Својом обимном излагачком активношћу током протеклих неколико година, Ђорђе Аралица се представио као аутор препознатљивог уметничког израза. Оцењене од савремене критике као уметност „треће праксе“, Араличине скулптуре плене комбинацијом минималистичке скулпторалне форме и (можда присутног) асоцијативног садржаја.
У складу са оваквим приступом, његов се рад одликује још једним квалитетом, који као да је сасвим занемарен у савременој уметничкој продукцији: геометризиране у форми, монохромне и сведене у појави, скулптуре Ђорђа Аралице без изузетка поседују наглашену префињеност занатске обраде. Својеврсни ханд-маде печат за Аралицу није само лична преокупација – он је у суштинској вези са његовим опредељењем за поменуту уметност „треће праксе“. Аралица приступа реализацији својих скулптура са идејом да се софистицираност израде тиче самог схватања уметности. Прецизност извођења за њега има двоструку програмску улогу. С једне стране, она асоцира на процес и трајање, указујући на темпоралну димензију уметности. У исто време, она појачава асоцијативну компоненту уметничког дела и иницира афективни одговор посматрача. У исходишту, сугерисаном монументализацијом свакодневних предмета Аралица се бори против ефемерности унапред понудјених, реадy-маде искустава и транзиторне природе наше цивилизације.
Марина Михаљевић
Лектор: Весна Мујичић

БИОГРАФИЈА

Ђорђе Аралица је рођен 1963. Године у Оточцу. Дипломирао вајарство на FLU 1993. године. Члан је ULUS-а и ULUPUD-sa. Од 1999. Живео и боравио у USA и у неколико медитеранских земаља: Турској, Грачкој и Израелу. Његова студијска путовања укључују боравке у Холандији, Немачкој, Енглеској, Италији, Бугарској, Македонији, Египту и Јордану. Излагао је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.
Ради у различитим медијима: теракоти, маталу и камену. Његов уметнички интерес је истраживање међуодноса скулпторалне форме, медија и простора и њихове честе супротстављености контексту савременог света. Поред уметничког рада, од студентских дана до 1999. године радио је на конзервацији живописа и камене пластике у српским средњовековним манастирима.