Uživanje uz zvuke oboe i harmonike

Koncert kamerne muzike Borislava Čičovačkog (oboa i engleski rog) i Aleksandra Stefanovića (harmonika), biće održan u utorak 7. aprila od 20 časova na Tribini mladih Kulturnog centra Novog Sada. Gosti koncerta biće Aneta Ilić (sopran), Mirjana Nešković (violina), Miroslav Karlović (udaraljke) i Boban Stošić (kontrabas). Na programu će biti dela Isidore Žebeljan, Bele Bartoka, Kimela Mejeringa i Borisa Papandopulosa.

Biografije umetnika, izvođača

Borislav Čičovački je rođen u Somboru, 1966. godine. Diplomirao i magistrirao obou na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora LJubiše Petruševskog. Poslediplomske studije oboe završio je i na Svelink Konzervatorijumu u Amsterdamu, kod prof. Hana de Vrisa (Han de Vries).. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je biologiju. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je radio kao asistent za predmet oboa. Nastupao je kao solista sa Beogradskom filharmonijom, Zagrebačkom filharmonijom, Vojvođanskom omladinskom filharmonijom, sa Gudačima Sv. Đorđa, Beogradskim gudačkim orkestrom „Dušan Skovran“, kamernim orkestrom Camerata Academica iz Novog Sada i drugim ansamblima, kao i sa dirigentima Mladenom Jaguštom, Igorom Gjadrovim, Davidom Porselajnom (David Porcelijn), Konradom fan Alfenom (Conrad van Alphen ), Darinkom Matić Marović, izvodeći koncertantna dela počev od Albinonija i Baha, preko Hajdna i Mocarta, do Ibera, Honegera i Mesijana. Kao solista i kamerni muzičar redovno koncertira širom Evrope i u Izraelu. Učestvovao je na više značajnih muzičkih festivala, kao što su Laponski festival kamerne muzike u Švedskoj, Musique en scène u Lionu, Musique action u Nansiju WDR – Festival nove kamerne muzike u Vitenu, BEMUS, festivali u Sijeni, Beču, Torinu, Bregencu, Ulmu, Amsterdamu, Splitu, Ohridu i Budvi. Takođe je održao koncerte u Antverpenu, Briselu, Parizu, Minhenu, Moskvi, Roterdamu i Tel Avivu. Od 1994. do 2002. godine bio je stalni član ansambla za savremenu muziku Tickmayer Formatio iz Orleana (Francuska), sa kojim je nastupao u predstavama Jožefa Nađa. Premijerno je izveo sedamdeset kompozicija srpskih, holandskih i nemačkih kompozitora, od kojih je pedeset napisano za njega, uključujući i sedam koncertantnih dela za obou, ili engleski rog i orkestar. Za Borislava Čičovačkog su, između ostalih, pisali Dušan Radić, Dejan Despić, Vlastimir Trajković, Isidora Žebeljan, Stevan Kovač Tikmajer, Aleksandra Vrebalov, Ivana Stefanović, Mirjana Živković, Rokus de Groot, Chiel Meijering i drugi.  Snimao je za sve vodeće radio i televizijske kuće u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i za holandski, francuski, mađarski radio i za WDR. Neki od njegovih snimaka objavljeni su na kompakt diskovima u Holandiji (Emergo Classics Nederland) , Velikoj Britaniji, Nemačkoj (WDR) i Srbiji (PGP RTS, MASCOM Records, SANU). Diskografska kuća Oboe Classics  iz Londona objavila je 2013. godine solistički kompakt disk Borislava Čičovačkog sa snimcima muzike Isidore Žebeljan: ‘Balkan Bolero – Chamber Music of Isidora Žebeljan’ (CC 2028). Osnivač je i član Žebeljan orkestra. Jedan je od osnivača Fondacije Barka iz Amsterdama, koja ima za cilj prezentovanje srpske kulture u inostranstvu.

NJegov književni rad obuhvata osam objavljenih knjiga: pet romana, dve zbirke pripovedaka i jedna istorijska fantazmagorija. Primarni izdavač književnih dela Borislava Čičovačkog je izdavačka kuća Atlas Contacts iz Amsterdama. Čičovački je višestruki dobitnik stipendija Fonda holandskih pisaca i Fonda za kulturu grada Amsterdama. NJegova istorijska fantazmagorija Potamneli anđeli balkanskih ratova nominovana je u Holandiji za Evropsku nagradu za književnost, 2014. godine. Za roman Raskovnik dobio je nagradu ‘Kočićevo pero’, 2014. godine. Učestvovao je na međunarodnim knjževnim festivalima u Belgiji i Holandiji, a decembra 2013. godine bio je pisac ‘In Residence’ PEN centra Flandrije u Antverpenu. Držao je predavanja na Katedri za slavistiku Univerziteta u Gentu (Belgija). Takođe piše pripovetke, članke i kritike za holandske dnevne listove i časopise. Na osnovu dela njegovog romana U starini, ime mu beše Hemus Vida Ognjenović je napisala dramu ‘Ostavite poruku ili begunci’, koja je premijerno postavljena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, 2014. godine, u režiji autorke.

Napisao je libreta za pet opera Isidore Žebeljan: Zora D (Amsterdam, 2003. godine) Maratonci (Festival u Bregencu, 2008), Simon izabranik (Esen, 2009), Dve glave i devojka (festival Settimana musicale senese, Sijena, 2012) i Nahod Simon (porudžbina Opere iz Galzenkirhena, 2015). Knjige i libreta Borislava Čičovačkog prevođeni su na holandski, mađarski, nemački i italijanski jezik.

Borislav Čičovački se aktivno bavi i muzikološkim radom, interesujući se prvenstveno za srpsku muziku 20. veka. Do sada je objavio više tekstova u Nemačkoj, Holandiji i Srbiji. Pisao je i tekstove za kompakt-disk knjižice za diskografske kuće Emergo Classics Nederland, Chandos Records i  Oboe Classics iz Velike Britanije, CPO iz Nemačke i PGP RTS i MASCOM Records iz Srbije. Bio je član Odbora Vlade Republike Srbije za proslavu stogodišnjice rođenja LJubice Marić i urednik muzičkog dela programa proslave, koja je održana pod pokroviteljstvom UNESKO-a, 2009. godine. Član je Odbora za zaštitu srpske muzičke baštine Srpske akademije nauka i umetnosti.

Na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu je vanredni profesor kamerne muzike.

Aleksandar Stefanović je rođen u Leskovcu, 1988. godine. Osnovne studije harmonike pohađao je u Centro Superior Del Pais Vasco-Musikene u San Sebastijanu (Španija), u klasi Injakija Alberdija (Iñaki Alberdi), kao i na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Na istom fakultetu u Kragujevcu je završio i master studije harmonike. Student je doktorskih studija kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Do sada je, kao solista, osam puta osvojio visoke nagrade na međunarodnim takmičenjima akordeonista u Španiji, Portugalu, Norveškoj (drugo mesto na 59. Svetskom kupu), Bosni i Hercegovini i Srbiji. Kao kamerni muzičar, u triju harmonika ‘Jeux d’ anches’ iz Španije, čiji je bio osnivač, osvojio je pet puta visoke nagrade na međunarodnim takmičenjima u Španiji i Italiji, među kojima je i počasna nagrada na Takmičenju muzičke omladine u Madridu. Održao je solističke i kamerne koncerte u Srbiji (uključujući festivale Raške duhovne svečanosti, Međunarodni festival klasične muzike KOZART i KOMA), Norveškoj, Španiji, Italiji, Holandiji, Belgiji i Argentini, a snimao je za špansku radio-televiziju  (RTVE-Radio Television España) i RTS. Aktivno koncertira, nastupajući sa trijom harmonika ‘Asahra’, ali i sa renomiranim muzičarima iz Srbije i inostranstva, kao što su soprani Aneta Ilić i Katarina Jovanović, akordeonista Vladimir Blagojević, flautistkinja Eleonore Pamejer (Holandija) i oboista Borislav Čičovački. Sa trijom harmonika ’Asahra’ osvojio je prvu nagradu na Boljšoj festivalu muzike na Mećavniku, 2014. godine. Takođe je član i Žebeljan ansambla. Zajedno sa kompozitorkom Isidorom Žebeljan uradio je redakcije za harmoniku nekoliko njenih kompozicija, koje je premijerno izveo. Takođe je snimio kamerne kompozicije Isidore Žebeljan za diskografsku kuću Oboe Classics iz Londona. Premijerno je izveo i kompozicije Draška Adžića i Silvije Masen. Zaposlen je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu kao asistent za predmet Kamerna muzika.

Aneta Ilić je jedan od vodećih srpskih muzičkih umetnika današnjice. Izgradila je izuzetno velik i raznovrstan repertoar, počevši od svetovne i duhovne muzike renesanse, preko vokalno-instrumentalnih dela baroka, pa značajnih ostvarenja muzičkog klasicizma i veoma široke palete kompozicija iz doba romantizma, pa do muzike 20. veka i savremene muzike. Briljantna vokalno-instrumentalna dela Stravinskog, Britna, Honegera, Pulanka, Delaža izvodila je uz najznačajnije simfonijske i kamerne orkestre iz Srbiji i inostranstva (Ansambl solista Minhenske filharmonije, Beogradska filharmonija, Zagrebačka filharmonija, Vojvođanska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS, Beogradski gudački orkestar “Dušan Skovran“, Gudači Svetog Đorđa, Kraljevski gudači Svetog Đorđa, Žebeljan orkestar), sa dirigentima i umetnicima velikog renomea, kao što su Leopold Hager, David Porselajn i Sreten Krstić. Ipak, jedan od najvažnijih i najdragocenijih segmenata njenog bogatog repertoara pripada srpskoj muzici 20. i 21. veka. S pravom se može reći da je Aneta Ilić u ovom trenutku vodeći interpretator srpske muzike. Premijerno je izvela brojna dela nekih od naših najznačajnijih kompozitora, kao što su Dušan Radić, Dejan Despić i Vlastimir Trajkovića, a posebnu naklonost pokazuje prema muzici LJubice Marić i Isidore Žebeljan. Sva koncertna vokalo-instrumentalna dela za sopran Isidore Žebeljan pisana su za Anetu Ilić i ona ih je većinu premijerno izvela. Snimila ih je za diskografske kuće Oboe Classics iz Londona i CPO iz Nemačke, i to kao solista sa Brodski kvartetom iz Londona, jednim od najboljih i najpoznatijih kamernih ansambala na svetu. Svoju naklonost ka savremenoj srpskoj muzici Aneta Ilić ispoljava i u radu kamernog ansambla Donne di Belgrado, jednog od najaktivnijih kamernih ansambala u Srbiji, s kojim je ostvarila brojne koncerte u zemlji i inostranstvu (Italija, Slovenija) i s kojim je snimila kompakt disk sa delima srpskih kompozitora specijalno komponovanih za taj ansambl.

Pored veoma razgranate koncertante delatnosti Aneta Ilić je aktivna i na polju opere. Nastupala je na operskim scenama i festivalima u Srbiji, Sloveniji, Švedskoj i Italiji, u glavnim ulogama opera Pergolezija, Mocarta, Gluka, Biničkog, Orfa, Majkla Najmana, Isidore Žebeljan i drugih kompozitora. Za svoje izuzetne umetničke rezultate Aneta Ilić je dobila brojne nagrade, od kojih je najznačajnija Nagrada grada Beograda za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo za 2010. godinu.

Aneta Ilić se sa velikim uspehom bavi vokalnom pedagogijom na FMU u Beogradu. NJeni studenti su osvojili preko 20 nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima, pa se s pravom može reći da je Aneta Ilić jedan od vodećih srpskih vokalnih pedagoga našeg vremena.

Mirjana Nešković je završila studije violine na FMU u Beogradu, u klasi prof. Jasne Maksimović. Radi kao zamenik koncertmajstora Beogradske filharmonije, a sa tim orkestrom je nastupala i kao solista. Takođe je koncertmajstor Žebeljan orkestra. Veoma je aktivna kao kamerni muzičar. Nastupa u raznim sastavima, negujući prvenstveno savremenu srpsku muziku. Koncertirala je u Srbiji i inostranstvu, snimala za diskografske kuće Oboe Classics iz Londona, CPO iz Nemačke i MASCOM Records iz Srbije.

Boban Stošić je jedan od najaktivnijih i najsvestranijih kontrabasista u Srbiji. Studirao je na FMU u Beogradu i u Norveškoj. Član je Beogradske filharmonije, ansambla Nemanje Radulovića i Žebeljan orkestra. Dugo godina je bio član Gudača Sv. Đorđa, s kojim je održao veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu, a nastupao je i kao solista. Snimao je za diskografske kuće u Evropi ( Oboe Classics,, London ) i Srbiji. Premijerno je izveo više kompozicija srpskih autora.

Miroslav Karlović je podjednako aktivan na koncertnim podijumima klasične i savremene muzike, kao i na džez sceni. Studije je završio na Muzičkoj akademiji u Gracu (Austrija). Tesno sarađuje sa kompozitorkom Isidorom Žebeljan, čija je mnoga dela premijerno izveo, a neka je snimio za diskografske kuće u inostranstvu (CPO, Oboe Classics) i Srbije (MASCOM Records). Održao je veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu. Profesor je udaraljki na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.