БОРХЕСОВА ДЕЦА (антологија савремене аргентинске приповетке, Агора, 2012)
Приредили и превели са шпанског, Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић
ВЕЧИТА СМРТ ОД ЉУБАВИ ЈАЧА (антологија савремене хиспаноамеричке приче ХХ века , I и II, Танеси, 2012),
Приређивач и преводилац Бојана Ковачевић Петровић)
Учествују: Ненад Шапоња и Бојана Ковачевић Петровић
О антологији Борхесова деца
Антологија савремене аргентинске приповетке обухвата најзначајније приповедаче ове књижевности из последњих деценија XX и прве деценије XИX века. Њен наслов, Борхесова деца, не би требало да наведе на закључак како су писци заступљени у овој књизи настављачи Борхесовог дела. Јер, ако је могуће идентификовати једну општу одлику књижевности данашњег духа времена, онда је то заузимање одстојања од генерације која је пре пола века бацила дубоку сенку на своје наследнике. Борхес је истовремено био њен припадник и претеча. Његова сенка у аргентинској књижевности је зато двострука. Свако ко исписује приповетку у Аргентини нужно ће се увек премеравати Борхесовим аршином. Али деца расту и кроз отпор очинском ауторитету сазревају, уз потајну наду да ивер не пада далеко од кладе. А овештала фраза да будућност припада младима доведена је до апсурда у делима данашњих приповедача за чије јунаке постоји само садашњост лишена идеала једног декадентног света у дубокој кризи система вредности.
Осим уметничких квалитета сваког од 28 представљених аутора, овај избор сведочи управо о књижевном одговору једне земље расних приповедача на крај миленијума, на неколико деценија између последњег интелектуално револуционарног раздобља XX века (насилно окончаног војном диктатуром) и нашег времена глобализације, година превирања и тражења изласка из финисекуларне кризе уочи новог столећа на које се у ствари још чека.
Оно што је нарочито важно за савремене аргентинске ауторе јесте стицање нове самосвести, уверења да су део прворазредне светске баштине и да – једном кад се слегла прашина око бума шездесетих – више никад неће морати да доказују да нису ничија млађа браћа. У последње две-три деценије, ниједан релативно афирмисани писац континента није показао посебну оптерећеност потребом – толико присутном међу великим експериментаторима педесетих и шездесетих – да све каже у једној реченици, да напише „тотално дело”, да измисли потпуно нову, оригиналну технику, да докаже „да се и овде може као и тамо”.
Као и шездесетих и деведесетих година прошлог века, аргентинска приповетка и данас доминира Латинском Америком. Не би било лако наћи јој равне ни у ширем контексту. Аргентинци и даље пишу много, а кад то раде добро, најчешће исписују приповетке. Ни као романописци, ни као песници, ни као есејисти, нису дорасли себи као приповедачима. Нова, осавремењена антологија аргентинске приповетке то управо и показује.
О антологији Вечита смрт од љубави јача
Ова двотомна антологија представља најобухватнију збирку латиноамеричких приповетки код нас и у њу је увршћено 50 писаца из 14 земаља Латинске Америке који су стварали у периоду од почетка 20. века до данас. Приповетке су поређане хронолошки, према годинама рођења писаца, а већи део антологије је први пут преведен на српски језик. Поред великана хиспаноамеричког бума, Борхеса, Кортасара, Маркеса или Фуентеса, у антологији су своје место нашли и поједини аутори који су већ увелико познати и награђивани у латиноамеричким књижевним круговима, али који до нас нису успели да се пробију.
Како је истакла приређивач и преводилац Бојана Ковачевић Петровић, одабир прича нимало није био лак, с обзиром на величину географског подручја, али додаје да су то биле слатке муке. Антологија је добила назив према истоименој причи Габријела Гарсије Маркеса, а сам наслов представља лајтмотив овог дела, повезујући приповетке темама љубави и смрти.
Коментари
Kada će onda biti održano?
replies
U toku naredne nedelje. Postavićemo informaciju na sajt.
Остави коментар