Izložba „ArtLink kolekcija – Kvartet boja” biće otvorena 23. novembra u 18.00 časova u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Izložba će moći da se pogleda do 5. decembra.

„Kvartet boja“

ArtLink asocijacija, u stalnoj potrazi za inspiracijom, smislom i povezivanjem umetnika, njihovih ideja, izraza i sadržaja u prostoru, vremenu i stvaralačkom procesu a u komunikaciji s publikom, priprema novu izložbu u kojoj na scenu postavlja četiri umetnika.

Četiri palete boja, kao četiri muzičara u gudačkom kvartetu, četiri oblika apstrakcije, četiri slična, a toliko različita sazvučja boja i izraza, na sceni zvuče izbalansirano, usaglašeno i u harmoniji, oblikujući jedinstven zvuk  i energiju.

Kao što četiri muzičara u kvartetu sviraju svaki svoju deonicu, ali osluškujući jedan drugog stvaraju jedinstvenu muziku u trenutku i vremenu, tako i ovaj kvartet umetnika, kvartet boja, u jednom prostoru u okviru zajedničkej izložbe tvore specifičnu kreativnu energiju – sinergiju njihovih pojedinačnih umetničkih izraza i boja, koje se stapaju u jedinstvenu harmoniju boja, oblika i njihovih priča.

Za mene kao umetnika i muzičara uvek je to istraživanje boja bio izazov u stvaralačkom procesu nastajanja muzike, a gudački kvartet, kao forma koja je nadahnula najveće kompozitore, inspiracija je i izazov za svakog muzičara.

Četiri slikara koja se pretstavljaju svojim apstrakcijama – Jelena Milošević,  Ivana Martić, Tamara Kusovac i Nikola Žigon, svaki za sebe su izuzetne umetničke ličnosti, koje u svojim delima nose svu svoju posebnost, otvorenost prema svetu, umetničku znatiželju i svoje tumačenje sveta oko nas, koje je duboko misaono i inspirativno ispunjeno mudrošću, ljubavlju i razumevanjem.

Kvartet boja će sigurno dotaknuti i inspirisati posmatrača, i njegovom unutrašnjem biću ponuditi nove dimenzije i poglede.

Program ArtLink-a „Umetnici umetnicima“ i ovom prilikom s ponosom predstavlja svoje umetnike i saradnike. Hvala Kulturnom centru Novog Sada na podršci i saradnji.

Jovanka Višekruna Janković

Umetnički direktor

ArtLink

Jelena Milošević-Jovanović

Jelena Milošević-Jovanović, slikar i dizajner, rođena je 1958. godine u Beogradu, gde danas živi i radi. Školovala se na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1976. godine, zatim Akademiji SPC za umetnosti i konzervaciju u Beogradu 2006. godine, na Odseku ikonopisa, kao i tokom mnogobrojnih studijskih putovanja širom Evrope, SAD i Afrike. Imala je 56 samostalnih i preko 570 kolektivnih izložbi, modnih revija, likovnih kolonija, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja. Neke od prestižnih nagrada su World Focus Awards 2022 u oblasti umetnosti, Business Woman Awards 2022, Women Leaders 2022, Balkan Business Women Awards 2022.

„Jelenini svetovi imaju širinu i dubinu, razigranost njenog uma se oslikava na njenim platnima. NJena putovanja, druženja sa drugim kulturama i susreti sa ljudima su njena večita inspiracija. Na njenim platnima su duhovnici u dubokim molitvama, hramovi u nestajanju, nebeska crkva, antropomorfna bića u potrazi za ljubavlju. U dubokoj zapitanosti čemu težimo i gde idemo, Jelena u fokus stavlja jezgro kao preteču svega, kao oko svevideće, kao mudrost sveta. NJen vitez na konju se bori protiv aždaha kojima obiluje ovaj svet.“

Tatijana Rap, istoričar umetnosti

„Ukrštaji dalekih i bližih svetova slikanja, ornamentike i dizajna, kao integralni deo biografije i pronicanja velikog spektra izražajnosti, kretanje po teritorijama tako različitih kultura, bez zaborava, čak studiranja najosnovnijih rodnih uticajnih pritoka i tradicija, još su lomnije i žešće usmerili Jeleninu maštu ka značajnim domenima umetnosti i srodnih primenjenih kategorija.

U prvom planu se pokazala izuzetna, plemenita izražajnost tematskih ili sasvim apstraktnih kreacija, specifično utemeljena vedrina i zaista izbirljiv zajednički imenitelj radosnih i svetlih harmonija, muzičkog sklada i veštog vođenja linija.

Jelena je kao umetnica pokazala da, pored prilježnog učenja i usvajanja određenih postulata, ume i da neobično iznenadi i pokaže svu energiju stvarne inspiracije.“

Dušan Đokić, istoričar umetnosti

Nikola Žigon

Nikola Žigon rođen je 1958. godine u LJubljani, u Sloveniji. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, 1991. godine u klasi prof. Mome Antonovića. Bavio se crtežom, video-artom i instalacijama, a nakon povratka iz Pariza (2000) posvećuje se slikarstvu. Član je ULUS-a i ekskluzivni član „Prom“ galerije u Minhenu. Izlagao je na preko 20 samostalnih izložbi. NJegova dela se nalaze u stalnoj postavci Würth muzeja u Minhenu, a preko 300 radova je u privatnim kolekcijama u Evropi i Americi. Živi i radi u Beogradu.

„On poseduje nadasve kvalitetno viđenje i procenjivanje sitauacije koje dolazi do izražaja u svakoj njegovoj slici. Sačuvao je svoju slikarsku inspiraciju, a zna dobro da danas nema favorizovanog jezika u umetnosti koji bi trebalo da sledi i koji bi mu pomogao da se izražava na jedan način koji bi bio aktuelan onako kako su bili aktuelni pravci i smerovi moderne umetnosti.“

Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti

Tamara Kusovac

Tamara Kusovac (Beograd, 1970) diplomirala je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti 1992. godine u Beogradu u klasi prof. Batomira Barugdžića. Član je ULUPUDS-a. Više decenija slika na platnu, staklu, keramici, drvetu, nameštaju, izrađuje suvenire s motivima Beograda. Idejni je tvorac figure sove ‒ čuvarkuće, kao i začetnik novog pravca u slikarstvu koji su kritičari nazvali „urbana naiva“. Poslednjih godina izražava se apstraktnim likovnim jezikom u okviru sopstvenog prepoznatljivog stila, s elementima ekspresivnog poteza i nadalje jasno organizovane kompozicije. Imala je više grupnih izložbi i šest samostalnih. Organizator je i učesnik u humanitarnim izložbama. Živi i radi u Beogradu.

„Sve što je radila i uradila tokom minule dve decenije, pre svega kao slikarka, raskošno darovita dizajnerka Tamara Kusovac, neposrednošću izraza, vedrinom kolorističkih harmonija i konstrukcijom čvrstog, tačnog i na bit svedenog crteža, svedoči o njoj kao ličnosti kojoj stvaralaštvo predstavlja igru i radost. Ako ima istine u shvatanjima koja polaze od ubeđenja da umetničko stvaralaštvo predstavlja ljudski odgovor na traume života, onda bi se za likovno delo i raznorodno delovanje Tamare Kusovac moglo zaključiti da predstavlja svojevrstan melem – ‘blagu travu umetnosti na ljutu ranu života’.

Tamara Kusovac svojim radom svedoči da ne beži od egzistencijalnih teskoba naše svakodnevice, već da im se suprotstavlja neprevaziđenom radošću življenja i, naravno, stvaranja. Hrabrost kojom se ona kao slikarka vedrine i optimizma prepušta nabujalim emocijama i čarima lepote, u vreme koje ih se stidi, koje ih izvrgava ruglu i bespoštednoj kritici ili ih se naprosto plaši, što izlazi na isto, izdvaja je iz mase savremenih umetnika koji pokorno slede diktat estetičkih aktuelnosti. Bolje reći od onih umetnika koji se klone gneva i sukoba s onom vrstom likovnih kritičara i teoretičara umetnosti koji dajući sebi značaj vrhovnih sudija tako jednostvano objašnjavaju neobjašnjivo i još lakše tumače nepostojeće.“

Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i likovni kritičar

Ivana Martić

Ivana Martić rođena je 1976. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000. godine. Izlagala je na šest samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama. Osnivač je brenda umetničkih predmeta TOTA art forms koji obuhvata čist likovni izraz, kao i rad u oblasti primenjenih umetnosti. Angažovana je u umetnosti i kulturi, u sferi medija, kroz pisanu reč, brojne eseje, intervjue i prikaze. Bila je dugogodišnji urednik magazina za enterijer. Dobitnik je prve nagrade na Međunarodnoj izložbi „Žene slikari“ u Majdanpeku 2019. Član je ULUPUDS-a. Živi i radi u Beogradu.

„Rad Ivane Martić nastaje u tišini njenog stvaralačkog zanosa, iznedren ne kao cilj, već kao posledica dubokog estetskog poimanja sveta koji oblikuje ambijent i osmišlja lepši i humaniji prostor naše svakodnevice. Težnja za boljim i igra formama koje podsećaju na predmete oko nas rodila je ove lepe slike u kojima ‘stanuje’ uređeni zakon harmonije. Oblici pretvoreni u emocije rađaju njene slike. To nije eksplozija boja, već kontrolisana emocija, ona što budi uzvišeni osećaj lepog koji čoveka čini boljim, srećnijim i smislenijim. Slike Ivane Martić ne trpe okvire, već teže ka daljini i beskonačnosti da pređu svoje zadate dimenzije i rasprostru se koliko je posmatraču moguće da ih sagleda. Nekome ostanu u oku, nekome preplave dušu, a nekom se uvuku u misli. To jeste suština poimanja lepote ovih dela.“

Emina Ćirić, istoričar umetnosti