„Drugačiji od stvarnosti u kojoj nastojimo da razumemo, protumačimo i promenimo svet, san je niz racionalno neorganizovanih slika čijom dinamikom se izražava naše nesvesno. (…) San i java su različita stanja svesti u kojima se doživljavaju različite realnosti koje se zavisno od stanovišta i različito vrednuju. S aspekta jave, san se smatra iluzijom koja kao preoblikovana verzija stvarnosti, nazvana drugim i drugačijim svetom, nestaje sa buđenjem. Nasuprot ništavnosti te iluzije, budnošću se ističe stvarnosna neštost kao ontološki temelj samog postojanja. U težnji da prvenstveno na materijalnom svetu izgradi izvesnost i osmisli svoju egzistentnost, čovek se suočava s propadljivošću tvari i razjapljenim ništavilom kao upozorenjem da ne zapostavlja i ne potcenjuje duhovno i nevidljivo oličeno u snovima.“

Bojan Jovanović

„Antologija snova bavi se kreativnim snovima (nisu svi takvi). NJihova moć vidljiva je, recimo, kod Meri Šeli iz čijeg je sna nastao Frankenštajn, ili kod Stravinskog koji je u snu dobio ideju za Posvećenje proleća. NJih dvoje nisu jedini umetnici čija su dela u dosluhu sa snom; Antologija to najbolje dokazuje, a niz najpoznatijih imena svetske i domaće literature tu je da nas povede u čudesne predele sanjanja.

Knjiga je napravljena prema, dosad sasvim jedinstvenom, principu: ona predstavlja modele fenomena sna u kontekstu književnosti. Svakom od modela posvećen je jedan od tri dela knjige: u prvom su Snovi u književnoj auri, i izbor iz književnih dela od Epa o Gilgamešu i Penelopinog sna iz Homerove Odiseje, preko Nabukodonosorovih snova iz Starog zaveta, čuvenog Ciceronovog sna Scipiona Afrikanca i proročanstva da će zauzeti Kartaginu, do niza umetničkih dela, počev od Tatjaninog sna iz Puškinovog Evgenija Onjegina.

…

Drugi model sna predstavljen je u Snivanju na javi, delu Antologije u kojem su zastupljeni izvodi iz takozvanog sanjanja otvorenih očiju. Tu je Jovanović smestio vizije, sanjarenja i nesanice Svedenborga, Kafke, Heseove besane noći, Andrićeve Znakove pored puta, fantazmagorična Bunjuelova sanjarenja koja su svoj vizuelni izraz našla u njegovim filmovima, i čuveno Igoovo Prizivanje duha na NJu DŽerziju.

Treći deo Antologije, bez sumnje, je najatraktivniji za one koji se bave tumačenjem, snova ali i teoretičare književnosti. U njemu Bojan Jovanović san tretira kao literarni žanr – ne, dakle, kao podžanr memoarske i dnevničke književnosti, već kao samosvojno umetničko delo, odnosno samostalni literarni tekst. U tom delu – Od zapisa do žanra – nalaze se autentični snovi u obliku u kojem su ih ispisali sami snevači.“

Anđelka Cvijić

(prezueto sa

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/svet_sna_u_treptaju_oka.54.html?news_id=253236)