Tribina „Anica Savić Rebac – Portret učene Novosatkinje“ biće održana 27. jula u Klubu „Tribina mladih“ sa početkom u 19 časova. O istaknutoj Novosatkinji govoriće  msr Ognjen Karanović – istoričar i Milorad Vukašinović – novinar i publicista.

Od nastanka Grada Novog Sada, a posebno od kada je preseljenjem Matice srpske u njega prerastao u čuvenu Srpsku Atinu ili prestonicu srpske kulture, u relativno maloj zajednici njegovih građana, uvek je bio prepoznatljiv i priznat sloj stanovništva koig su novosadski sugrađani i u svakodnevnoj komunikaciji obasipali epitetom „novosadisti“. Pomenute Novosađane i Novosađanke poznajemo ili pamtimo kao ljude čiji su životni i delatnički portreti na različite načine, a posebno u kulturološkom i intelektualnom pogledu, izrazito doprineli prosperitetu Novog Sada u protekla dva veka. Iz Racke varoši okićene statusom slobodnog kraljevskog grada u XVIII stoleću, Novi Sad se razvio u svojevrsni centar i plodonosni „rasadnik“ srpske nauke, književnosti i uopšte kulture. Nosioci navedenih procesa bili su upravo pomenuti „novosadisti“, ličnosti prema kojima imamo toliki dug koji bi se smatrao večno neizmirenim, ukoliko bismo bili toliko beslovesni da počinimo onaj najteži zločin prema njihovom delu, kakav je zločin zaborava. Ličnost i delo naše znamenite novosatkinje, filosofkinje, prevoditeljke, filološkinje, helenistkinje, književnice, jednom rečju najobrazovanije žene svog vremena u Srbiji, Anice Savić Rebac, već više od pola veka akademska i šira javnost, suptilno i diskretno pokušavaju da odgurnu na margine sećanja i spoznaje Kolektiviteta. Značaj njenog dela to ne dopušta i žilavo se odupire svim nasrtajima nerazumnih cenzura od strane onih čija bi životna pouka mogla biti sadržana u krilatici da  je sve neshvaćeno istovremeno i neshvatljivo, odnosno neprihvatljivo. Možda i iz navedenog razloga pomen njenog imena prvo, a ponekad i jedino budi sećanje na njeno opredeljenje da se vrednosti života, koje je neizmerno poštovala i ugradila u „olimpijske“ domete svog profesionalnog opusa, ogleda i u nesumnjivo kontroverznom pravu induvidue na okončanje istih. Pojedini tumači lične tragedije i smrti Anice Savić Rebac, analagno pretpostavljenoj bezličnosti smrti, svešću „palanačke“ potrebe za tumačenjem, obezličili su i njen život. Tako je sagovornica Tomasa Mana, žena čije je ime Evropa nekoć slavila, postala te biobibliografska odrednica u nekom od znamenitih leksikonskih publikacija srpskog i jugoslovenskog izdavaštva. Učena NOVOSATKINJA postala je simbol mistifikacije nedovoljno poznatog. Možda je njen život nedovoljno poznat, ali njoj je i te kako bilo jasno da je kultura najočitiji segment jednoobraznosti srpskog društva sa velikim evropskim kolektivitetom, dok je njeno delo i danas nezaobilazni subelement kulturološkog modela po kome Novi Sad opstojava i kao buduća EVROPSKA PRESTONICA KULTURE.