Tema ovog projekta je razrada ideje proistekle nedavnom realizacijom  jedne druge teme, koja mi je omogućila da se kao umetnik iskažem na drugačiji način od do tada već prepoznatnjivog, kao i da izrazim svoja najdublja oseća, uverenja i stavove u vezi sa  samom temom grupne izložbe održane u Novom Sadu. Ekspresija emocija, za mene do tada neistraženih, dogodila se pred novosadskom publikom, povodom obeležavanja novosadske racije iz januara 1942. godine. Tokom realizacije rada za tu izložbu, suočila sam se sa brojnim pitanjima i odgovorima na ista, te sam objašnjavajući tragične događaje i stradanje jednog naroda kroz likovnost svog rada, odgovorila i na niz pitanja tehničke izvedbe samog rada. Taj rad je za mene predstavljao izazov u svakom smislu te reči – od same ideje kako bi on trebao da izgleda, do njene realizacije, sve iz želje da bude savremen i izazovan, dramatičan i uverljiv današnjem posmatraču. Želela sam da trasferišem informaciju iz nekog davnog zlog i teškog vremena u današnje i da istoriju i mnoge tekstove o tom tragičnog događaju, imlementiram u sadašnja društvena dešavanja. Nastojala sam da ožiljavajući sećanje, priđem današnjem posmatraču izloženom svakakvim mukama i da u njemu pobudim samootrežnjenje i empatiju živih prema nastradalim.

    Svesna strahovite priče stradanja, koja se na mom radu neminovno iščitava, smatram da na istom postoje segmenti koji ukazuju i navode da prošlost treba da ostane prošlost. Mišljenja sam da su ovakve teme u umetnosti neophodne, jer upućuju poruku nezaborava i opomenu da savremena ideologija bilo koje nacije ne treba da počiva na destrukciji i uništenju neke druge.

   Zbog dubine već pomenute priče i emocije koje ona sa sobom nosi, u meni su se neko vrme rađala nova pitanja i izazovi, koja su me sve više intrigirala i nagonila na to, da svoja razmišljanja usemerim u jednom drugom pravcu. Zato sam odlučila da svoj novi projekat, grafički opus od petnast grafika, posvetim upravo tragičnim događajima koji su se dogodili na ovim prostorima i da na taj način prvo osvestim samu sebe, a onda i publiku koja će imati priliku da to i vidi. Smatram da jedan umetnik u današnjem vremenu, ima obavezu da edukuje svoje okruženje kako vizuelnim pristupom, tako i činjenicama, istorijskim prevashodno, i da na taj način, pomogne današnjem preobražaju društva, kao i da podigne saznanje i svest o tome što se godinama u nazad dešavalo. Takvim pristupom umetnik ima priliku da postane aktivni učesnik u dešavanjima danas, kako u kulturnoj sveri tako i opštoj – društvenoj, kroz osvešćivanje čoveka (pre svega mladih generacija kojima i sama pripadam) u bilo kom segmentu emocionalnom, obrazovnom, informativnom…

   Živeći u današnjem vremenu, svedoci smo gnusnih dešavanja na kotinentima cele naše planete, kao i toga da čovečanstvo ne samo da dozvoljava, već i aktivno učestvuje u sopstvenoj egzekuciji, kako zaboravom genocida koji su se kroz istoriju dešavali i negiranjem ili minimiziranjem broja žrtava, tako i dešavanjem novih pod maskom, koja prividno ne izgleda tako. Samo sučavanjem sa realnim činjenicama i tragičnim posledicama koje sa sobom razaranja nose, možemo da se odupremo medijskoj, ali i svim ostalim silama kojima smo nemonovno iloženi. Nekada naspram strahote užasa koji se događaju širom celoga sveta, čovek kao pojedinac, deluje i oseća se jako malim i limitiranim, bespomoćnim da bilo šta promeni, ali to je samo pogrešna percepcija stvarnosti. Smatram da je sa svim onim što je kraj 20. i početak 21. vek doneo čevečanstvu, čovek više izgubio nego što je dobio i to upravo u onom najosnovnijem i najhuimanijem delu samoga sebe – ljudskosti, morala i kodeksa uopšte.

   Kako, kao jedinka, ne bih podlegla komparaciji ,,mali-veliki,, i prepustila se ideologiji sile, u svojoj umetnosti ja govorim o dešavanjima koja se tiču mog naroda i njegovoj istorije dajući sebi potpunu slobodu u prikazu onoga što svi jako dobro znamo, i što nam se događalo i događa u ,,našoj kući,,! Samo tako, dobro poznavajući sebe,  moguće je lakše i realnije sagledati  pojave i događaje koje dolaze sa manje ili veće udaljenosti, ali i promeniti i proširiti ugao posmatranja na iste.

Upravo na tome insistiram na svojim grafikama. Putem jakog kontrasta i kolorita, simbola, kao i drame ispisanog teksta i činjenica u segmentima radova, upućujem i prenosim jasnu poruku prošlosti ka sadašnjosti i budućnosti. Na taj način želim da prikažem dramu nepobitnih činjenica, a da primenom štampane grafike preko pomenutih tekstova, dodatno ukažem na čemer i jad, bedu i pustoš koju zločini sa sobom ostavljaju.Takođe ono što je jako bitno,  u samom konceptu ove izložbe, su i materijali koje koristim kao dodatak svojim grafikama, sjedinjavanjem pomenutih sa otiscima, koji na taj način uputpunjavaju priču, kao i sama simbolika mojih radova. Korišćenjem providne folije u pojedinim delovima grafika, želela sam da postignem efekat savremenog načina izražavanja. Takođe, prozirnost ovog materijala upućuje na lakoću zaborava i transparentnost samih priča, kojih smo svedoci tokom toliko godina u nazad. Otiskivanjem simbola na mojim otiscima, koji se dovode u direktunu vezu sa tekstom koji je u temelju svakog, a i njihovim intezitetom crvene boje, povećava se drama i intenzitet strahota koje su se događale na prostorima naše zemlje.

              Iako nepobitno ovaj kocept u sebi nosi strahovitu priču razaranja, patnje i bola, ja kao umetnik želim  da kod gledalaca pobudim osećanje empatije, da ovakve stvari ne budu zaboravljene, da svima, sadašnjim i budućim generacijama služe kao opomena i upozorenje, i da pobudim, podržim i razvijam najplemenita osećanja oprosta u želji i nadi da će konačno ljudska snaga morala i časti biti ispred bilo kakve svireposti i nacionalističke idelogije.

     BIOGRAFIJA

   Aleksandra Grbović rodila se 02. novembra 1987 godine u Beogradu, gde i danas živi.  Godine 2006, upisuje osnovne studije na Akedemiji umetnosti u Novom Sadu –  departman likovnih umetnosti, odsek grafike, u klasi Zorana Todovića. Studije završava 2010. godine, nakon kojih, iste godine upisuje Akademske diplomske studije kod istog profesora. Završetkom Akademskih diplomskih-master studija, juna 2012. godine, postaje MASTER LIKOVNI UMETNIK. Dosadašnje grafike izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji, kao i na više samostalnih u Novom Sadu, Beogradu i Kraljevu. Tokom predhodne dve godine, umetnica se predstavljala publici svojim master radovima, koji su nastali tokom završne godine master studija. Od januara 2013.  je Član Saveza Udruženja likovnih umetnika Vojvodine.