event_note Izložba
12.07.2021 - 26.07.2021 access_time 17:00

Izložba Aleksandra Đorđevića „Iz sobe u kutiju, iz kutije u sobu” od 12. jula u Likovnom salonu

location_on Likovni salon KCNS
event_note Izložba
12.07.2021 - 26.07.2021 access_time 17:00

Izložba Aleksandra Đorđevića „Iz sobe u kutiju, iz kutije u sobu” od 12. jula u Likovnom salonu

location_on Likovni salon KCNS

Izložba Aleksandra Đorđevića pod nazivom „Iz sobe u kutiju, iz kutije u sobu” biće otvorena u ponedeljak 12. jula u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 26. jula.

Rad Aleksandra Đorđevića, formalno gledano, od slike do slike bazira se na bavljenju čisto plastičnim elementima građenja slike kao celine per se. Karakteriše ih variranje planova, nagli skok iz jedne forme u drugu, dinamizacija kolorita koja teži čisto rudimentarnoj senzornoj stimulaciji.
Polazišta predstavljaju odbačeni predmeti i kreiranje njihovih novih relacija po principu slobodnih alternacija. Đorđević sakuplja različite odbačene materijale, briše im prethodna upotrebna značenja, rasklapa ih i ponovo aranžira na radnom stolu, da bi ih potom preneo na sliku. U tom procesu, koji se dešava po automatizmu, mnogi anti-objekti podležu nesvesnoj, spontanoj transformaciji. Tako se karton, gips, predmeti od voska, prebačeni na platno pod slikarskim tretmanom naturalizuju i narastaju u asocijacije struktura organskog porekla, gradeći igru na relaciji kontrasta: unutra ka spolja, ljudska intervencija – priroda, potiskivanje i dominacija.
Na konceptualnom planu Aleksandar postulira praksu koja je najbliža entuzijazmu i slobodi dečje igre. Svežina i nepredvidivost leže u odbacivanju stvaranja unapred isplaniranih paterna, idealnih pozicija, zaokruženih procesa. On bira feleričnost i nesavršenstvo, a prepravljanje i fleksibilnost u re-kreaciji jedino podležu zakonima haosa mase jednog dečjeg igrališta.
Proces koji kreće od prostorne situacije elemenata na radnom stolu prenosi se na dvodimenzionalni okvir platna. Međutim, ni tako nastale slike ni tada ne figuriraju kao zaokruženi, samodovoljni objekti, artefakti koji će kao takvi biti spremni za izlaganje. Slike nastavljaju da egzistiraju samo kao elementi koji će ponovo biti dinamizovani i re-aranžirani u novu prostornu situaciju galerije. Aleksandar Đorđević potpuno nekonvencionalno koristi slike za promišljanje ideje o mogućnosti interakcije unutar bilo kakvog zadatog prostora, na koncu i samog galerijskog.
Možda sloboda neopterećenog uma kanonima i prethodnim izmima u percepciji stvari omogućava da se potpuno paradoksalno zapitamo: Da li je slici zapravo potreban zid da bi obezbedila svoju reprezentativnost i funkciju?

Istoričar umetnosti
Jelena Veljković Wilson

Aleksandar Đorđević je rođen 1975. godine u Vranju. Diplomirao je na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Cetinju 1999. godine u klasi profesora Dragana Karadžića. Od 1999. stažira u školi lepih umetnosti (Diplome national superieur dexpression plastique Quimper-Rennes) u Francuskoj, gde je i diplomirao 2002. godine. U periodu 2003–2006. radio je kao grafičar-litograf u litografskoj radionici Atelier a eur de Pierre u Parizu. Stalni je saradnik u realizaciji određenih projekata izdavanja autorskih knjiga malog tiraža. Živi i radi u Vranju. Bavi se crtežom kao nezavisnom celinom, kao i instalacijama crteža, slika i objekata u prostoru.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja