Izložba „VREME MASKI – KOJA JE TVOJA?”, uz propisane mere zaštite, moći će da se pogleda do 29. aprila u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Kada smo bez maski
Zar nikad
I dok sanjamo
One stražare nad nama
Mira nam ne daju
Uspešno prikrivaju istinu
Naša sloboda je neostvariva zar

Ovo problemsko promišljanje otvara sve aspekte našeg odnosa prema stvarnosti, kako lokalno, tako i globalno.
Zašto ljudi nose tuđe maske? Da li je i ti nosiš? Kakvih sve maski ima na ljudima? Kakav je odnos lažnih maski i autentičnih ljudi? Kakvi postajemo zbog maski?
Kako ti je kada moraš da nosiš masku? Kako ti je kada si prinuđen da menjaš maske? Da se prilagođavaš? Kako ti je kada nosiš masku koju ne voliš? Kada je nekreativna? Kad te predstavlja lažno?
Zajednica ne voli svoje najuspešnije i kreativne ljude. One koji imaju uspešno rešenje. Postala je stado sa nekreativnim maskama. Uništava svakog ko bi da je pokrene i spasi. Nosi maske koje su posebno dizajnirane za pripadnike. A oni slušaju VOĐU. Oni su poltroni i poslušnici… Ne znaju da ih vođa ne voli.
Koja tvoja maska, a koja tvoja uloga ti je najdraža? Koliko maski imaš u rezervi? Koliko vođa su tvoji gospodari? Kako si učio veštinu menjanja maski? Ponosiš li se time? Vole li te tvoji najbliži zbog toga? Koju masku stavljaš kad hoćeš da im pokažeš da ih voliš? I šta ćeš kada shvatiš da je nemoguće sa maskom ljubav davati i primati?
Tvoje maske imaju magiju, ali vode u propast. No, kad maske padnu, šta ćeš tad?
I pokojnicima stavljamo maske. Kad lažnom maskom pokrijemo umrlog, da li mu zauvek uništavamo dušu?
Moć maske je velika, ne potcenjujte je.
Otpadništvo od umetnosti
Maske su ušle i u umetnost. Tako se ubija umetničko delo.
U početku smo bili u zajednici sa umetnošću. Ali, dozvolili smo lukavom i egoističnom svesnom da nas odvoji od nje. Sada živimo u kazni. U posledicama tog našeg otpadništva od umetničkog principa koji nam je bio jedina nada, jedini put očuvanja kreativnog ljudskog duha. Sada živimo u tamnici materijalnog. Sada smo poslušnici manjine koja iz senke vlada. Povratak u prošlost da bi se došlo do izgubljene umetničke istine je nemoguć. Rane ne mogu da se zacele, ali novo putovanje duha je moguće. Potrebno je krenuti putem umetnosti i opravdati materiju njenim novim tumačenjem i upotrebom.
Zajednica ljudskih bića sa umetnošću teško je ostvariva. I biće nemoguća i nelogična dokle god se duh stvaralaštva ne probudi. Dokle god ne vidimo gde smo bili, gde smo sada i kuda bi sve mogli. Dotaknuta istina u prošlosti nije dovoljna da bismo joj se vratili. To je bio tek početak putovanja na koje nismo ni krenuli. A kroz istoriju smo išli putem koji nas udaljava od te istine.
I poželeli smo mi i duhovnu besmrtnost. Ali to samo želimo, lenjo se uljuljkavajući u čarima i blagodetima koje nam savremenost daruje. Doduše, oni koji se uljuljkavaju, oni imaju, a oni drugi samo žele da imaju. I jedni i drugi su van domašaja umetničkog bogatstva, smisla i istine. Jedinstvo sa umetničkim principom dalo bi blaženstvo u besmrtnom postojanju duha. Ali mnogo toga moramo da vidimo i uradimo da do toga dođemo. Umetnička istina je u skladu sa našim bitisanjem i ona ispunjava sve težnje pročišćenog duha. Tamo je izistinska sloboda i sreća.
Mi još nismo otkrili naše izistinske težnje. Ovo što danas želimo – to su nam nametnuli veliki sistemi i moćnici. I gradili su svoju moć vekovima. Cela istorija ratovanja i borbi za kapital i dominaciju je odraz tih namera. Naše izistinske težnje, racionalnost i koncepti ekonomija i velikih sistema lukavo su zamenili drugim, veštačkim čežnjama. Trka za posedovanjem i bogatstvom uništila je osećaje za autentično srce koje nevino kuca u našim grudima. Naši strahovi i kukavičluk su sredstvo kojima manipulišu. Izmišljaju zakone i norme da bi mogli da nas hvataju i kažnjavaju. Tako nas drže u šaci. Pored ostalih efikasnih načina, i tako nas zastrašuju.
Najgore nam se još nije desilo. Kad nam ukinu izistinsku umetnost u potpunosti, onda ćemo postati bezdušni robovi. Bićemo prazni i nemilosrdni poslušnici i neprijatelji jedni drugima.
I govore mnogi da je umetnički princip posledica postojanja čoveka. A istina je drugačija. Čovek je posledica umetničkog principa. On je posledica velikog stvaralaštva. Nastajao je kao ideja u stvaralačkom procesu univerzuma. Tek umetnička volja univerzuma stvorila je čoveka i sve što postoji. I nije to volja na kakvu mi mislimo. Ona je na neuhvatljivom, visokom magijskom nivou. To je magija koja ima božanske moći i samo se probuđenim duhom može razumeti. Jer, nama su misli i predstave učinili stereotipnim. Naše misli su očekivane, lako ih je pratiti. NJihov nivo je mimetički. Bez kreativnosti se ništa ne bi dogodilo. Sve bi ostalo haos i prazno besmisleno kretanje. Da bi se ovo prihvatilo, potrebno je živeti umetnički princip i osetiti kreativnu dušu u radosti stvaranja.
I tada bismo mogli da uđemo u carstvo umetnosti gde bi sve bilo sjedinjeno. I smisao materije i duhovna istina.
Moć zla, a pogotovu savremenog zla (ratovi, kapital, vladari iz senke, gubitak duše, porobljavanja…), moguće je savladati samo kroz otvoren duhovni kreativni proces, kroz umetnost. Jer intelekt tu ne pomaže. On je odavno u rukama moćnika. Umetnički princip nije planirao zlo i smrt. To je produkt slabog materijalnog čoveka. I to je neprijatno iznenađenje za duhove umetnosti.
Naša najdublja istina i volja je stvaralaštvo duha. Samo treba da otkrijemo tu volju u sebi. I da tada krenemo putem upoznavanja sebe. Umetnički princip prepoznaje one koji su mu bliski. I nagrađuje ih otvaranjem uvek novih vrata tragalačke istine.

Milutin Mićić

U okviru Likovnog koonkursa 30×30 predstaviće se radovi najuspešnijih učesnika prošlogodišnjeg konkursa koji raspisuje Kulturni centar Zrenjanina u saradnji sa autorom projekta, mr Milutinom Mićićem. Na Likovni konkurs 30×30,  2020. god. Prijavilo se 194 autora iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, BiH, Crne Gore, Makedonije i Slovenije.