Izložba “Putovanje kroz galaksije” na “Tribini mladih”

05/07/2016
Na “Tribini mladih” Kulturnog centra Novog Sada u utorak 9. avgusta 19 časova biće otvorena izložba “Putovanje kroz galaksije” mlade slikarke Nine Ćirović. Izložbu možete pogledati do 18. avgusta.
Nina Ćirović rođena je u Novom Sadu 1989. godine. Završila srednju umetničku školu „Bogdan Šuput“, smer likovni tehničar. Trenutno je student Akademije klasičnog skikarstva na Univerzitetu „Educons“ u Sresmskoj Kamenici . Do sada je imala tri samostalne izložbe u Novom Sadu, izlagala na većem broju zajedničkih izložbi, dobitnica nekoliko nagrada i često je učesnik likovnih kolonija. Živi i stvara u Novom Sadu .
Beskrajna slika
Dosadašnje umetničko stvaralaštvo Nine Ćirović obeležila je jedna velika tema – tema pejzaža. Njena posvećenost ovoj temi vidi se kako na malim, tako i na velikim formatima. Nemirna polja Panonije, gde se katkad u pozadini vide obrisi Fruške gore, građena su sigurnim potezima kičice, koja kada se kreće po poljima pravi ekspresivne i široke prelaze i kombinuje žute i narandžaste tonove sa jarko zelenim, a bašunaste površine kada slika nebo iznad tih nemirnih talasa. To prostranstvo pejzaža i traganje za nekim novim prostorima i širinama, odvelo je umetnicu dalje u sam kosmos, to nepegledno prostranstvo – taj vazemaljski pejzaž.
Nije li ova tama oduvek fascinirala, ne samo slikare, već i filozofe, naučnike i religiju? Niko nije mogao odrediti granice, dati potpunu definiciju, već samo neke od odlika onoga što nazivamo svemirom ili kosmosom, a jedna od tih odlika je  b e s k r a j. (I sami naučnici dokazuju da se kosmos sve više širi, te mu se granice ne mogu odrediti niti mu se može ,,uhvatiti’’ kraj). Kada o kosmosu razmišljamo i kada ga zamišljamo, vidimo ono što su tokovi civilizacije do sada otkrili, brojna sazvežđa, planete, crne rupe, zvezde, meteore i tamu, kao i slike koje su napravile te brojne letilice koje su izašle iz zemljine orbite. Kako se čini, što se ide dalje, to biva sve mutnije i tamnije, sazvežđa svelte u toj tami kao male grupe svitaca u noći, savršene, ali opet usamljene i daleke. U očima umetnika to ne mora biti tako, taj svemir može biti i purpuran, ali i dalje beskrajan i širok. Zato se ni na jednoj Nininoj slici neće naći ni gram crne ili koje druge tamne boje, sve je u intezivnim i energičnim nijansama narandžaste, ružičaste, jarko-zelene, svetlo-i-tamno-plave, žute, sa belim zvezdama koje su rasute svuda. Deluje kao da je sve jasno, sve dostupno, da ništa nije daleko, i da deluje tako beskrajno. Na slici nemamo početak, ali isto tako nemamo ni kraj.
U drugoj grupi slika koja je prethodila ovim ,,kosmičkim’’ vidimo isti kolorit, ali i formu koja logično dovela do novih slikanih prostranstava. Kao mali meteori, živo obojeni oblutci sakupili su se da bi sačinili jedan koloristički prasak koji je kulminirao u “beskrajnim slikama”.
Ljiljana Maksimović, istoričarka umetnosti
Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja