Izložba grafičkih radova „Čovek i umetnost (danas)“ autorke Vanje Ignjac biće otvorena u ponedeljak 10. aprila u 20 časova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Postavka izložbe traje do 23. aprila.
VANJA IGNJAC:
ČOVEK I UMETNOST (DANAS)
Na trećoj samostalnoj izložbi grafika Vanja Ignjac nudi intimni pogled na život i umetnost, neposredno uvlačeći posmatrača u ostvarenja u kojima smelo objedinjuje stvaralačku praksu i svakodnevicu. Razmišljajući o neraskidivoj vezi između umetnosti i (tradicionalnih) izlagačkih prostora u kojima dela postaju dostupna publici, autorka se opredeljuje za neočekivano udvajanje realne i virtuelne stvarnosti: ona spaja galeriju u kojoj se nalaze njene grafike sa duhovnim poljima koja nesebično otkriva posmatračima. Pritom, Vanja Ignjac vrši inspirativna preplitanja apstrakcije i figuracije: ona odabira op art kao dominantnu vizuelnu matricu ostvarenja prikazanih u izmaštanoj izlagačkoj sobi, smeštajući u nju slučajne prolaznike, poznanike i prijatelje, uključujući, sasvim diskretno, i sebe među posetioce (sopstvene) izložbe. Time jasno upućuje na činjenicu da joj svet bespredmetnog još uvek nije dovoljan, želeći da uspostavi Ravnotežu između umetnosti i egzistencije, ukazujući da je stvaralaštvo za nju Svrha i cilj života. Ovo je potvrđeno u svih osam grafika izvedenih u tehnici linoreza, koje bi se mogle podeliti u dve nezavisne celine, na osnovu uloga koje su dodeljene predstavljenim ličnostima. Jedna celina, prostorno omeđena konkretnim izložbenim prostorom, posvećena je promišljanju odnosa između posmatrača i posmatranog, između konzumenata dela i njihovog stvaraoca, dok druga pokušava da ponudi publici mesto unutar umetnosti u čije je varljive odaje pozvana da stupi kao na pozornicu života.
Hipnotišući crno-beli vazarelijevski kvadrati koji se „pomeraju“ i „pulsiraju“ pred očima posmatrača, sa grafika postepeno prelaze u izlagačke sobe stvarajući šahovsku tablu po kojoj se kreću protagonisti iz Vanjine uobrazilje i njene svakodnevice. Prema autorkinim rečima, ona želi da naglasi suštinski značaj koji stvaranje ima za čoveka, upućujući na umetnost kao na nasušnu ljudsku potrebu. Umetnost i njen tvorac ne postoje bez publike: posmatrač oblikuje i dovršava umetničko delo, vršeći konačan odabir između onoga što je za njega dopadljivo ili što će, jednostavno, odbaciti. Crno-beli svet na Vanjinim grafikama simbolički određuje pravo na individualni izbor, na naredni životni Korak koji će omogućiti recipijentu da se „smesti“ u umetnost doživljenu kao sferu povlačenja i bekstva ili možda, kao krajnjeg prebivališta. Ignjaceva insistira na Sličnosti i Jednakosti izostavljajući individualne crte na licima predstavljenih osoba koje pušta u svoj imaginarijum, ostavljajući otvorenom mogućnost da svako od nas (u kontaktu sa ponuđenim grafikama) zamisli sebe ili neku dragu osobu u ulozi gledaoca i/ili kritičara. U Tri segmenta života autorka želi da izbriše liniju između života i umetnosti i povede nas put idealnog sveta: u njemu se, kao u kaleidoskopu, prepliću različiti vizuelni slojevi, a ljudi se lako kreću iz jedne u drugu prostornu sferu bez straha da će ih na granicama neko zaustaviti.
Dijana Metlić, istoričarka umetnosti
O autorki:
Vanja Ignjac (Novi Sad, 1992)
Student je četvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, odsek grafika, u klasi profesora Radovana Jandrića. Izlagala je crteže, fotografije, skulpture i grafike na završnim grupnim izložbama.
Samostalne izložbe:
2015.Lice i naličje, Spomen zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad
2014.Lice i naličje, Kulturni centar, Stara Pazova
Ostavi komentar