Промоција књиге Предрага Марковића „Заводник ништавила“

query_builder

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ

ЗАВОДНИК

НИШТАВИЛА

(роман, Соларис, Нови Сад, 2017)

У разговору учествују:

САВА ДАМЈАНОВ

ФРАЊА ПЕТРИНОВИЋ

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ

Одлoмкe из књиге чита:Катарина Живанов

 

Културни центар Новог Сада

Клуб „Трибина младих“, II спрат

Субота, 23. септембар 2017, 19,30 сати

 

Предраг Марковић рођен je у Чепуру, код Параћинa, 1955. године.

Књиге прича: Морали би дoћи насмејани лавови (Загреб, 1983) и Отменост душе (Београд, 1989).

Живи у Београду као слободан читалац.

Вредело je чекати овај роман 28 година! Заводник ништавила je роман-лавиринт. Испричан у женском лицу као драма о инцесту, мишевима и људима, он je и разрока историја српских и руских сеоба, подела и ратова у последња три века; ужасу украјинске и кинеске глади, али и раскошна подземна историја, каламбур о снајперистима и доушницима, хусарима, краљевима, монасима, писцима и градитељима у 20. веку… (Из рецензије)

 

Прочитала. Браво. Браво! Још ми се врти у глави!

(Проф. Весна Голдсворти, Универзитет Норич, 2017).

 

Марковић je писац за 21. стољеће!

(Јурицa Павичић, „Слободна Далмација“, 1990)

 

O писцу

1979-1992.   Уређује листове (Студент, Књижевна реч, Време), часописе (Видици, Књижевносш) и библиотеке (Пегаз, Албатрос, Ретроспективе). Поред књижевно-критичке делатности уређује, приређује и преводи већи број темата и књига из области српске и хиспано књижевности XX века и политичке историје XIX и XX века.

1983-2013. Уређује скоро хиљаду књига из области књижевности, историје, психологије, права и економије. Објављује књиге прозе: Морали би доћи насмејани лавови (Загреб, 1983) и Отменост душе (Београд, 1989).

1993. Оснива издавачку кућу „Стубови културе“. Кућа окупља водеће српске ауторе, њене књиге штампају се у преко милион примерака, освајају све најважније награде у земљи и региону (међу њима и 5 НИН-ових награда) и доживљавају преко 200 превода у 35 земаља. Ha двадесетогодишњицу, 6. јула 2013. престаје са издавањем књига.

1999. Оснива експертску мрежу „Г17 ПЛУС“ (заједно са М. Динкићем). Toкoм 2001. године председава мрежом. Када мрежа прераста у странку прихвата, на кратко, место потпредседника али се убрзо повлачи и из странке и из политичког живота.

Странка га, у одсуству, бира за почасног председника.

2001-2002. Председник Удружења издавача и књижара Србије и Црне Горе.

2002. Постаје члан Крунског савета. Члан je ПЕН-а и Српског књижевног друштва.

2004-2007. Председник Народне скупштине Србије. Изабран гласовима позиције и опозиције. (Од марта до јула 2004. в.д. Председника Србије.) Ha његов предлог, Народна скупштина 17. августа 2004. године једногласно враћа грб, заставу и химну Србије, a 5. јуна 2006. године доноси Одлуку о самосталности Србије. Руководи писањем, проглашава и потписује Устав Србије 2006. године.

2011-2012. Министар културе, информисања и информационог друштва.

У том периоду председава Саветом министара културе Југоисточне Европе. Завршава се обнова и изградња Народне библиотеке, Југословенске кинотеке, визиторских центара Лепенски вир и Царичин град, манастира Кувеждин, Музеја Вука и Доситеја, Музеја поште, Музеја медицине, итд.

2012-2013. Народни посланик. Шеф делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини црноморских земаља.

(Јавно враћа мандат августа 2013. године и повлачи се из политике)

Носилац краљевских ордена Карађорђеве звезде и Ордена Белог орла у првом степену, као и Ордена Св. Арсенија Сремца за допринос обнови фрушкогорских манастира.

Од 2013 до данас Незапослени грађанин. Смеши се и одбија повремене позиве да све почне испочетка.

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language