ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ НОВОСАЂАНА ЗА ТРИБИНУ О ТОЛСТОЈУ

query_builder

Више од осамдесет посетилаца присуствовало је трибини о животу и делу Лава Николајевича Толстоја која је одржана у петак 28. априла у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Гост трибине била је Фата Егановић, дипломирани филолог србистике.

На предавању је стављен акценат на Лаву Николајевичу Толстоју (1828 – 1910), космополити, пацифисти, светски познатом миротворцу, али и великану који није успео да прихвати православље и који до краја живота није успео да нађе сопствени мир и утеху.

У уводном делу, Егановићева је подсетила на Толстојев животни и књижевни пут: рођен је у Јасној Пољани у аристократској породици која је дала многе генерале и писце, неуспешно је на Казањском универзитету студирао оријенталне језике и правне науке, затим је био добровољац у војсци где је написао своје прво аутобиографско дело „Детињство“.

Толстој спада у врх, како руске, тако и светске књижевности. Био је писац, али и мислилац и филозоф чији је поглед на свет произвео крајњи пацифизам оличен у животном моту „не супротстављати се злу насиљем“.

Егановићева је истакла да је овај руски класик и највећи реалиста свог доба аутор романа “Рат и мир”, “Ана Карењина” као и мноштва приповедака које приказују руско и европско друштво тадашњег времена, као и политичка и стратешка кретања и превирања у тадашњој Европи.

Пошто је подсетио да су Толстојева дела најпревођенија, те да га је 125 америчких и британских књижевника, учесника анкете која је трајала неколико година, прогласило најбољим писцем у последња два века, Балабан је говорио о Толстоју као филозофу, који после стицања велике књижевне славе упада у кризу.

– Почиње да тражи смисао живота, увидевши да слава и све остало што је имао рођењем и стекао током живота не могу да задовоље, осмисле и замене онај суштински део човека – његову жеђ и потребу за Богом. Због тога, он све своје снаге усмерава у потрагу за Богом, покушавајући прво у православној цркви, а после тога и у осталим религијама, укључујући и будизам, да нађе утеху за своја душевна страдања. Ипак, до краја не налази смирење, мада је формирао неку врсту сопственог учења са значајним бројем следбеника – закључио је Балабан.

Упоређујући Толстоја са другим великим руским писцем Фјодором Михаиловичем Достојевским (1821- 1881), Балабан је истакао да су њих двојица имали различит однос према религији.

– Достојевски је рекао да ништа симпатичније није видео од Господа Христа, да у једном тренутку када би му истину претпоставили Христу, он би ту истину одбацио и приклонио се Христу. Тиме је рекао да ниједна истина нема тај виши тип блаженства. Не могу да се отмем утиску да, колико год нудио своје учење (скуп правила која требају да доведу до моралног усавршавања) Толстој, за разлику од Достојевског, ипак нуди самог себе – закључио је Балабан.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language