Одржана трибина „Културни прозор у свет“ ауторке Александре Спасић

query_builder

Трибина „Културни прозор у свет“ коју организује удружење „ИнтерАкција“ из Новог Сада одржана је у четвртак, 25. маја у Клубу „Трибина  младих“  Културног центра Новог Сада. На трибиније говорила Александра Спасић.

Трибина „Културни прозор у свет“ прва је у низу трибина које ће се тицати програма размене за младе Ерасмус.

Трибина је започета једном од дефиниција културе, а потом су представљене дилеме културних вредности једног друштва као што су друштвена хијерархија насупрот једнакости, индивидуализам насупрот колективизму, постигнуће наспрам квалитета живота, флексибилност напрам дисциплине и друге.

Акценат је стављен на приказ културолошких разлика кроз призму поделе у виду индивидуалистичких и колективистичких друштава. Тајланд је најбољи пример хијерархијски уређеног друштва, а контрастира му Шведска са најизраженијим принципом друштвене једнакости. Колективизам процентуално предводи у заступљености широм планете, док је индивидуализам присутан у Америци, Канади, Аустралији и Северној Европи.

И један и други принцип своје упориште налази у васпитању и систему школовања. Код индивидуалистичких друштава је веома важно да дете од раног детињства схвати своју улогу и да постане свесно своје социјалне припадности. Током одрастања битну улогу игра директна комуникација без посредника. Пример за то је комуникација са надређенима у послу. У једном индивидуалистичком друштву комуникација између запосленог и шефа/директора мора да буде узајамна. Једнако се истичу предности и мане запосленог као и надређеног и постоји право на критику, али се истом мером упућују и похвале. Они рад сматрају вредним самим по себи и смислом живота. Негује се флексибилност, а хијерархија моћи се ставља у други план. У оваквим друштвима је на првом месту задатак, директна комуникација са кратким пословним састанцима орјентисаним на циљ са повратним информацијама. Одликује их демократски приступ.

С друге стране, у колективистичким друштвима веома је битан утицај групе и повезаност људи у њој. Колективизам негује везе и веома су му битне хијерархија и позиција моћи. Рад се у оваквом друштву посматра као поступак за стицање новца. Друштву које припада оваквом уређењу намеће се једини исправан и пожељан пут за остваривање циљева. Карактерише га присуство индиректне комуникације, информативни састанци и ауторитарни приступ.

Александра Спасић је предавање завршила видео снимцима који показују културолошке ралике и занимљивости. На самом крају истакла је да сваку културу треба добро упознати, упоредити разлике у културним вредностима и да увек треба бити отворен и радознао за упознавање нових културолошких законитости.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language