Представљена Споменица Погрома у Бачкој 1941/42. године

29/01/2024

Аутор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, ЕПАРХИЈА БАЧКА, информативна служба

У петак, 26. јануара 2024. године, у Историјском архиву Града Новог Сада, представљена је књига Споменица Погрома у Бачкој 1941/42. године. Споменица је сведочанство које је настало као плод вишегодишњег истраживања на архивској,  документационој и фотографској грађи која прати догађаје почев од окупације Бачке у априлу 1941. године од стране Хортијеве војске. У више поглавља је тематски обухваћена окупација, интернација, депортација, рација, као и све мере које су окупаторске снаге предузимале против српског неборачког становништва и начин на који су ове мере и одмазде вршене, с посебним фокусом на догађаје из јануара 1942. године. У припреми Споменице коришћена је грађа из Епархијске архиве, сведочанства из летописа храмова у Новом Саду и грађа из Историјског архива Града Новог Сада која је пронађена током припремања материјала за канонизацију светога Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких.

На представљању Споменице говорили су аутори: протојереј Владан Симић, ђакон Мирослав Николић и г. Петар Ђурђев.

На самом почетку присутне је поздравио г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Током представљања Споменице приказано је неколико видео-клипова. Први од њих приказао је Нови Сад 13. априла 1941. године и долазак мађарске и немачке војске, током кога је г. Ђурђев подсетио да је већ тога месеца у Новом Саду убијено пет стотина цивила, а и сâм град је претрпео разарање и велику материјалну штету.

Обраћајући се присутнима, протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, захвалио je Историјском архиву Града Новог Сада и г. Петру Ђурђеву на доприносу да истина која је везана за тему Погрома у Бачкој изађе на видело. Прота Владан је истакао да је моменат окупације био исто тако страшан и крвав у односу на оно што се догодило током 1942. године. „Наша свесна одлука је била да се не бавимо бројкама, јер никада неће бити утврђен тачан број – то је сада, са ове временске дистанце немогуће – а нисмо желели да се огрешимо нити о једну жртву“, нагласио је протојереј Владан Симић. Он је подсетио на податке историчара Звонимира Голубовића, који поред осталог, каже да је политиком депопулације Срба у Бачкој број Срба умањен за око осамдесет хиљада. Отац Владан је, на крају, истакао да је наша света Црква од самог почетка страдања нашег народа брижљиво чувала и неговала успомену на оне који су страдали, а како је где било могуће и бележила о страдању, захваљујући чему данас имамо драгоцена сведочанства овог стравичног догађаја.

На другом видео-клипу који су присутни видели, а који је приказивао параду окупационе војске у Новом Саду у марту 1942. године у једном делу на снимку се види и свети Иринеј (Ћирић), тадашњи епископ бачки. Управо о њему и његовој улози у овим догађајима говорио је ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке, подсећајући да Епархија бачка није у току рата била обезглављена, а да је њен Епископ дао велики допринос у очувању, пре свега, животâ својих епархиота, залажући се и молећи за ухапшене и осуђене. Врхунац те делатности је спасавање око три хиљаде људи из логора Шарвар. Отац Мирослав је присутнима дочарао и суровост зиме те 1942. године, која је била једна од најсуровијих у дугом низу година. По први пут је у Споменици публикована грађа из летописа парохија новосадских: Алмашке, Саборне и Успенске у којима су детаљно и обимно наведене све околности, имена, начини и места на којима су извршени злочини. О стравичним размерама злочина сведочи и чињеница да су тела страдалих, који су бачени у Дунав, завршила и у Румунији. Све ово документује и велики број фотографија.

На крају, захваливши свима г. Петар Ђурђев је рекао да су управо захваљујући летописима новосадских храмова открили још једно место масовног страдања, а то је Железничка станица где је на људе који су покушали да беже из Новог Сада непријатељ отворио топовску ватру. Део књиге је, како је навео, посвећен и обележавању сећања на такозвану Рацију из којег је Српска Православна Црква у низу година била изопштена, а жртве инкорпориране у жртве фашизма. О ратним злочинима мађарских окупатора најпре је говорено у Мађарској, па тек касније, врло скромно ова тема је отворена код нас. У Мађарској је снимљен филм Ледени дани на ову тему, чији трејлер је приказан на представљању Споменице. Чињеница је да код нас нема играног филма који се бави овом темом, и поред реалних могућности, што јасно сведочи о самом значају Споменице, истакао је г. Ђурђев.

Стихове посвећене догађајима из јануара 1942. године читала је Јелена Трбојевић. Представљање је уприличено у оквиру овогодишњег програма „Ледена тишина – сећање на Погром и жртве Новосадске рације 1942. годинеˮ.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања