Стеван Јаковљевић, професор биологије и учесник Првог cветског рата на страни српске војске, долази на прославу двадесетгодишњице рата и отварање спомен костурнице у село у којем је некада боравио заједно са својом првом ратном јединицом, петом тобџијском батеријом. Сусреће само остарелог комаданта јединице. Кроз њихове флеш бекове отвара се судбина пете батерије која је престала да постоји баш у том селу, откривају се тешки али и радосни моменти, као и Стеванов и Александров однос који од почетне нетрпељивости постаје пријатељски. Оно што Стеван буде сазнао од комаданта промениће све. У овој причи о храбрости и пријатељству, лик потпоручника Александра чију судбину сазнајемо на крају, показаће и зашто је српска војска упркос свим недаћама успевала да изнесе толике војне подухвате – јер је један човек, поручник, надређени; свесно жртвоваво свој живот, пре тога углед и част да би спасао бар једног свог војника.