Казуо Танака је из Јапана у Југославију дошао 1961, управо у време кад је објављено да је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност. Није ни сањао да ће касније на јапански језик преводити Андрића, Његоша и многе друге српске писце. У Југославији је стекао пријатеље са којима је задржао контакт и по повратку у Јапан. Своје мостове градио је и са пријатељем Хиошијем Јамасакијем Вукелићем – направили су први јапанско-српскохрватски речник. На Балкан се вратио 2003. након прочитане репортаже у јапанским новинама о Ликовном саборовању у Вишеграду у време рата у БиХ. Његова веза са Југославијом није престала ни након смрти. Токио, Београд и Вишеград постали су трајни чувари његовог пепела.