У интимном снажном филму, аутор сукобљава призоре празног родитељског стана са породичним ВХС снимцима НАТО бомбардовања 1999. године успостављајући дијалог између садашњости и прошлости. „Идеја за филм се јавила се након што смо одлучили да продамо стан у којем сам живео преко двадесет година, од 1994. до 2015. године. Пред саму продају, био је празан неколико месеци. Долазећи тамо, пало ми је на памет да би било занимљиво спојити те празне собе са сећањима из детињства. Након тога сам дигитализовао старе ВХС касете и прикупљао што више материјала везаног за тај рани период и онда је филм природно еволуирао од опраштања од стана ка опраштању од разних простора из детињства.“ (аутор) Кроз динамику породичних односа филм се бави и темом НАТО бомбардовања. „Свестан сам да је то јако тешка тема и да сам догађај изазива различите реакције. Међутим, желео сам да га посматрам као један велики догађај који је, хтео ја то или не, обележио један период живота. Такође сам желео да се та дечачка визура, у којој ни не знате тачно шта се и због чега догађа, остане присутна у филму. Мислим да ово пре свега није филм о рату и да је рат третиран као елементарна непогода која нас је задесила. Слично бих приступио материјалу и да је у питању био разорни земљотрес, поплава или нешто слично.“ (аутор)