Како су се концепти исхране, кувања, љубазности променили у последњих 90 година и колика је инциденција енергије тзв. „Бел Паесе“ у овим променама „добре хране“? Шта се заиста променило у навикама и обичајима Италијана, на њиховој трпези и у квалитету њиховог живота? Све ово покушавамо да испричамо на добро документованом и пријатном путовању између традиционалних рецепата регионалне кухиње, кроз црно-беле слике из Архиве Иституто Луце. Укусно путовање између јела, кухиња, сведочења и смешне приче личности из забаве и културе. Како добра исхрана производи добру енергију? Да ли дружење помаже формирању међугенерацијског пакта? Једноставан чин једења хране и даље представља тренутак еманципације друштва? Јести сам је лоше? Шта значи образовање о исхрани? Вечера је и даље важан тренутак породичног образовања? Црно-беле слике друштва које је у ратној глади било способно да нађе срец́у да дели оно мало хране на располагању, актуелне су и данас, током најважније послератне кризе? Ово су нека од питања на која желимо да одговоримо. Овај документарац, упркос овим питањима, није социолошко истраживање, у намерама, већ црно-бело истраживање са љубављу о рецептима за добар живот.