Емотиван, искрен и важан филм без великих претензија, али на осетљив начин, бави се веома важном темом за читаво друштво и грађане. Филм прати групу људи са интелектуалним тешкоћама који живе заједно у стану у Бирчаниновој улици у Београду, све до тренутка када такав вид збрињавања постаје неодржив и када стиже одлука о њиховом исељењу, односно повратку “кући”. За већину, та “кућа” су установе, али неки од њих враћају се својој примарној породици. Батул Никачевић је једна од њих. Кроз причу о Баћи и Галебу, брату који целог живота брине о својој старијој сестри, филм говори о тешкоћама кроз које је пролазила читава њихова породица, због непостојања континуираног система подршке, чија би круна требало да буде управо системско решење становања уз подршку, које у Србији још увек не постоји.