Ноћна вожња” је филм о егзистенцијалном страху који нас прогања када схватимо да смо на овом свету потпуно сами. То је она врста страха који Дуњу обузима током ноћи пуне снова и мора. Она доводи у питање своју одлуку да се пресели у већи град, због чега је морала да остави сигурност свог малог завичаја. Али више од свега, жали што је изгубила блиско пријатељство са Саром, на чију подршку је увек могла да рачуна током тинејџерских година. Питање је: да ли је ово свеопште осећање усамљености заиста неизбежни део одрастања?