Филм „Мој јутарњи смех“ је прича о закаснелом одрастању тридесетогодишњака Дејана који коначно губи невиност. Све то, у ширем смислу, говори о једној генерацији која је одрастала „под стакленим звоном“ и чији су родитељи покушавали да сачувају децу од сурове реалности. Сада, када су родитељи изгубили достојанство и снагу и када су породице почеле да се урушавају, њихова деца, већ одрасли људи, коначно морају да преузму одговорност и суоче се са животом.