По избијању Другог светског рата Борис се као добровољац пријавио у војску, а његова вереница Вероника није успела да га испрати на жељезничкој станици. Након што су јој у ваздушном нападу погинули родитељи, она се преселила у његову породицу. Одбијајући веровати да је Борис погинуо на фронту, Вероника се, упркос гриже савести, стицајем околности удала за његова рођака, музичара Марка, који је митом избегао регрутацију. Ремек-дело совјетског и светског филма овенчано Златном палмом у Кану, можда и најрепрезентативније остварење непосредне постстаљинистичке кинематографије,