„Радничка класа иде у рај“ по жанру је драма, а главни протагониста је радник у једној фабрици, који послушно извршава налоге послодаваца, и не осећа солидарност према другим радницима до тренутка када доживи несрећу у којој му страда прст. Показује се како га тај догађај, иако без озбиљнијих последица, тера да почне да се бори за своја права уз помоћ синдиката. Као и многи Петријеви филмови из тог доба, и овај филм је имао снажну ноту политичког ангажмана, те је настојао да кроз судбину појединца да приказ идеолошких и класних сукоба у тадашњој Италији. Критичарима је, међутим, далеко више пажње привукао начин на који је Петри показивао дехуманизацију у савременој индустрији, односно приказ како протагонист постаје део машине. Филм је следеће године приказан на Канском фестивалу гдје је поделио Златну палму са филмом „Случај Матеи“. Због сличности стила и теме, овај филм се често сматра другим делом Петријеве "трилогије неурозе" . Lulu is a real hard worker. For this reason he is loved by the masters and hated by his own colleagues. The unions decide agitations against the masters. Lulu doesn't agree till he cuts, by accident, one of his own fingers. Now, after he understood the worker's conditions, he agrees the unions and participates to the strike. He immediately is fired and, not only is abandoned by his lover, but also by the other workers. But the fights of the unions allow him under a new legislation to be hired again. At this point his mind starts giving collapse signs.