Фиренца почетком 16. века. Микеланђело Буанароти, кога његови савремници сматрају генијем, исцрпљен је радом на завршетку свода Сикстинске капеле. Када његов заштитник и вођа племићке породице Дела Ровере, папа Јулијус II умре, Микеланђело је опседнут тражењем најбољег мермера да би довршио његову гробницу. Уметникова лојалност је на провери када за папу буде изабран Лав X, из супарничке Медичи породице. Он му понуди уносну нову поруџбину - рад на фасади базилике Сан Лоренцо. Микеланђело је приморан да лаже да би задржао наклоност обе породице и све више га муче сумња и халуцинације, наводећи га да немилосрдно преиспитује сопствени морал и уметничке недостатке