Берлин, 1931: Између подстанара и подземља, тамо где су бордели уједно и атељеи, где нацисти дивљају улицама, а у Бабелсбергу сањају о „психолошком филму“. Живот кључа, друштво је у превирању, у стању корозије. Док још има посла, доктор германистике Јан Фабијан дању пише рекламне текстове, а ноћу заједно са Штефаном Лаубеом, по целом граду обилази ексцентрична места упитног морала. Док је његов пријатељ – који је, по властитом признању, пропао на „животном и професионалном испиту“ - неустрашив када су у питању комунизам и секс, Фабијан остаје трезвен и дистанциран. Ишчекује „победу пристојности“ у коју ни сам није превише убеђен. Само љубав према Корнелији може да га пољуља у његовом ироничном фатализму. Стога она постаје светла тачка његовог непостојаног битисања.