Критичари се слажу да је „Ема“ култног редитеља Пабла Лараина пре свега филм невероватне енергије, добре музике, још бољих кореографија и одличне сценографије која лепоту Валпараиса - у коме се радња дешава -осликава на прави начин. Ема је жена луде енергије коју чак ни Лараин не може да задржи. Уводни кадар филма је само упозорење на оно што у њему следи: нешто анархично, помало вандалско, препуно енергије, али ултимативно исцрпљујуће и хронично нестварно. Визуали су паралишући, а сцене плеса задивљујуће. У луци града Валпараисо Ема и њен муж кореограф усвојили су дечака Пола за кога се испоставило да има проблем слличан Емином пироманству. У „Еми“ има толико тога за уживање да као изненеђање дође спознање да у филму има тако мало ствари што постане и евидентније када се испостави да иза свега ипак стоји заплет сакривен на први поглед.