Овај видо-есеј жели да покаже значај оних инфраструктура које омогућавају акумулацију капитала, ослањају се на утају пореза и шпекулације, на нове облике рада и на исцрпљивање територија и тела. Како је ауторка објаснила у презентацији, есеј се креће контрадикторно: „Враћа се на једну од првих филмских слика радника који напуштају фабрику, цртајући са две стране новчића конкретног тренутка и простора, бродоградилиште Fincantieri у Тржичу 2021. године." Уметнички пројекат је заснован на блиставим, чуваним улазним вратима у бродоградилиште и на трагању за сликама - сликама рада и експлоатације радничке класе - које та врата штите и које се данас не могу видети и ухватити.