Ћирило и Методије, византијска браћа рођена у IX веку, у историји су познати као значајни хришћански мисионари. Њихово деловање је утицало на културни развој свих словенских нација због чега су их и прозвали словенским апостолима. Са намером да хришћанску веру прошире међу словенским народима на словенском језику, створили су ново писмо – глагољицу, први словенски алфабет, који ће се користити за превођење Старог завета и црквених књига, због чега их је црква изједначила са свецима. Тако су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Због значаја за хришћанство, њихов дан се обележава и у православном и у католичком календару као дан словенске писмености, а проглашени су и Светим заштитницима Европе. Одраставши у Солуну окруженом Словенима, браћа Ћирило (световно име Константин) и Методије образовани су на византијском двору, а добро познајући словенски језик, добили су од византијског цара Михајла посланство у Моравској, на молбу моравског кнеза Растислава, који се - бојећи утицаја франачких свештеника и немачког цара Лудвига, - обратио за помоћ Византији. На том путу, сем утицајних противника који су заговарали тројезично проповедање вере, стекли су и велики број ученика који су наставили њихову мисију поготово на територији данашње Македоније, Србије, Црне горе и приморског дела данашње Хрватске. У славу учитеља, један од ученика, Климент, саставио је нову азбуку - ЋИРИЛИЦУ.