Карло Леви, интелектуалац антифашиста, послат је 1935. у прогонство, у мало село Луканије. Принудни боравак постаје за Левија прилика да упозна друштвену и културну стварност која је за њега апсолутно нова: рурални свет у којем празноверје и магија још одређују свакодневни живот. По повратку у Торино, Карло Леви ће испричати своје искуство у роману „Христос се зауставио у Еболију“, једном од најзначајнијих у послератној италијанској књижевности.