Епска, интимна и поетска медитација о архитектури и начину на који дизајн и изградња грађевина из давне прошлости откривају нашу деструкцију – али и нуде наду за опстанак и пут напред. Фокусирајући се на пејзажни пројекат италијанског архитекте Микелеа де Лукија, Косаковски користи круг као симбол за промишљање о успонима и падовима цивилизација, бележећи задивљујуће призоре, од рушевина храма у Баалбеку у Либану, који датира из 60. године нове ере, до недавних разарања градова у Турској након земљотреса јачине 7,8 степени почетком 2023. године. Камење и стене повезују различита друштва – од сабласних монолита заривених у земљу до трагичних гомила бетонског рушевина које чекају да буду уклоњене и поново употребљене.