Žene u Matinjonu: Edit Kreson i Elizabet Born

Autor: dr Aleksandra Kolaković

Francuska je nakon predsedničkih izbora, a pre parlamentarnih 2022. godine, dobila drugu ženu na čelu vlade. Obrativši se prisutnima u Matinjonu, francuska premijerka Elizabet Born govor je posvetila „svim malim devojčicama“ i pozvala ih da „slede svoje snove“. Dodala je i da „ništa ne sme da uspori borbu za mesto žene u francuskom društvu“. Ovo je drugi put u francuskoj istoriji da je na čelu vlade žena, stoga je važno da se podsetimo vlade Edit Kreson, koja je prva imala priliku da postane žena premijer(ka) Francuske, kao i da osvetlimo političku biografiju Elizabet Born. Tokom predsedničke kampanje četiri žene su se borile da ispišu istoriju prve žene na mestu predsednika Francuske. Iako nisu imale uspeha, čini se da Emanuel Makron, koji je i tokom svog prvog mandata insistirao na osnaživanju žena, ženskih prava i rodne jednakosti, nastavlja da podržava snažnije prisustvo žena na najvišim funkcijama u francuskom političkom životu.

Prva žena na mestu premijera u istoriji Francuske bila je Edit Kreson. Ova sada osamdesetosmogodišnja političarka u penziji bila je članica Socijalističke partije i na mesto premijera 15. maja 1991. godine imenovana je na predlog Fransoa Miterana. Pre imenovanja, njena politička karijera kretala se uzlaznom putanjom od lokalnog nivoa do nacionalnog i evropskog. Nakon zapažene karijere na lokalu, Kreson je izabrana za poslanika Narodne skuštine 1981. godine, a bila je i član Evropskog parlamenta. Ipak, važnu ulogu u francuskom političkom životu pre premijerske pozicije imala je kao ministarka evropskih poslova (1988–1990), a potom i kao ministarka za industriju i spoljnu trgovinu (1984–1986), ministarka spoljne trgovine i turizma (1983–1984) i ministarka poljoprivrede (1981–1983).

Socijalna politika bila je u fokusu vlade na čijem je čelu bila Kresonova. Vredno je pomenuti da je donela zakon (Urbanistički akti) koji je zahtevao od lokalnih vlasti da „obezbede uslove za život i stanovanje koji će podstaći društvenu koheziju i omogućiti da se izbegnu uslovi segregacije“. Stambeni dodaci su u svim gradovima većim od 100.000 stanovnika prošireni na sva domaćinstva sa niskim prihodima, dok je pravna pomoć postala dostupnija svim strancima (emigrantima) koji su imali prebivalište u Francuskoj. Određene mere koje je donela omogućile su poboljšanje položaja i dostupnosti radnih mesta i javnih zgrada osobama sa invaliditetom. Prva žena premijer Francuske donela je i Zakon o vodama (januar 1992) u cilju očuvanja zaštite kvaliteta i količine vode i vodenih sistema. Posebnu pažnju Kresonova je posvetila kako bi olakšala konkurentnost na međunarodnom planu preduzećima ispod 500 zaposlenih.

Ipak, kratki mandat Edit Kreson do 2. aprila 1992. godine (čak i najkraći mandat u istoriji Pete Republike) nije upamćen po uspesima. Bila je veoma nepopularna među biračkim telom, a premijersku poziciju napustila je nakon lošeg rezultata socijalista na regionalnim izborima 1992. godine. Ostali su upamćeni njeni gafovi, homofobne izjave i optužena je za rasizam kada je Japance uporedila sa „žutim mravima koji pokušavaju da preuzmu svet“. Političku karijeru završila je na mestu evropskog komesara za istraživanje, nauku i tehnologiju, skandalom i optužbama za korupciju. Kasnije, Kreson je postala član Saveta žena svetskih lidera, međunarodne mreže sadašnjih i bivših žena predsednica i premijerki. Ovim se posvetila cilju ove mreže da mobiliše žene lidere na najvišim pozicijama na globalnom nivou za kolektivno delovanje, podršku rodnoj jednakosti i ženskim pravima.

Kada je objavljeno da je Elizabet Born 16. maja 2022. godine imenovana za premijerku Francuske, drugu nakon tri decenije od izbora Edit Kreson, odmah su se pokrenule diskusije kako će se ova promena u političkom životu Francuske reflektovati na mandat Emanuela Makrona i izazov najveće krize nakon Drugog svetskog rata. Tada se oglasila i Kresonova, prva premijerka u istoriji Francuske, i naglasila kako je „francuska politika ostala mačo sredina“, kao i da će novoizabranoj premijerki biti potrebno „mnogo hrabrosti“. Ako posmatramo obrazovanje i političku biografiju šezdesetjednogodišnje Elizabet Born, hrabrost i snalažljivost je već pokazala.

Nakon osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u Parizu, upisala je i završila elitnu Politehničku školu i postala najpre građevinski inženjer, a potom je 1986. godine i magistrirala poslovnu administraciju. Majka Elizabet Born rođena je u Normandiji, dok je otac Jevrejin ruskih korena porodično izbegao u Francusku i bio aktivan član francuskog pokreta otpora. Born ima veliko iskustvo u radu u javnom sektoru. Bila je direktor urbanističkog planiranja za grad Pariz od 2008. do 2013. godine. Od 2013. godine Elizabet Born imenovana je za prefekta regije Poat-Šarant kao prva žena na ovom položaju. Kada je potpisala prvi dekret kojim je osoba dobila francusko državljanstvo skrenula je pažnju i na porodične korene kao simbol uspešne integracija izbeglica u Francuskoj. Kao dugogodišnji član Socijalističke partije bila je 2014. i 2015. godine privatni sekretar Segolen Rojal, koja je tada bila na funkciji ministarke ekologije, održivog razvoja i energetike. Od 2015. godine Born je bila na poziciji izvršnog direktora RATP grupacije, koja pruža usluge u oblasti javnog prevoza.

Kada se Emanuel Makron kandidovao za predsednika 2017. godine prepoznala je njegov potencijal i podržala njegovu kandidaturu, da bi potom postala član La Republique En Marche. Od ovog perioda kreće njena ministarska karijera. Elizabet Born bila je ministar saobraćaja (2017–2019), a potom i za ekološku i inkluzivnu tranziciju (2019–2020). Tokom svojih ministarskih mandata Bornova se suočila sa nezadovoljstvom radnika i štrajkovima. Posebno je tokom 2017. godine imala problema prilikom ukidanja sistema penzija i beneficija za radnike na železnici. To je preporučilo da 2020. godine postane ministar rada, zapošljavanja i ekonomske inkluzije u vladi premijera Žana Kasteksa. Na ovoj poziciji uspela je da smanji stopu nezaposlenosti u Francuskoj na najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Šta su prioriteti vlade Elizabet Born? Odmah ih je nakon imenovanja Bornove naveo Emanuel Makron, napisavši na Tviteru: „Ekologija, zdravstvo, obrazovanje, puna zaposlenost, demokratski preporod, Evropa i bezbednost: zajedno, sa novom vladom, nastavićemo neumorno da delujemo za francuski narod“. Centristička političarka, sa socijalističkom prošlošću, emotivno je doživela imenovanje. Mediji su potencirali njeno iskustvo i sposobnost da se suoči sa neprijatnim i teškim problemima kao ministar. Posebno su naglašene promene koje su otežale nezaposlenima da dobiju beneficije i smanjene mesečne isplate za neke nezaposlene, što je izazvalo kritike radničkih sindikata i levice, kao i uspešno suočavanje sa velikim štrajkom železničke kompanije protiv planova da se mreža vozova otvori konkurenciji i ukine pravo novozaposlenih radnika da zadrže posao i doživotne beneficije.

Prvi zadatak Elizabet Born kao novog premijera bio je da se pobrine da Makronova partija i saveznici prođu dobro na francuskim parlamentarnim izborima. Istovremeno, veoma je bilo bitno i da ona bude izabrana za poslanika u svojoj izbornoj jedinici, što je i realizovala. Kako je Emanuel Makron obećao predlog zakona koji će se baviti rastućim troškovima života u Francuskoj (rast cena hrane i energeneta), veliki izazov za Bornovu biće upravo ovi problemi uz spovođenje Makronove ideje za usvajanje zakona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina. Radnici, sindikati i levica su veliki protivnici ovih ideja, a nakon rezultata parlamentarnih izbora, koji su pokazali da Emanuel Makoron nije osvojio apsolutnu većinu, ovi izazovi postali su veći i gotovo nedostižni. Makron je takođe obećao da će novi premijer biti direktno zadužen za „zeleno planiranje“, što je još jedan od velikih izazova za Bornovu. Već nakon primopredaje premijerskog mandata Elizabet Born ukazala je na značaj problema klimatskih promena za novu vladu. Naglasila je da je put rešavanja problema u ovom sektoru „snažnije ujedinjavanje snaga naših regiona“, kao i da će ona nastojati da ostane „blizu francuskog naroda“.

Bornovu francuski mediji opisuju kao tehnokratkinju, diskretnu i marljivu osobu. Naglašava se da će njeno veliko iskustvo i znanje o funkcionisanju države pomoći Makronu da progura teške reforme, posebno penzione. Prijatelji ističu da je precizna i zaljubljenik u matematiku. Francuzi su je često gledali u televizijskim emisijama tokom vrhunca pandemije kovid 19. Nastojala je da objasni Francuzima značaj rada od kuće i pridržavanja vladinog plana o zaštiti zaposlenih. Ipak, iznenađujuće je da su ankete pokazale kako je ispitanici ne prepoznaju po imenu (čak 45% ispitanika). Bornovu saradnici opisuju kao radoholičarku koja „može da radi do tri ujutru i da se na posao vrati u sedam ujutru“. Stoga i ne čudi da je dobila nadimak „Born aut“ (igra reči, burn out – sagoreti) zbog zahteva koje je postavljala svojim saradnicima. Makronovi protivnici i sa krajnje levice i sa krajnje desnice osudili su imenovanje Elizabet Born. Žan Lik Melanšon je ocenio da je Born „nastavak kontinuiteta za Makrona“, kao i da se „otvara nova sezona društvene i ekološke zloupotrebe“. Takođe, Melanšon naglašava da Bornova nije žena levice, kao što je predstavljena od strane provladinih medija. Sličnu izjavu dala je i Marin le Pen: „Imenovanjem Elizabet Born za premijera, Emanuel Makron pokazuje želju da nastavi sa svojom politikom prezira, društvenog razaranja i fiskalnog reketiranja“. Ključno pitanje jeste da li će se druga žena na poziciji premijera u istoriji Francuske duže zadržati na ovoj poziciji od Edit Kreson i da li će imati više uspeha, posebno u zahtevnim okolnostima francuskog političkog života i ekonomske krize sa kojom se suočavaju i Francuska i svet.