Autor: Stevan Stojkov

Sposobna za menjanje oblika i pogodna za kalupovanje, kao što njen naziv i govori – plastika – predstavlja širok spektar sintetičkih ili polusintetičkih materijala koji su idealni za veliki opseg industrijskih i potrošačkih primena. Plastika predstavlja izuzetno koristan materijal u našem svakodnevnom životu. Proizvodi napravljeni od nje se nalaze svuda oko nas. NJih koristimo kako bismo život učinili lakšim, sigurniji, čistijim i prijatnijim.

Od najranijeg doba ljudska zajednica se trudi da otkrije i razvije materijale koji će posedovati svojstva koja nemaju prirodni materijali. U razvoju plastike krenulo se od prirodnih materijala, poput organske smole (šelaka) i žvakaće gume, koji su imali određena svojstva plastike. Sledeći korak je podrazumevao hemijsku modifikaciju prirodnih materijala kao što su guma, kolagen, galalit i nitroceluloza. Poslednja etapa u evoluciji materijala kojeg danas prepoznajemo kao moderna plastika počela je da se razvija pre nešto više od jednog veka.

U ovom periodu dolazi do tri veoma značajna pronalaska. Jedan od najranijih primera sintetičkih materijala izumeo je Aleksandar Parkes 1855. godine. On je svoj pronalazak nazvao Parkesine, a mi ga danas znamo kao celuloid. Sledeće važno otkriće je polivinil hlorid (PVC) koji je prvi put polimerizovan između 1838. i 1872. godine.

Ključni događaj u razvoju plastike desio se 1907. godine. Naime, te godine je američki hemičar belgijskog porekla Leo Hendrih Bakeland izumeo bakelit – prvu jeftinu plastiku, otpornu na visoke temperature i hemikalije, koju je odlikovala mogućnost univerzalne primene. Bakelit, dakle, predstavlja prvu pravu sintetičku plastiku masovne proizvodnje. Leo Bakeland je prvi skovao i upotrebio termin „plastika“.

Najkorišćeniji materijal

Od pojave bakelita razvijeno je i danas se proizvodi više desetina različitih vrsta plastike koje nude ogroman raspon poželjnih svojstava. Upravo zbog velikog broja poželjnih karakteristika koje joj omogućavaju raznorodnu primenu, plastika je sveprisutna. Pored betona i čelika, ona predstavlja najkorišćeniji materijal današnjice.

Statistički podaci pokazuju da se godišnje širom sveta proizvede oko 50 kilograma plastike po osobi, a da se njena proizvodnja udvostručuje svakih 10 godina. U kakvom je zamahu proizvodnja i upoteba plastike najbolje ilustruje podatak da je polovina svih proizvedenih plastičnih masa do sada proizvedena u poslednjih 15 godina.

Najveći broj plastičnih materijala sadrži organske polimere. Većina moderne plastike se dobija iz proizvoda petrohemijske industrije zasnovanih na fosilnim gorivima, kao što su prirodni gas i sirova nafta. A poslednjih godina pojavile su se i industrijske metode putem kojih se plastični materijali dobijaju iz obnovljivih sirovina, poput derivata kukuruza ili pamuka.

Plastika je izuzetno svestran materijal. Zbog relativno male gustine većine plastičnih masa, proizvodi načinjeni od njih se odlikuju malom težinom. Plastika je izdržljiva i otporna na razne hemikalije koje agresivno deluju na druge materijale, te je pogodna za upotrebu u teškim uslovima. Ona je vodonepropusna. Plastika poseduje izvrsna svojstva toplotne i električne izolacije, mada, ako je to potrebno, moguće je napraviti i plastične materijale koji imaju sposobnost provođenja električne energije.

Takođe, ako fizička svojstva određene plastične mase ne ispunjavaju u potpunosti specificirane zahteve, ona se može modifikovati dodavanjem aditiva kako bi se ovim zahtevima udovoljilo. „Gipkost“ plastičnih materijala tokom izrade omogućava livenje, presovanje ili istiskivanje u razne oblike – vlakna, cevi, filmovi, ploče, boce, kutije…

Plastika se, u principu, može proizvesti u praktično bilo kojoj kombinaciji svojstava i oblika kako bi se prilagodila skoro svakoj primeni. Zbog toga, a naravno i usled lakoće proizvodnje i relativno niske cene, plastika je zamenila mnoge tradicionalne materijale (kamen, drvo, rogovi, koža, metal, keramika, staklo, papir…).

Plastika se koristi u svim granama industrije, od proizvodnje ambalaže, preko automobilske industrije, poljoprivrede, građevinskog sektora do medicine. Proizvodnja plastike premašila je proizvodnju svih drugih materijala. Statistički podaci pokazuju da je u 2019. godini proizvodnja plastike iznosila oko 368 miliona tona širom sveta. Poređenja radi, u 1950. godini proizvedeno je 2 miliona tona.

Istraživanja rađena u razvijenim zemljama pokazuju da se više od trećine proizvedene plastike koristi za ambalažu, oko trećine svoju namenu ima u proizvodnji različitih vrsta cevi koja se koriste u građevinarstvu, u automobilskoj industriji svoju primenu nađe oko 20%, a ostatak proizvedene plastike se upotrebi u proizvodnji nameštaja, igračaka i ostalih proizvoda.

Ne može se osporiti da je plastika postala sastavni deo naše svakodnevice i da mnoge stvari čini lakšim. Međutim, masovna upotreba plastike nosi sa sobom određenu cenu. Prekomerna upotreba plastike rezultuje nizom negativnih posledica koje ugrožavaju naše zdravlje i ispunjavaju našu planetu otpadom.

Ekološki i zdravstveni izazovi

Proces proizvodnje plastike, u kojem se koriste fosilna goriva, kao i neadekvatno upravljanje sve većom količinom plastičnog otpada svakako predstavljaju velike ekološke izazove današnjice.

Proizvodnja plastike je prilično energetski intenzivna (zahteva od 62 do 108 mega džula energije po kilogramu na osnovu američkih proseka efikasnosti).

Takođe, najveća količina plastike, a po određenim procenama reč je o više od 90%, se proizvodi od fosilnih goriva. Kao rezultat toga, emisije gasova staklene bašte štetne po klimu koje se ispuštaju u procesu proizvodnje plastike su ogromne.

Procene iznete u izveštaju CIEL-a (Center for International Environmental Law) ukazuju da ako bi proizvodnja i upotreba plastike nastavile s rastom, kako je trenutno planirano, do 2030. godine štetne emisije bi mogle dostići 1,34 gigatona godišnje – što je ekvivalent emisijama koje puštaju više od 295 elektrana na ugalj od 500 megavata. Ukoliko bi se ovaj trend prekomerne proizvodnje i potrošnje plastike nastavio, količina nafte utrošena u procesu proizvodnje plastike mogla bi činiti približno 20% ukupne globalne potrošnje nafte do sredine veka.

Plastični otpad predstavlja jednako veliki problem. Plastika je svestrana i relativno jeftina. Zbog svojih svojstava zamenila je veliki broj drugih materijala. Međutim, ona je izdržljivi i vrlo sporo razgrađujući materijal koji nakon upotrebe veoma brzo biva bačen.

Materijali za pakovanje i veliki broj proizvoda namenjenih za jednokratnu upotrebu čine približno polovinu od ukupno proizvedene plastike. Bačeni na zemlju, mimo, ili ostavljeni na već prepunoj korpi za otpatke, bačeni u reku ili jezero odmah počinju da zagađuju životnu sredinu. Zbog naše lenjosti i neodgovornog ponašanja, svaki kutak na našoj planeti je zagađen plastikom – od dna okeana do Maunt Everesta.

Budući da je sintetička plastika uglavnom nerazgradiva, ona po pravilu veoma dugo opstaje u prirodnom okruženju. Svaki komad plastike ikada bačen u životnu sredinu još uvek se tamo nalazi, još uvek je tu. Da bi se jedna nemarno bačena plastična kesa razgradila potrebno je da prođe između 400 i 1 000 godina. Bačenom plastičnom priboru za jelo treba od 100 do 1 000, a laganoj plastičnoj čaši 450 godina.

Prema najboljim procenama u svetskim okeanima je do sada akumulirano 150 miliona tona plastičnog otpada. Da stvar bude gora, procenjuje se da 23 miliona tona od ovog otpada čine različite hemikalije i toksini koji se kao aditivi dodaju plastici ne bi li se pospešila njena svojstva. Procene ukazuju da, ako se ne preduzmu brze i adekvatne mere, do 2050. godine u svetskim okeanima će biti više plastike nego ribe.

Pojedine vrste plastika sadrže opasne hemikalije koje se nemarnim bacanjem, neadekvatnim odlaganjem na deponijama, spaljivanjem ili otvorenim paljenjem izlužuju u životnu sredinu i tako postaju dodatni rizik po zdravlje ljudi i životinja. Takođe, otkriveno je da se boce, kese i ostali plastičan otpad vremenom postepeno raspada na sve manje i manje komade – poznate kao mikroplastika, koji, iako nevidljivi golim okom, dodatno zagađuju ekosisteme i lako završavaju u lancu ishrane životinja i ljudi.

Kako upozoravaju stručnjaci, od miliona tona plastike koje završe na otpadima širom sveta, delić toga putem lanca ishrane dođe i do ljudskog organizma. Prema studiji o uticaju zagađenja plastikom na čoveka koju je izradio Univerzitet NJukasl iz Australije procenjuje se da prosečna osoba kroz hranu i piće nedeljno proguta približno 5 grama plastike.

Tim naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije, u kojem je učestvovao i naš poznati genetičar Miodrag Stojković, je sredinom prošle godine završio dvogodišnju studiju o uticaju plastike na rani ljudski razvoj. Zaključak do kojeg su došli je da mikroskopski vidljiva plastika ima negativan uticaj na „sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja…“.

Iznete procene i brojke su svakako razlog za brigu, ali ne i paniku. Postoje vrste plastike koje nisu opasne. Na svakom pakovanju, u vidu trougla sa brojem od 1 do 7, je naznačen hemijski sastav plastike. Ti brojevi nam govore da li se radi o bezbednoj ili rizičnoj vrsti plastike.

Klasifikacija plastike

Plastika se klasifikuje prema „rezin identifikacionom kodu“. Različiti tipovi rezina su predstavljeni brojevima od 1 do 7. Ovi brojevi se mogu naći na dnu plastične ambalaže, u sredini trougla koji simbolizuje recikliranje. Problem na koji se često skreće pažnja je što su ovi brojevi neretko slabo vidljivi.

Kratak prikaz rezin tipova:

#1 polietilen tereftalat (PET ili PETE)

Primeri: plastične flaše za sokove i izvorsku i mineralnu vodu, providne kutije za pakovanje hrane u supermarketima;

#2 polietilen visoke gustine (HDPE)

Primeri: plastična ambalaža za mleko, flaše za tečni deterdžent, flaše za šampone;

#3 polivinil hlorid (V ili PVC)

Primeri: omoti za meso u supermarketima, flaše za jestivo ulje, vodovodne cevi;

#4 polietilen niske gustine (LDPE)

Primeri: folije za pakovanje, kese za kupovinu, kese za sendviče;

#5 polipropilen (PP)

Primeri: fleksibilne plastične flaše za vodu, čaše za jogurt/pavlaku, kutije za sladoled;

#6 polistiren (PS)

Primeri: jednokratne čaše za kafu, kutije za transport hrane od polistirenske pene;

#7 ostalo (plastične mase otkrivene nakon 1987. godine, uključujući: PC, PLA, A)

Primeri: flašice i cucle za bebe, neke vrste plastičnih flaša za vodu.

Plastiku označenu sa brojevima 3, 6 i 7 treba izbegavati. Plastika sa oznakom 1 je dobra za jednokratnu upotrebu i može da se reciklira. Vrste plastike označene sa brojevima 2, 4 i 5 predstavljaju najbolji izbor, jer ne ispuštaju štetne hemikalije i mogu da se recikliraju.

Reciklaža i problem izvoza otpada

U svetu je do danas, kumulativno, proizvedeno približno 8,3 milijarde tona plastike. Procena je da je od te količine već 75%, tj. 6,3 milijarde tona, postalo otpad. Imajući u vidu ove brojke, sasvim je jasno koliko veliki izazov predstavlja adekvatno upravljanje ovolikom količinom plastičnog otpada. Stoga je ideja o reciklaži označena kao potencijalno sjajan put ka rešavanju problema plastičnog otpada.

Međutim, potencijalno odlična ideja ubrzo je postala samo mit. Naime, posmatrano globalno, samo 9% plastike se reciklira, a tek 2% se reciklira u plastiku istog ili sličnog kvaliteta. Reciklaža nije ispunila očekivanja, ako se posmatra izdvojeno, čak ni na primeru najrazvijenijih zemalja sveta u kojima domaćinstva skupljaju i razvrstavaju otpad. Stopa recikliranja plastike je u njihovom slučaju daleko manja od 50%, s tim što se vrlo malo skupljene plastike pretvara u ambalažu.

Najveća količina otpada od „reciklirane“ ambalaže prelazi u proizvode niže vrednosti ili u proizvode koji se ne mogu reciklirati. Drugim rečima, neizbežni put plastičnog otpada na deponiju se samo kratkoročno odlaže. Razlozi zbog kojih se to dešava su loš dizajn same ambalaže i jednokratnih plastičnih proizvoda, kao i nedostatak infrastrukture i nedostatak sredstava za praćenje plastičnog otpada.

Poslednjih godina svest o ozbiljnim posledicama zagađenja plastikom raste. Vlade i javnost su u stalnoj potrazi za novim rešenjima. Nažalost, ne može se pobeći od utiska da je potraga za novim rešenjima u upravljanju plastičnim otpadom dobrim delom podstaknuta zabranom izvoza plastičnog i papirnog otpada u Kinu.

U želji da se obračuna sa zagađenjem životne sredine i posveti očuvanju zdravlja svojih građana, Kina je, počevši od 2018. godine, zabranila uvoz plastičnih boca, papirnih kutija i starih novina. Podaci ukazuju da je do ove odluke Kina uzimala i do 56% svetskog plastičnog otpada na recikliranje. Odlukom da prestane da bude svetska deponija za plastični otpad, Kina je zaustavila globalni sistem recikliranja i pokrenula novu eru u upravljanju otpadom. Suočene sa nemogućnošću izvoza svog plastičnog otpada, mnoge zemlje su se okrenule unapređenju svojih reciklažnih kapaciteta.

Međutim, to se ne može uraditi u kratkom roku, a i zahteva velika novčana sredstva. Budući da je zagađenje plastikom sveprisutno, troškovi njenog uklanjanja iz životne sredine bili bi preveliki. Iz tih razloga većina rešenja problema zagađenja plastikom usredsređuje se na sprečavanje nepravilnog odlaganja ili na ograničavanje upotrebe određenih predmeta od plastike.

Postupajući na taj način, s pravom se može reći da se prevelika odgovornost usmerava ka potrošačima.

Pravo na zdravu životnu sredinu

Pravo na zdravu životnu sredinu spada u grupu 8 osnovnih potrošačkih prava. Pored njega grupu osnovnih prava potrošača čine i sledeća prava: pravo na sigurnost, pravo na informacije, pravo na izbor, pravo na zastupanje, pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, pravo na naknadu štete i pravo na obrazovanje potrošača.

Iako smo kao potrošači prinuđeni da se svakodnevno borimo za svoja prava, obeležavanje Svetskog dana prava potrošača predstavlja sredstvo za podizanje globalne svesti o pravima i potrebama potrošača. Potrošački pokreti širom sveta svake godine, počevši od 1983. godine, 15. marta obeležavaju Svetski dan prava potrošača.

Obeležavanje ovog dana potrošački pokreti koriste kao idealnu priliku da zahtevaju da se poštuju i zaštite prava svih potrošača i da skrenu pažnju i protestuju protiv tržišnih zloupotreba i socijalnih nepravdi koje podrivaju ta prava. Svake godine Svetski dan prava potrošača ima drugačiju temu kojom se želi istaći najaktuelniji izazov s kojim se potrošači trenutno sučeljavaju.

Ovogodišnja tema je bila „Borba protiv zagađenja plastikom“ (Tackling Plastic Pollution). Cilj ovogodišnje kampanje, kako su naglasili iz Consumers International-a, krovne organizacije potrošačkih pokreta širom sveta, je „podići svest i angažovati potrošače širom sveta da usvoje i promovišu održivije prakse.“

Kod dobrog dela potrošača širom sveta postoji svest o tome kako plastika utiče na naše ekosisteme i koje sve negativne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje uzrokuje stalno povećanje plastičnog otpada. Usled zabrinutosti zbog sve većeg zagađenja plastikom i spremnosti da odigraju presudnu ulogu u rešavanju ovog problema, potrošači već preduzimaju određene mere.

Globalna studija izrađena 2019. godine otkrila je da postoji snažna reakcija potrošača na plastični otpad, pri čemu:

82% ispitanika koristi pribor za čišćenje za višekratnu upotrebu umesto plastičnih alternativa za jednokratnu upotrebu,
74% potrošača (u Evropi, SAD i Južnoj Americi) spremno je da potroši više na održivu ambalažu,
72% donosi vreće za višekratnu upotrebu prilikom kupovine,
62% koristi boce za piće koje se mogu puniti.

Podatak koji u izvesnoj meri ohrabruje je da uprkos povećanoj upotrebi plastike za jednokratnu upotrebu tokom pandemije kovid-19, 55% potrošača širom sveta je sada postalo više zabrinuto za životnu sredinu upravo kao rezultat aktuelne pandemije. Međutim, ovaj podatak ne bi smeo da nas previše opusti.

Zagađenje podpomognuto pandemijom

Globalna kriza kovid-19 pored ogromnog izazova koji predstavlja za naše zdravlje i bezbednost ima još jedan neželjeni efekat – nagli porast zagađenja plastikom. U proteklih godinu dana svi mi smo prioritet davali zdravlju i bezbednosti. Naravno, tako će ostati sve dok traje pandemija.

Borba protiv zaraze virusom podrazumeva sprovođenje zajedničkih zaštitnih mera i zahteva da svi promenimo način života i određene navike. Prema savetima medicinskih stručnjaka poštovanje higijenskih pravila uključuje nošenje hirurških maski za lice i česte dezinfekcije ruku. Mada same ove dve mere ne mogu zaustaviti pandemiju, one igraju veoma važnu ulogu u sprečavanju širenja infekcije. A proizvodnja i maski za lice i sredstva za dezinfekciju ruku uključuju upotrebu plastike.

Maske za lice, one najjednostavnije, koje nažalost često vidimo bačene na zemlju, obično sadrže polipropilen, koji zbog hidrofobnog sastava mikrofibera deluje kao zaštitni sloj protiv kapljica telesne tečnosti. Složenije i skuplje maske za lice uključuju poliuretan i/ili poliakrilonitril.

Pored drastično povećane upotrebe, kao i neadekvatnog odlaganja sredstava za ličnu zaštitu, izdvaja se još nekoliko glavnih trendova povećane upotrebe plastike izazvane pandemijom kovid-19:

Povećana upotreba plastičnih kesa – legitimni potrošački strah izazvan higijenskim razlozima je ograničio borbu za zabranu plastičnih kesa;
Povećana potražnja za voćem i povrćem u ambalaži od plastične folije;
Snažan porast upotrebe predmeta za jednokratnu upotrebu, kao što su kutije za hranu za poneti, šolje, rukavice – koje se nakon upotrebe bacaju na otvorenom;
Veliki rast kupovine preko interneta i s tim povezane usluge dostave, kao i usluge dostave hrane – koje su značajni korisnici plastične ambalaže;
Smanjenje stopa recikliranja – jer se tržišta za reciklažu plastike suočavaju sa pritiskom i slabijom potražnjom zbog pada cena nafte što čini novu plastiku konkurentnijom.

Pandemija je intenzivirala rat cena između reciklirane i nove plastike. Prema tržišnim analitičarima iz Independent Commodity Intelligence Services (ICIS), od početka pandemije čak i flaše za piće od reciklirane plastike postaju manje održive. Reciklirana plastika za njihovu izradu je 83% do 93% skuplja od nove plastike za boce.

Povećana tražnja za hirurškim maskama, zaštitnim rukavicama, jednokratnim priborom za hranu i kutijama za njeno pakovanje, plastičnim kesama i zaštitnim folijama sa mehurićima uslovila je i povećanu upotrebu plastike. Budući da se većina od ovih proizvoda ne može reciklirati, oni veoma brzo postaju otpad.

Obaveza poštovanja svih higijenskih pravila bezbednosti će ostati na snazi sve dok se epidemija ne okonča. Ali to ne znači da se za to vreme borbu protiv zagađenja plastikom treba obustaviti. Naprotiv, moraju se uložiti dodatni napori kako bi se količina plastičnog otpada smanjila.

Predloženo rešenje

Veliki broj potrošača širom sveta je svestan problema koji predstavlja zagađenje plastikom i već preduzima određene praktične mere u cilju njegovog rešavanja. Globalna studija iz 2019. godine otkriva da je reč o 82% ispitanika. NJihovu borbu za zdravu životnu sredinu u potpunosti podržava globalni pokret potrošača na čelu sa organizacijom Consumers International.

Kako navode iz Consumers International-a „moramo podržati potrošače u mobilizaciji preduzeća, vlada i civilnog društva kako bi borba protiv zagađenja plastikom i održiva potrošnja postali lak izbor za sve“.

Polazeći od toga da ne postoji jedinstveno rešenje za borbu protiv zagađenja plastikom globalni pokret potrošača je kreirao i prilikom ovogodišnjeg obelažavanja Svetskog dana prava potrošača predstavio model upravljanja otpadom „7 Rs Model of Waste Management“ (replace, rethink, refuse, reduce, reuse, recycle, repair).

NJihovim modelom obuhvaćeni su različiti načini za borbu protiv zagađenja plastikom. Predloženi model upravljanja otpadom „7 Rs Model of Waste Management“, ukratko, poziva sve potrošače da:

Replace – zamene plastične predmete za jednokratnu upotrebu proizvodima za višekratnu upotrebu,
Rethink – preispitaju kupovinu nezapakovane robe,
Refuse – kažu ne šoljicama za jednokratnu upotrebu i da umesto njih ponesu svoje šolje,
Reduce – smanje svoj plastični „otisak“ koristeći proizvode koji se mogu višekratno koristiti,
Reuse – ponovno upotrebe prenamenjeni plastični predmet kako bi mu produžili vek trajanja,
Recycle – zahtevaju bolji pristup otpadnoj infrastrukturi i sakupljanju,
Repair – poprave slomljene ili oštećene predmete kako bi ograničili otpad.

Plastika je postala sastavni deo naše svakodnevice. I tačno je – mnoge stvari čini lakšim. Međutim, najveći broj plastičnih proizvoda se koristi jednokratno, te brzo biva bačen. Kao otpad, plastika ugrožava naše zdravlje i ispunjava našu planetu štetnim materijalima koji će se zadržati oko nas duži vremenski period.

Približno 90% plastičnog otpada neće biti reciklirano, jer je recikliranje plastike skup i zahtevan proces koji takođe ima negativne posledice po životnu sredinu. A pojedine vrste plastike se i ne mogu reciklirati.

Bez svake sumnje, mi kao potrošači smo „umešani“ u stvaranje ogromne količine plastičnog otpada. Na prvom mestu to činimo kroz prekomerni oblik potrošnje plastike u našem društvu. Ali zaista dalekosežne promene mogu se postići samo promenama na strani proizvodnje plastike.

Proizvodnja plastike je grana gigantske petrohemijske industrije. Tržištem plastičnih peleta, sirovog oblika plastike, dominira samo nekoliko multinacionalnih korporacija. Velika finansijska moć koju poseduju omogućuje im snažan lobi koji osigurava da se rastuća proizvodnja plastike ne označava kao pravi izvor problema. Umesto njihove odgovornosti, pažnja javnosti se skreće na upravljanje otpadom i recikliranje.

Putem svoje kupovne moći, potrošači imaju moć da daju primer i ostvare pritisak na vlade i kompanije. To je jedini način da se problem zagađenja plastikom stavi na politički dnevni red.

Izvori:

https://www.consumersinternational.org/what-we-do/world-consumer-rights-day/

https://www.consumersinternational.org/what-we-do/world-consumer-rights-day/tackling-plastic-pollution-2021/

https://www.britannica.com/science/plastic-pollution

https://plastic-pollution.org/

https://www.statista.com/statistics/282732/global-production-of-plastics-since-1950/

https://www.ciel.org/plasticandclimate/

https://www.greenpeace.org/international/campaign/toolkit-plastic-free-future/learn-about-plastic-pollution/

https://zjzs.org.rs/page.php?id=533

http://reciklaza.biz/drugi-pisu/kako-otpad-koji-bacite-na-kraju-zavrsi-u-casi-vode/

https://balkangreenenergynews.com/rs/plastika-izmedu-koristi-i-stete/

https://www.ekapija.com/news/2168395/kina-vise-nece-da-uvozi-plasticni-otpad-preti-gomilanje-plastike-sirom-sveta