Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Хрватска је 1. јула 2013. постала чланица ЕУ. Поглавље 23, оно поглавље које се односи на владавину права, први пут је уведено у случају преговора Хрватске о чланству. Нешто раније, када су Бугарска и Румуније приступале, оно није постојало. Проблем је у томе што је поглавље доста касно уведено, а не на почетку преговора, као што је то био случај преговора са Црном Гором и Србијом, па је на неки начин „збрзано“ његово затварање иако Хрватска није сасвим достигла стандарде владавине права. То се данас види у недостацима који су присутни у овој области а о којима ће бити речи даље у тексту.
Хрватска има тростепени правосудни систем који се састоји од редовних и специјализованих судова. Врховни суд надлежан је у другом и трећем степену. Независно Државно судско веће (ДСВ) је тело које осигурава самосталност и независност судства. Оно бира и именује судије и председнике судова, одлучује о њиховој дисциплинској одговорности или разрешењу. Државно тужилаштво самостално је и независно правосудно тело на чијем је челу Главни државни тужилац. Веће државних тужилаца (ВДТ) је независно тело које осигурава самосталност и независност Државног тужилаштва. Оно бира и именује државне тужиоце и његове заменике, одлучује о њиховој дисциплинској одговорности или разрешењу.
Државно судско веће и Веће државних тужилаца суочавају се с потешкоћама узрокованима изменама и допунама закона којима је смањена њихова улога у одабиру судија и државних тужилаца. Закон о Државном судском већу и Закон о Већу државних тужилаца измењени су и допуњени 2018. Те измене и допуне донете су због одлуке Уставног суда из 2018, у којој је заузео став да Државно судско веће није довољно образложило своју одлуку о именовању судије на други суд. Радна места судија и државних тужилаца попуњавају се поступком који се темељи на заслугама и систему бодовања у оквиру којег се узимају у обзир два елемента. Први је елемент или коначна оцена кандидата у Државној школи за носиоце правосудних функција или, у случају упућивања постојећег судије на рад у други суд, процена вршења судијске дужности. Други је елемент разговор пред меродавним Већем. Циљ измена и допуна из 2018. био је повећање објективности и транспарентности поступка именовања на начин да се смањи број бодова који Већа могу доделити кандидатима на темељу разговора, али је њихов укупан учинак био смањење улоге Већа у одабиру кандидата.
ДСВ и ВДТ и даље наилазе на препреке при проверама имовинских картица судија и државних тужилаца. Изменама и допунама Закона о ДСВ из 2018. и новим Законом о ВДТ из 2018. предвиђен је интернетски систем имовинских картица правосудних функционера. Циљ интернет платформе је побољшање интегритета и транспарентности, спречавање сукоба интереса и повећање поверења јавности у правосудни систем. Објава имовинских картица судија и државних тужилаца одложена је због нужног решавања захтева за заштиту података, које је упутило тело за заштиту података. Међутим, предвиђени информатички систем за аутоматску проверу имовинских картица још није у функцији − база података о имовинским картицама још није повезана с базом података Пореске управе и базом заједничког информационог система земљишних књига и катастра. Стога још увек није могуће аутоматски утврдити недоследности између пријављене и стварне имовине. Потребно је осигурати електронске алате и одговарајуће људске ресурсе како би се омогућило да ДСВ и ВДТ могу ефикасно и брзо проверавати пријављене имовинске картице пре њихове објаве на интернету.
Употреба електронске комуникације и електронских система вођења предмета на судовима континуирано напредује, али је и даље ограничена. Информационе и комуникационе технологије за вођење предмета и електронску комуникацију међу судовима и странкама убрајају се међу најмање развијене у ЕУ. На пример, није увек могуће електронски предати захтев за покретање судског поступка нити примити судски позив. Централизована поштанска достава уведена је 2019. да би се растеретило административно особље судова и убрзала достава судских одлука.
ДСВ, ВДТ и Државно тужилаштво суочавају се с потешкоћама у погледу људских ресурса. ДСВ и ВДТ имају знатна овлашћења, али врло ограничене административне капацитете. Имају врло мало запослених. Недостатак ресурса у оба Већа озбиљан је проблем, посебно у погледу предстојеће објаве имовинских картица и потребе за проверавањем информација. Када је реч о ДТ, његови људски ресурси су повећани (новим заменицима државних тужилаца и приправницима). Међутим, и даље је тешко привући квалификоване кандидате за радна места посебних финансијских истражитеља због неконкурентних услова запошљавања, што негативно утиче на способност Државног тужилаштва да се бори против економског и финансијског криминала.
Упркос напретку у решавању најстаријих предмета, број нерешених предмета и дужина поступка на грађанским и трговачким судовима и даље су међу највећима у ЕУ. Просечна дужина парничних грађанских предмета била је око 855 дана, а трговачких око 735 дана, што је пораст у односу на 2018. Просечно трајање извршних поступака пред општинским и трговачким судовима непрестано је расло и досегло 797 дана. Настављено је спровођење иницијативе Министарства правосуђа, у сарадњи са председницима судова који добровољно израђују акционе планове за решавање предмета у поступку старих 10 и више година и остварени су добри резултати. Од 2016. до 2019. број таквих предмета смањен је за око 50%. Даљи напредак у смањењу броја нерешених предмета остварен је и у грађанским предметима на свим нивоима, али се општински судови суочавају с великим приливом предмета повезаних са кредитима у швајцарским францима и стечајем потрошача.
Хрватска има специјализовано одељење Државног тужилаштва за истрагу корупције и организованог криминала, Уред за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК), као и специјализовано одељење полиције у оквиру Министарства унутрашњих послова − Полицијски национални уред за сузбијање корупције и организованог криминала (ПНУСКОК) који је овлашћен за спречавање, откривање и истраживање сложених коруптивних кривичних дела.
Кривичним законом пописане су различите врсте корупције и конкретне казне, санкције и мере, као што су одузимање или заплена имовине. Међутим, у складу са Законом о Влади, кривични поступак због кривичног дела за које је запрећена казна затвора до пет година не може се водити против члана Владе без претходног одобрења Владе. GRECO је објавио да је потребно спровести преиспитивање система политичког имунитета за чланове Владе, јер је сувише далекосежан и не сме обухватати коруптивна кривична дела како не би био препрека кривичној истрази корупције на високом нивоу.
Стратегија сузбијања корупције за раздобље од 2015. до 2020. усмерена је пре свега на спречавање корупције. Стратегија садржи седам хоризонталних циљева, а један од примарних је интегритет унутар политичког система и управе. Уз свеобухватну стратегију израђена су три детаљнија двогодишња акциона плана. Планови за раздобља 2015–2016. и 2017–2018. делимично су спроведени, а процене показују да је спроведено или делимично спроведено 88% активности планираних за 2019. Министар правосуђа и јавне управе најавио је септембра 2020. нову антикорупцијску стратегију за раздобље 2021–2030.
Министарство правосуђа средишње је тело за спречавање корупције са посебним сектором за координацију спровођења стратегија сузбијања корупције и повезаних акционих планова. Савет за спречавање корупције, саветодавно тело Владе састављено од представника јавних институција и невладиних организација, и Национално веће за праћење примене Стратегије сузбијања корупције, надгледају примену стратегије сузбијања корупције и о томе двапут годишње извештавају Сабор. Осим кључних репресивних тела, УСКОК-а и ПНУСКОК-а, у подручју спречавања корупције делује још неколико других тела. Нека од њих су Министарство управе, Државна канцеларија за ревизију, Канцеларија за спречавање прања новца, Комисија за одлучивање о сукобу интереса и Државна комисија за контролу поступака јавних набавки.
Државни службеници дужни су да поступају у складу с кодексом понашања, али такав кодекс не постоји за посланике у Сабору нити за особе на највишим извршним функцијама. Етичким кодексом су утврђена правила понашања и успостављен је институционални оквир за његову примену. Етичка комисија за државне службенике је другостепено тело које решава притужбе грађана и функционера, а Служба за етику у оквиру Министарства управе спроводи активности едукације. Повезаном препоруком GRECO-а затражено је да се изради и донесе такав кодекс с пратећим механизмом надзора и примене за посланике и извршне функционере.
Закон о спречавању сукоба интереса садржи детаљна правила о сукобу интереса, неспојивим дужностима, даровима и изјавама о финансијским интересима. Законом је средишња улога додељена независној Комисији за одлучивање о сукобу интереса која надзире примену закона, проверава изјаве о финансијским интересима и спроводи оспособљавања. Комисија може покретати поступке због сукоба интереса и доносити одлуке о томе представља ли одређена радња повреду закона. Може изрицати санкције као што су опомена или обустава исплате дела месечне плате функционера. Међутим, одлуке Комисије укидане су судским су преиспитивањима, посебно када су се односиле на особе на највишим извршним функцијама. У прошлости је Влада критиковала неке одлуке Комисије, након чега су Комисија и невладине организације обавестиле Савет Европе о све чешћем непоштовању његових одлука.
Иако постоје мере за спречавање корупције на локалном нивоу, одговарајући механизми надзора и осигуравања примене су и даље слаби. Закон о службеницима и намештеницима у локалној и регионалној самоуправи примењује се на локалне функционере запослене у управним одељењима и службама јединица локалне и регионалне самоуправе. Актуелно подручје примене законодавства о сукобу интереса не односи се на председнике и чланове управних одбора предузећа у већинском власништву јединица локалне самоуправе нити на председнике и чланове управних одбора предузећа у већинском власништву тих предузећа. На регионалном нивоу 17 жупанија недавно је успоставило антикорупцијске комисије, а неке су донеле интерне акционе планове за сузбијање корупције.
Иако су утврђена правила за имовинске картице, она имају недостатке. Функционери обухваћени подручјем примене Закона о спречавању сукоба интереса обавезни су да пријаве своју имовину, без обзира на то је ли стечена или наслеђена. Комисија за одлучивање о сукобу интереса објављује садржај тих пријава на интернету. Међутим, функционери у пракси предају пријаве када ступе на дужност и када одступе с ње или буду поновно изабрани, али не предају аd hoc пријаве у којима би била видљива свака промена имовинског статуса током мандата.
Не постоје детаљна правила за регулисање контаката особа на највишим извршним функцијама са лобистима. Правила о томе како сарађивати с лобистима и осталим трећим странама које желе утицати на доношење одлука Владе препозната су у више узастопних планова за сузбијање корупције, а у најновијем је плану предвиђена израда нацрта оквира за регулисање лобирања.
Заштита узбуњивача уведена је Законом о заштити оних који пријављују неправилности из јула 2019. Закон има широко подручје примене, које уз корупцију обухвата кршења закона и других прописа која представљају угрожавање јавног интереса. Међутим, у Хрватској је 2019. забележен најизраженији пораст у ЕУ од 2017. који се односи на број грађана који наводе недостатак заштите узбуњивача као главни разлог непријављивања корупције.
Упркос негативној перцепцији, специјализована одељења континуирано остварују добре резултате када је реч о кривичним истрагама коруптивних кривичних дела. УСКОК и ПНУСКОК континуирано остварују добре резултате када је реч о кривичном процесуирању дела повезаних са корупцијом на високом нивоу. Иако постоји знатан број истрага и оптужница у предметима повезаним с организованим криминалом и корупцијом, Државно тужилаштво и УСКОК сусрећу се с проблемима неефикасности правосудног система, у којем дуготрајни судски и жалбени поступци често спречавају окончање поступка.
Слобода изражавања и информисања заштићене су Уставом, а медијски плурализам осигуран је различитим законима. Регулаторно тело за медије (Агенција за електронске медије − АЕМ) независно је тело успостављено законом о електронским медијима. Седам чланова Већа АЕМ-а, укључујући председника Већа који је на њеном челу, именује Сабор на предлог Владе. По истеку петогодишњег мандата, члан Већа сме се поново пријавити за исти положај. Чињеница да чланови Већа могу бити поновно именовани на више мандата и да саборска већина има важан утицај на именовање тела Агенције која доноси одлуке може у пракси утицати на политичку независност регулаторног тела (ризик за независност и ефикасност тела надлежног за медије средње висок).
Како би се осигурала транспарентност власништва над медијима, пружаоци медијских услуга треба сваке године да известе АЕМ о власништву и променама власничке структуре. Политичким странкама и политичарима власништво над медијима није изричито забрањено законом. Утврђивање стварних власника и даље је проблематично, па се процењује да је транспарентност власништва над медијима изложена средње високом ризику.
Приступ информацијама гарантован је законом, али је поступак спор. Повереник за информисање независно је тело које штити и спроводи Закон о праву на приступ информацијама. Иако је право на приступ информацијама од 2003. зајамчено законом, ситуација се побољшала именовањем првог Повереника за информисање 2013. Канцеларија повереника релативно је мала (17 запослених). У складу са Законом о праву на приступ информацијама, свако јавно тело мора именовати службеника за информисање који ће бити надлежан за поступање са захтевима за приступ информацијама. Више од половине жалби поднетих Поверенику за информисање 2019. било је због тога што јавна тела нису решила захтеве за приступ информацијама у законском року.
У Закону о медијима наводе се слобода изражавања и медијски плурализам. Новинари нису дужни откривати своје изворе, осим ако надлежни суд не нареди њихово откривање због националне безбедности. То се односи и на већ објављене информације и на информације које се намеравају објавити.
Новинари се суочавају с бројним претњама на интернету, говором мржње, претњама смрћу и физичким нападима. Више од 1000 тужби против новинара поднето је 2019. Због тог таласа тужби послато је упозорење преко Платформе Савета Европе, које је потом разврстано као „повезано с узнемиравањем новинара”.
Хрватска има једнодомни парламентарни систем у којем Уставни суд може спроводити накнадне оцене уставности. Нацрте закона могу предлагати сви посланици у Сабору и чланови Владе. Улогу у механизмима контроле и равнотеже имају и Народни правобранилац, одговоран за промоцију и заштиту људских права и слобода, Повереник за информисање и Правобранилац за равноправност полова, који има улогу тела за једнакост.
Владина Канцеларија за законодавство координира саветовања с јавношћу и управља порталом е-Саветовања. Актери често учествују у саветовањима преко платформе е-Саветовања, а број саветовања расте. Међутим, саветовања често нису квалитетна и прихватање коментара је слабо. Надлежна тела обавезна су да спроводе интернетска саветовања с јавношћу у трајању до 30 дана, али у максималном прописаном трајању саветовања су спроведена у само 40% случајева.
Доношење Закона о процени учинака прописа 2017. указују на напредак, али и даље постоје недостаци. Надлежност Канцеларије за законодавство ограничена је на надзор процене учинка примарног законодавства, тако да она не обавља процену учинка подзаконских аката. Од 2016. повећао се удео закона донетих по хитном поступку у Сабору. Иако се удео таквих закона смањио са отприлике 82% у 2014. на 28% у 2016, поновно се повећао на 56% у 2019. и 60% у 2020, делимично због пандемије.
Народни правобранилац одговоран је за промоцију и заштиту људских права и слобода, владавине права и стандарда за сузбијање дискриминације. Институцији правобраниоца 2008. у складу с начелима УН-а додељен је „статус А”, који је потврђен 2019. Последњих година повећао се број спроведених препорука правобраниоца. Међутим, канцеларији правобраниоца недостаје капацитета, посебно за нова овлашћења повезана с узбуњивачима као и за заштиту мањина.
Влада је испољила намеру да подржи цивилно друштво Националним планом за стварање повољног окружења за развој цивилног друштва за раздобље 2020–2026. Један од циљева је побољшање правног, финансијског и институционалног система подршке за активности организација цивилног друштва.
Саветодавни комитет Савета Европе за Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина у свом петом мишљењу о Хрватској из јуна 2021. године каже да је законодавни оквир за националне мањине у целини у складу с одредбама Оквирне конвенције. Међутим, дискриминација према припадницима одређених група се наставља, посебно према српској и ромској националној мањини, укључујући Србе повратнике. Примећује се пораст злочина из мржње и инцидената говора мржње у медијима и у политичком дискурсу. Штавише, нагли пораст радикалног национализма имао је негативан утицај на уживање мањинских права, посебно у тешко погођеним постконфликтним областима.
Комитет има замерке јер у јавној дебати везаној за националне мањине доминира антимањинска реторика и предрасуде, при чему су особе које припадају српској и ромској националној мањини највише погођене. Он позива на јачање канцеларије Народног правобраниоца и побољшање ефикасности система бесплатне правне помоћи, али и повећање утицаја обуке о људским правима и недискриминацији за спровођење закона и правосуђе.
Систем заступања националних мањина ослања се на резултате пописа становништва. Постојећи прагови за приступ неким мањинским правима превисоки су и на штету бројчано мањих националних мањина. Немају сви припадници националних мањина поверење у систем како би се изјаснили о својој етничкој припадности. Историјски ревизионизам погађа српску, ромску и јеврејску националну мањину. Негативни стереотипи у штампаним, аудио-визуалним и друштвеним медијима не осуђују се нити кажњавају у довољној мери. Присутност националних мањина у емисијама националне радио-телевизије је недовољна. Такође, законодавство о употреби писама мањинских језика није прописно спроведено у целој земљи.
Успостављање Независног сектора за образовање националних мањина у Министарству науке и образовања представља позитиван корак. Треба даље промовисати културу и историју националних мањина и њихов допринос друштву у целини и подучавати ђаке како би се подстицало међуетничко помирење.
Комитет је донео следеће препоруке:
- поступак пописа становништва и упитник треба да буду у складу с међународним стандардима, како би се повећало поверење у процес прикупљања података и резултате пописа становништва;
- израдити свеобухватну стратегију за промоцију међуетничког дијалога;
- одлучно решавати и јавно осудити случајеве јавног подстацања на насиље и мржњу, злочине из мржње, као и радикални национализам, историјски ревизионизам, глорификацију особа осуђених за ратне злочине и антимањинску реторику у јавном и политичком дискурсу, као и да злочини из мржње који погађају припаднике националних мањина буду спречени, истражени и одговарајуће санкционисани;
- обезбедити већу присутност националних мањина у медијима (повећањем количине и квалитета медијске продукције за припаднике националних мањина)
- смањити доњи праг за службену употребу језика и писама националних мањина у јединицама локалне самоуправе;
- спровести право припадника националних мањина на приказивање имена улица и ознака на јавним зградама на мањинским језицима и писмима у складу са чланом 11 Оквирне конвенције.
Savjetodavni
Остави коментар