Владавина права у Бугарској

19/04/2021

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

 

Механизам сарадње и верификације успостављен је након приступања Бугарске ЕУ 2007. као прелазна мера којом се олакшава наставак реформи бугарског правосуђа и јача борба против корупције и организованог криминала, након што је постала чланица ЕУ исте године. Механизам ће престати с радом када сва мерила за Бугарску буду прописно испуњена. У извештају из октобра 2019. године утврђено је да је Бугарска преузела низ додатних обавеза и да је Комисија закључила како је напредак постигнут у оквиру овог механизма довољан за испуњење обавеза које је Бугарска преузела у време приступања ЕУ. Бугарска треба да настави доследно да ради на преношењу обавеза у законодавство.

 

Када је реч о првом стубу владавине права, у току је реформа која се односи на одговорност главног државног тужиоца. Протеклих година државно тужилаштво је доживело низ реформи. Упркос том напретку, комбинација овлашћења и положаја главног државног тужиоца даје му велики утицај, јер он може поништити или изменити сваку одлуку било којег државног тужиоца коју још није преиспитао судија. Главни државни тужилац има и велика овлашћења над државним тужиоцима на окружном и регионалном нивоу. Из тога следи да су сви државни тужиоци и истражитељи de facto подређени главном државном тужиоцу. Њега може разрешити дужности само председник републике, на предлог пленарне седнице Врховног већа судија (ВВС). Непостојање могућности спровођења делотворне кривичне истраге против главног државног тужиоца проблем је који је присутан већ дуже време и на који су, осим Комисије, указали и Европски суд за људска права и Савет Европе. Бугарско Министарство правосуђа објавило је у децембру 2019. нови нацрт закона у који су укључене неке од препорука Венецијанске комисије. Нови нацрт закона предвиђа успостављање „посебног државног тужиоца” који би био задужен за спровођење истраге о кривичним делима која би могао главни државни тужилац да почини.

 

Упркос постигнутом напретку, састав и функционисање Врховног већа судија и даље је предмет расправе. Кад је реч о његову саставу, претходно наведене реформе осигурале су уравнотеженију структуру ВВС-а. Ипак, укупни број судија које бирају њихове колеге не представља већину. Општа структура ВВС-а могла би ограничити његову способност да штити независност судства од притисака извршне, законодавне и судске власти, укључујући и оне које долазе од главног државног тужиоца и самог ВВС-а. Председник Владе најавио је током 2020. план новог Устава, који би укључивао реформу састава Врховног већа судија и његовог Инспектората. Увеле би се и промене у поступак именовања и дужина трајања мандата председника Врховног касационог суда, председника Врховног управног суда и главног државног тужиоца.

 

Измене Закона о правосудном систему ступиле су на снагу. Поднет је предлог за реформу Инспектората Врховног већа судија. У складу с постојећим системом, Инспекторат преиспитује рад правосуђа, спроводи провере интегритета и могућих сукоба интереса судија, државних тужилаца и истражних судија, те предлаже ВВС-у отварање дисциплинских поступака. Инспекторат чине главни инспектор и десет инспектора који су независни и бира их Парламент. Венецијанска комисија претходно је већ указала на опасност од политичког утицаја.

 

Према садашњем систему правне помоћи у Бугарској, чак ни особе које остварују приходе у висини или мало испод прага сиромаштва према Еуростату немају право на правну помоћ. Када је реч о дигитализацији, није могуће покренути поступак путем интернета, али се могу слати судски позиви и пратити неки предмети. Пандемија KОВИД-19 приказала је недостатке судства у подручју е-правосуђа. На темељу одлуке Судског већа ВВС-а, рад на судским предметима привремено је обустављен на рок од месец дана за време трајања ванредног стања, осим на хитним предметима.

 

Недовољни људски ресурси у правосуђу представљају извор забринутости. Чини се да тела, међу којима су и државно тужилаштва као и Специјални кривични суд, имају проблеме с недостатком људских или финансијских ресурса, упркос пријављеним улагањима Владе у правосудни систем током протеклих година.

 

Недостатак података о грађанским и трговинским судовима првог и другог степена и даље онемогућава праћење ефикасности правосуђа. Ипак, постоје и нека позитивна кретања: Бугарска има добре резултате када је реч о дужини поступка пред Врховним касационим судом.

 

Бугарска је током 2017. и 2018. спровела свеобухватну реформу правног и институционалног оквира за борбу против корупције. Спајањем неколико постојећих структура, успостављена је Комисија за борбу против корупције и одузимање незаконито стечене имовине (Комисија за борбу против корупције). Надлежност за предмете корупције на високом нивоу пренета је на Специјални кривични суд, под надзором Специјалног државног тужилаштва. Постојећа стратегија за борбу против корупције обухвата раздобље 2015–2020. а у припреми је нова стратегија за период 2021–2027. Влада је у програму за раздобље 2017–2021. поставила борбу против корупције за главни приоритет. Истовремено, протести који су ескалирали у лето 2020. године  показују незадовољство у друштву због недостатка напретка у ефикасној борби против корупције. Протести су довели до оставке пет министара у јулу и августу 2020. Према последњем индексу перцепције корупције за 2019. који је објавио Transparency International, Бугарска је имала 43 од 100 бодова и налази се на последњем месту у ЕУ и 74. у свету.

 

Спровођење Стратегије прати и координира Национално веће за политику борбе против корупције. Последњи извештај о спровођењу Стратегије истиче стално надограђивање институционалног оквира, унапређење овлашћења Инспектората и обуке јавне управе у борби против корупције. Осим тога, током 2020. донесен је нови Кодекс понашања за јавну управу. У новом кодексу ставља се нагласак на антикорупцијско понашање.

 

Корупција и повезана кривична дела регулисана су у посебном делу бугарског Кривичног закона. Сложен и формалистички, бугарски систем кривично-процесног права истакнут је као препрека делотворној истрази и кривичном кажњавању корупције на високом нивоу. На тај је проблем указао и Фонд за борбу против корупције, који тврди да формализам кривичних поступака спречава развој иновативних и оригиналних стратегија истраге.

 

Комисија за борбу против корупције има широку надлежност и одговорност. Председника Комисије за борбу против корупције, његовог заменика и три члана бира Национална скупштина обичном већином, што доводи до забринутост због таквог поступка избора ˗ примећује се да се њиме ствара могућа опасност за политичку независност рада Комисије за борбу против корупције. Изменама Закона о кривичном поступку у 2017. надлежност за предмете корупције на високом нивоу које почине носиоци високих јавних функција пренета је са Градског суда у Софији на Специјални кривични суд. У осталим предметима, откривање и истраживање корупцијских кривичних дела које почине особе које нису носиоци високих јавних функција у надлежности је Министарства унутрашњих послова.

 

Комисија за борбу против корупције од оснивања се суочава с низом изазова. У пролеће 2019. избило је неколико широко пропраћених скандала, а односили су се на високе функционере који су куповали приватне некретнине испод тржишне вредности. Комисија за борбу против корупције није пронашла доказе о постојању сукоба интереса. Скандал који је назван Appartementgate довео је до оставке низа високих функционера, укључујући и бившег председника Комисије за борбу против корупције. Последњи годишњи извештај Комисије за борбу против корупције наглашава проблеме у подручју људских ресурса, у којем постоји 100 непопуњених радних места од укупних 477. То би могло негативно утицати на ефикасност Комисије за борбу против корупције.

 

Током 2019. државно тужилаштво поверило је Комисији за борбу против корупције 553 инспекције, у поређењу са 343 у 2018. У 450 предмета поступање је довршено и државни тужиоци су обавештени о резултатима. Још увек не постоји довољан број правоснажних осуђујућих пресуда у предметима корупције на високом нивоу. Статистички подаци показују да су 2019. године судски поступци због кривичних дела корупције покренути против 486 лица (508 у 2018, 582 у 2017. и 614 у 2016. години). Из годишњег извештаја Врховног касационог суда за 2019. произлази да су осуђујуће пресуде потврђене у 20 од 28 предмета повезаних са корупцијом, при чему је осуђено седам јавних функционера. Извештај бугарске Организације за праћење борбе против корупције анализира напредак у неколико предмета корупције на високом нивоу и истиче да су тек у њих неколико донесене правоснажне осуђујуће пресуде.

 

Управа за унутрашњу безбедност истражује кривична дела које почине службеници Министарства унутрашњих послова. Управа је имала кључну улогу у низу активности повезаних са хватањем полицијских и царинских службеника на високим положајима који су оптужени за подмићивање. Већина пресуда у предметима повезанима с корупцијом 2019. односила се на нуђење/давање/тражење/примање мита од стране службеника Министарства унутрашњих послова (10 осуђујућих пресуда у 28 предмета повезаних с корупцијом).

 

Делатност лобирања није регулисана у Бугарској. Не постоје посебне обавезе регистрације лобиста или пријаве контаката између јавних функционера и лобиста. Закон о борби против корупције увео је мере ради осигурања заштите узбуњивача и подстицања пријаве корупције. Особе којима је поверено испитивање дојаве не смеју открити идентитет узбуњивача, не смеју учинити доступним јавности било коју чињеницу или податак за које су сазнали у вези с испитивањем дојаве и морају чувати писане документе који су им поверени од неовлашћеног приступа трећих особа. Бугарски институт за правне иницијативе истакао је могућу слабост постојећег система у томе што не омогућује слање анонимних дојава. Фонд за борбу против корупције је на сличан начин изразио забринутост у вези са захтевом да узбуњивач мора открити свој матични број.

 

Бугарски правни оквир о медијском плурализму и слободи изражавања, као трећем стубу владавине права, темељи се на Уставу и одговарајућим законима, као што је нпр. Закон о радију и телевизији. Закон о приступу јавним информацијама регулише приступ информацијама од јавног значаја. Платформа за приступ информацијама од јавног значаја покренута је 2019. с циљем поједностављења поступка пријаве и осигуравања да информација која се објављује као одговор на захтев буде доступна свим грађанима.

 

Већу за електронске медије, као регулаторном телу за аудиовизуалне медијске услуге, поверена су овлашћења у складу са Законом о радију и телевизији. Веће за електронске медије (ВЕМ) независно је тело које има пет чланова: три члана бира Национална скупштина, док два члана именује председник Републике Бугарске. Мандат чланова траје 6 година.

 

Процена је да постоји мала вероватноћа опасности по независност ВЕМ-а. Обавезе и одговорности ВЕМ-а јасно су дефинисане законом, а тело је транспарентно у вези са својим активностима. Међутим, постоји широки консензус да ВЕМ-у недостају ресурси за ефикасно спровођење задатака и да је финансијски зависан од државе, када је реч о додели потребних средстава.

 

Током 2005. основано је Бугарско национално веће за новинарску етику (БНВНЕ) као непрофитни правни субјект за обављање активности у јавном интересу. Сврха је успоставити и одржавати саморегулаторни систем за штампане и електронске медије у Бугарској, на темељу бугарског Кодекса етике медија који је донет такође 2005.  БНВНЕ обрађује тужбе повезане с кршењем етике медија које подносе грађани и организације против штампаних и електронских медија.

 

Недостатак транспарентности власништва над медијима у Бугарској сматра се разлогом за забринутост. ВЕМ одржава и редовно ажурира јавни регистар линеарних и нелинеарних медијских услуга, као и попис предузетника који дистрибуирају бугарске и стране програме. У новембру 2018. измењен је Закон о обавезном складиштењу копија штампаних и осталих дела. Од медијских кућа тражи се да доставе информације о њиховим власницима и свим примљеним новчаним средствима, укључујући имена и називе донатора. Закон је наишао на критике а бројне медијске куће не придржавају га се у пракси ˗ медијске куће се често региструју преко посредника или офшор предузећа.

 

Државно оглашавање има важну улогу у медијском окружењу земље, посебно на локалном нивоу. У Бугарској не постоје регулаторне заштитне мере за поштену и транспарентну дистрибуцију државног оглашавања. Дистрибуција трошкова државног оглашавања не темељи се на јасним и недискриминаторним критеријумима.

 

Правни оквир за сузбијање политичког утицаја на медије изричито не забрањује политичарима да буду власници медијских кућа. Власништво над неколико медијских кућа наводно је уско повезано с политичким актерима у Бугарској, чак и ако они нису њихови службени власници. Национални и локални медији у свим су секторима изложени систематској политичкој контроли, а већина водећих новина у земљи прати уредничку политику која погодује Влади. Осим тога, велики број бугарских новинара је оценио политичке утицаје на медије као „уобичајене” и „раширене”. Национална скупштина покушала је за време трајања пандемије KОВИД-19 да измени Кривични закон са циљем криминализације дезинформисања. Закон о ванредном стању, који је донет 20. марта 2020, укључио је измене Кривичног закона којима је прописана казна затвора до три године и новчана казна до 5100 еура за ширење „неистинитих информација о ширењу заразне болести”. Иако није постојала дефиниција нетачних информација, грађанима је запрећено изрицањем великих новчаних казни и казни затвора. Међутим, председник је уложио вето на ту одредбу, наводећи као разлог утицај на слободу говора па је зато Национална скупштина донела након тога закон без спорне одредбе.

 

Напади на новинаре учестало се пријављују. Посебно се осуђују прљаве кампање против независних и истраживачких новинара који откривају случајеве корупције. На платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара током 2019. и 2020. регистровано је осам дојава о нападима на новинаре повезаних с Бугарском. Удружења за слободу медија тврде да се новинари и власници медија суочавају с политички мотивисаним тужбама с циљем сузбијања критичког извештавања. Пријављене су и претње новинарима повезане с њиховим активностима на интернету.

 

Када је реч о четвртом стубу владавине права, Бугарска је представничка, демократска република, са једнодомном Националном скупштином и Уставним судом надлежним за уставни надзор закона. Национална скупштина има овлашћења коначног одлучивања при доношењу закона. Бугарска има две националне институције за људска права. Прва је Oмбудсман ˗ независно уставно тело које бира Национална скупштина и чији је задатак штитити људска права и основне слободе. Друга је Комисија за заштиту од дискриминације ˗ тело које спроводи политике у сферама равноправности полова и спречавања дискриминације. Код обе институције су истакнути недостаци који се тичу финансијских и људских ресурса.

 

У току је успостављање механизма накнадног праћења. Влада је одлучила да успостави додатни, свеобухватнији механизам праћења чија би средишња тачка било Веће за координацију и сарадњу („веће за накнадно праћење”). Циљ Већа требало би да буде спровођење независне, транспарентне и објективне процене напретка Бугарске у реформи правосуђа, борби против корупције и организованог криминала.

 

У Бугарској је ограничено коришћење јавног консултовања приликом доношења закона. Бугарски законодавни процес сматра се нестабилним због учесталих промена закона. Пример тога је Закон о јавним набавкама који је сȃм мењан 11 пута током 2018. Затим, Закон о правосудном систему (ЗПС), који је донесен 2007. године, мењан је 51 пут. Нови нацрт правила о повећаној транспарентности финансирања НВО-а страним средствима изазива забринутост. На већ сужени грађански простор у Бугарској додатно би штетно могао утицати нови нацрт закона који је представљен јула 2020. Тим би се нацртом закона наметнуле нове обавезе непрофитним правним лицима која приме више од 500 еура од страних донатора (осим оних који долазе из ЕУ).

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања