Danilo Koprivica: VisioNS 2022 – ZELENI GRAD

08/12/2017

VisioNS 2022 – ZELENI GRAD

Autor: Danilo Koprivica

autor i moderator programa Zelena debata
www.facebook.com/ZelenaDebata

Novi Sad, grad pristojne šanse za sve, univerzitetski centar, oaza popodnevnog i nedeljnog mira i pravo mesto za dostojanstven život po meri mlade porodice. Dovoljno urban da bude svakodnevno atraktivan i dovoljno stidljiv da se izbegnu, Beogradu tako svojstvene saobraćajne gužve i manifestacioni kolapsi.

Takvim nam se činio naš grad, sada već daleke 1996. godine, kada se naša porodica, biće zauvek, doselila u tihi deo gradskog epicentra, u ulicu Sonje Marinković. Prelepi, ali zubom vremena načeti drvoredi su zamenjeni mlađim i još lepšim (nije ironija), a novo i preterano štedljivo svetlo, u ulicu brestova, unelo je filmsku dramatiku. I sve bi bilo idilično, da nije bilo sve ubrzanijeg rasta, uz sve vidljivije zaostajanje razvoja grada.

Pad životne potentnosti kao posledica neotpornosti na godine, reći će neki. Slažem se. Sve se menja, pa i moja percepcija idealnog doma. Naš dolazak u Novi Sad bio je preseljenje s predumišljajem, do tančina planiran životni potez. Odluka da dođemo da živimo baš ovde, nije bila podstaknuta, kako to danas uglavnom biva, poslovnom šansom, begom zbog prezasićenosti rodnim krajem ili slatkim studentskim sećanjima. Naprosto, blizina našeg rodnog Vrbasa i tadašnji imidž najveće (a katkad i glavne) vojvođanske varoši, presudili su u našoj mogućnosti izbora.

Za razliku od nas, mnoge porodice ovde su došle iz potpuno drugačijih razloga. Najčešće bez plana i bez izbora. Proterani, prognani, strahom gonjeni, mimo svoje volje, preplavili su grad i njegovu okolinu. Sa njima su došle njihove nevolje i strahovi i donekle drugačije navike i običaji. Vreme je pokazalo, da su u svom skromnom prtljagu, doneli novi životni i poslovni elan. Među novonastanjenima, bilo je i malobrojnih srećnika, kojima je pripao zlatnik iz pogače retko poštene privatizacije. Poput onih Apatinaca, koji su, zahvaljujući Pivari i direktoru Svilaru, trkom pokupovali stanove iz tada škrte ponude. Rat je doneo i seobu profita, krvavog i prljavog. I izgledalo je kao da u srcu Novog Sada ima mesta za sve. Za svu ratnu sirotinju i profitere drage. Ali, čarobna moć grada da pripitomi i adaptira sve koji se u njega sliju, polako je počela da slabi pod teretom nezaposlenosti, nemaštine i odsustva profesionalnih standarda. Tu pre svega mislim na nepopravljive posledice očajne urbanističke politike. Dugo se tražila čarobna reč za koncept kojim bi se ubrzano prevazišlo sve veće raslojavanje i kulturno getoiziranje pojedinih gradskih četvrti i naselja. “Kultura kao MOST za razvoj” je ideja koja je otvorila priču o potrebi za kulturnom decentralizacijom i građanskom participacijom. Trag o tome ostavio sam u autorskom konceptu, koji sam na predlog nedostajućeg Miloša Jovanovića Hamera nazvao “VisioNS 2020”. Onda su došli novi ljudi, koji su imali više sluha da prepoznaju veliki politički i društveni značaj te ideje i rezultat znamo. Novi Sad je Evropska prestonica kulture.

Ali šta posle 2021. godine? Da li će kultura umeti da peva, kao što mi sada pevamo o njoj? Ili će festivalska revolucija pojesti mnogu svoju decu, koja će, u međuvremenu ostarela i bukom zasićena, vapiti za oazom zelenila i tišine i sećati se kako je bilo nekad u doba “pre-kulture”.

Ličnu dilemu sam razrešio. Već druga godina je kako sam stanovnik fruškogorske šume. “Sobom izazvan”, velikim snežnim minusom i nesnosnom letnjom žegom prekaljen, potpuno zasluženo, postao sam Gorski. Lišen lične dileme, potrudiću se da vam pomognem da svi zajedno razmislimo, da li je pravo vreme da radimo na konceptu, koji bi već sada trebalo do detalja osmisliti, a potom i ubrzano sprovoditi. I to najkasnije od 2022. godine.

Temom održivog grada, kao pretežnom i ključnom temom, bavili smo se u poslednje dve godine, na Tribini mladih u Kulturnom centru Novog Sada u okviru Zelene debate. Debate koja je zamišljena kao forma susretanja stručne i upućene laičke javnosti, institucionalnih i vaninstitucionalnih zainteresovanih strana, s fokusom na teme iz oblasti kulture urbanog življenja.

Na osamnaest sesija sa preko 50 gostiju i nekoliko hiljada učesnika u redovnim anketama, čuli smo mnogo interesantnih razmišljanja i korisnih predloga. Na debati su govorili profesori: Branka Lazić, Kosta Josifidis, Uranija Kozmidis-Luburić, Dragan Koković, Gordana Mišić- Pavkov, Žolt Lazar, Damir Lukač, Vladan Popović, Viktor Til, Srđan Šljukić, ali i ljudi od javnog uticaja i titula: Jovan Dejanović, Mirjana Bobić Mojsilović, Ana Pajvančić Cizelj, Đorđe Vozarević, Nada Padejski-Šekerović, Zoran Milankov, Goran Tomka, Zoran Subotički, Nikola Novaković, Slobodan Jović, Dejan Mitov i mnogi drugi. Uz pomoć fejsbuk stranice NSU – https://www.facebook.com/nsuzivo.rs/, koja danas broji preko 100.000 pratilaca, a putem 15 instant onlajn anketa, pitali smo, pretežno mlađe Novosađane, a oni su nam nesebično odgovarali, dajući nam putokaz za buduće razmišljanje i delanje.

Sve navedeno, daje nam za obavezu i pravo, da sa vama podelimo više ideja i predloga, vezanih za sedam važnih tema :

1. Jednaka prava za sve učesnike u saobraćaju

Ovo pitanje, odmah nakon pitanja o bezbednosti građana (koje zaslužuje zaseban osvrt), značajna većina sugrađana doživljava kao sudbonosno pitanje za budućnost grada. Automobilski saobraćaj se doživljava kao neopravdano favorizovan, a pritisak za izgradnju garaža u najstrožem centru kao suprotan interesima budućnosti i pozitivnim evropskim iskustvima. Gradovi na čijim primerima smo učili da može i bolje i zdravije su Ljubljana, Kopenhagen i Amsterdam. Za nas je, pre svega, interesantan i poučan primer Ljubljane. Zatvaranje šireg centra za automobilski saobraćaj dočekano je sa negodovanjem, u strahu da će se broj posetilaca smanjiti, a promet u trgovinskim i ugostiteljskim radnjama prepoloviti. Stvarnost je pokazala svoje lepše lice. Promet je porastao za oko 30%, a približno za toliko i broj posetilaca. Naš gost Andrej Strehovec, arhitekta i Ljubljančanin, preneo nam je da je Ljubljana promenila svoju vikend ćud, pa je od vikendom pustog grada, postala turistička atrakcija.

S tim u vezi, posebno nas je obradovala reakcija mlađih sugrađana u instant anketi na pitanje o mogućnosti zabrane saobraćaja u centru Novog Sada: 52% se izjasnilo za, uz uslov da se izgrade obodne garaže; 21% bezuslovno podržava zabranu; 27% je izrazito protiv. Osluškujući mlade i pozitivna evropska iskustva, predložili smo sledeće:

– da se staro gradsko jezgro i Podgrađe zatvore za automobilski saobraćaj sa vrlo restriktivnom politikom propusnica;
– da se otpočne sa izgradnjom dobro obezbeđenih javnih garaža na obodima centra, čija bi kartica ujedno bila i besplatna karta za frekventan i direktan autobuski prevoz na liniji garaže-centar-trgovački centri;
– da se biciklističkom prevozu dodeli status strateški značajnog vida prevoza.

2. Bajs sad

Ljubljana je sebi postavila cilj da se do 2025. godine gradski saobraćaj odvija u ravnopravnoj srazmeri biciklizma, javnog prevoza i automobila. Svakome vidu saobraćaja po trećina. Ako Pariz može da stimuliše zaposlene koji biciklom dolaze na posao, ako je pravo prvenstva biciklistima zagarantovano u Amsterdamu, a pravo konforne vožnje u Kopenhagenu, predlažemo, i očekujemo, da se biciklističkom prevozu da strateška podrška. To je bio prvi zaključak debate na temu biciklizma.

Iznet je i predlog koji je ubrzo realizovan, a to je da se oformi mešovita radna grupa koju bi činili predstavnici biciklističkih udruženja i predstavnici grada sa ciljem adekvatnijeg tretmana biciklističkog prevoza.

Kao autor debate (i) ovom prilikom uspeo sam da proguram jedan ličan i gotovo utopisjki predlog, a to je izgradnja biciklističkog “autoputa” sa pripadajućim garažama na relaciji univerzitetski kampus – centar. Sve sa nadom, da će time, seme biciklizma zauvek cvetati.

3. Kultura tišine

„Da bi se čula buka, najpre se treba čuti tišina“ je parafraza rečenice iz kultnog stripa. Na temi “Treće doba u Novom Sadu” je zaključeno da je neophodno dosledno sprovođenje postojećih zakonskih i gradskih normi sa ciljem poštovanja javnog reda i mira, a naročito pooštravanje kontrole i sankcije prodaje alkoholnog pića maloletnicima.

Zaključeno je, da potreba da se čuje govor tišine, predstavlja značajno pravo starijih sugrađana. Zato je neophodno doneti primenjivu strategiju ili barem akcioni plan koji tretira pitanje prava i potreba ove starosne grupacije. Politika starenja, aktivno starenje, gradovi prilagođeni starosti, nisu samo teorijski pojmovi, već i koncepti na kojima počivaju primeri pozitivne evropske prakse.

Na istoj debati, podsetili smo se, davno iznete ideje, da se na sremskoj strani grada, izgradi stambena oaza mira, namenjena ljudima trećeg doba.

4. Zračenje javnosti

Na debati koja je privukla veliku pažnju, izneta je ideja uvođenja medicinskog radiološkog kartona. Nedelju dana nakon debate i nakon direktne komunikacije sa autorom, nadležna Republička agencija je javno saopštila da je pokrenula zakonsku inicijativu za realizaciju ove ideje.

Dva problema u sferi zračenja značajno opterećuju i brinu građanstvo. Jedan, koji je manje uočljiv je nerešen problem mnogobrojnih radioaktivnih gromobrana. Oni zakonski gledano nisu u gradskoj nadležnosti, ali bi se daljim nerešavanjem ovog problema, teret potencijalnih posledica u značajnoj meri prevalio na grad.

I drugi, koji je u ranijem periodu unosio dosta nemira među građane je nedovoljno kontrolisano postavljanje baznih stanica mobilne telefonije. U tom smislu, predloženo je da se uradi javna onlajn mapa baznih stanica i svih repetitora na kojoj bi se iskazalo pojedinačno i kumulativno dejstvo njihovog EM zračenja na kritičnim lokacijama. Pre svega u blizini predškolskih, školskih i bolničkih ustanova. Predlog je dat u skladu sa pozitivnim iskustvima u mnogim zemljama EU (Austrija, Francuska…).

5. Ljubitelji i ljubimci

Na debati “Pas i grad” istaknut je vidljiv napredak u pogledu izgradnje površina za istrčavanje pasa i opredeljenju grada za sprovođenja CNR programa. Ipak, kako nezadovoljnih ima i kako niko nije savršen, bez obzira na dobru nameru, zaključeno je da građanski aktivizam treba iskoristiti u svrhu redovnog nadzora poslovnih aktivnosti nadležnih JK preduzeća, sve sa ciljem dostizanja viših standarda.

Sa zaključkom da nisu problematični ljubimci, već “ljubitelji”, preporučeno je da se pooštri sankcionisanje nesavesnih vlasnika, a da se od prikupljenih kazni oformi fond čija sredstva bi se usmeravala isključivo za rešavanje problema iz ove sfere.

6. Parkovi i plaže

Novosađani su ponosni na svoje parkove i plaže i generalno su zadovoljni sa njihovom dostupnošću i njihovim održavanjem. Ipak, kod njih jača strah od gubitka manjih parkovskih površina, a naročito bojazan od sve prisutnije komercijalizacije parkovsko-plažnih sadržaja. Koliko god je to možda u sukobu sa realizacijom programskih sadržaja omladinske i kulturne prestonice, to je bojazan o kojoj je neophodno što pre razmišljati i putem adekvatnih mera je trajno otkloniti, ako ne pre, ono odmah nakon završetka “prestonih” godina.

To je pokazala i anketa čiji rezultati jasno govore da je neophodno zaustaviti takav trend. 54% anketiranih se izjasnilo da je Štrand prebučno i prekomercijalizovano mesto, dok njih 58% smatra da Dunavskom parku treba nameniti više zelenila, a manje asfalta i bučnih dešavanja. Postojećim stanjem Štranda zadovoljno je 26% anketiranih, a stanjem i sadržajima u Dunavskom parku 23% anketiranih.

Istaknuta je blagovremena i adekvatna reakcija aktuelnog Gradonačelnika u vezi zaustavljanja neopravdanog komercijalizovanja površina i sadržaja na Štrandu.

7. Zeleni ombudsman

Na debati pod nazivom “Životna sredina – politika bez zaštitnika” izneli smo predlog da se uvede institucija Zelenog ombudsmana.

Iako svesni da realizacija ove ideje podrazumeva zakonski osnov i okvir, računamo da bi Gradonačelnik mogao da kroz svoja ovlašćenja, učini pionirski pokušaj i da jedno savetničko mesto sa određenim ovlašćenjima i nadležnostima poveri Zelenom savetniku, koji bi za početak imao obavezu redovnog izveštavanja gradonačelnika, a potom i javnosti, kao i obavezu dogovorenog uzbunjivanja nadležnih gradskih institucija i organizacija.

———-

Iako vam se može učiniti da navedena razmišljanja deluju kao previše utopijska, verujte, nije potrebno tako mnogo da se ove ideje pretoče u stvarnost. Da li znate kakvu je podozrivost s početka imala ideja kulturne prestonice? Dovoljno je da dominantne političke opcije prepoznaju politički interes (interes kapitala će ih sam po sebi pratiti), da se ojača i umreži aktivizam zainteresovanih udruženja, uvaži nesumnjiv autoritet kompetentne struke i što je najvažnije, da se kontinuirano radi na podizanju svesti i buđenju savesti svih građana.

Ako su vam se ovi redovi učinili interesantnim, a verujem da ima i takvih čitalaca, pozivamo vas da nam se pridružite, da na Zelenoj debati zajedno glasno razmišljamo, a tiho razgovaramo, da umrežavamo ideje i snagu i da premrežavamo naš Novi Sad.

Na kraju, da li sam optimista? Da li verujem da bi naš grad mogao postati mnogo zeleniji, neuporedivo čistiji, vazduhom svežiji i tiši prostor za život ? Umesto odgovora, daću vam jedan savet, koji dakako niste tražili: ukoliko tragate za beskompromisnom tišinom, celodnevnim mirom, opijajućim zelenilom i uspavljujuće čistim vazduhom, dobrodošli na Frušku goru. Dok još ima mesta.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja