Данило Копривица: VisioNS 2022 – ЗЕЛЕНИ ГРАД

query_builder

VisioNS 2022 – ЗЕЛЕНИ ГРАД

Аутор: Данило Копривица

аутор и модератор програма Зелена дебата
www.facebook.com/ZelenaDebata

Нови Сад, град пристојне шансе за све, универзитетски центар, оаза поподневног и недељног мира и право место за достојанствен живот по мери младе породице. Довољно урбан да буде свакодневно атрактиван и довољно стидљив да се избегну, Београду тако својствене саобраћајне гужве и манифестациони колапси.

Таквим нам се чинио наш град, сада већ далеке 1996. године, када се наша породица, биће заувек, доселила у тихи део градског епицентра, у улицу Соње Маринковић. Прелепи, али зубом времена начети дрвореди су замењени млађим и још лепшим (није иронија), а ново и претерано штедљиво светло, у улицу брестова, унело je филмску драматику. И све би било идилично, да није било све убрзанијег раста, уз све видљивије заостајање развоја града.

Пад животне потентности као последица неотпорности на године, рећи ће неки. Слажем се. Све се мења, па и моја перцепција идеалног дома. Наш долазак у Нови Сад био је пресељење с предумишљајем, до танчина планиран животни потез. Одлука да дођемо да живимо баш овде, није била подстакнута, како то данас углавном бива, пословном шансом, бегом због презасићености родним крајем или слатким студентским сећањима. Напросто, близина нашег родног Врбаса и тадашњи имиџ највеће (а каткад и главне) војвођанске вароши, пресудили су у нашој могућности избора.

За разлику од нас, многе породице овде су дошле из потпуно другачијих разлога. Најчешће без плана и без избора. Протерани, прогнани, страхом гоњени, мимо своје воље, преплавили су град и његову околину. Са њима су дошле њихове невоље и страхови и донекле другачије навике и обичаји. Време је показало, да су у свом скромном пртљагу, донели нови животни и пословни елан. Међу новонастањенима, било је и малобројних срећника, којима је припао златник из погаче ретко поштене приватизације. Попут оних Апатинаца, који су, захваљујући Пивари и директору Свилару, трком покуповали станове из тада шкрте понуде. Рат је донео и сеобу профита, крвавог и прљавог. И изгледало је као да у срцу Новог Сада има места за све. За сву ратну сиротињу и профитере драге. Али, чаробна моћ града да припитоми и адаптира све који се у њега слију, полако је почела да слаби под теретом незапослености, немаштине и одсуства професионалних стандарда. Ту пре свега мислим на непоправљиве последице очајне урбанистичке политике. Дуго се тражила чаробна реч за концепт којим би се убрзано превазишло све веће раслојавање и културно гетоизирање појединих градских четврти и насеља. “Култура као МОСТ за развој” је идеја која је отворила причу о потреби за културном децентрализацијом и грађанском партиципацијом. Траг о томе оставио сам у ауторском концепту, који сам на предлог недостајућег Милоша Јовановића Хамера назвао “VisioNS 2020”. Онда су дошли нови људи, који су имали више слуха да препознају велики политички и друштвени значај те идеје и резултат знамо. Нови Сад је Европска престоница културе.

Али шта после 2021. године? Да ли ће култура умети да пева, као што ми сада певамо о њој? Или ће фестивалска револуција појести многу своју децу, која ће, у међувремену остарела и буком засићена, вапити за оазом зеленила и тишине и сећати се како је било некад у доба “пре-културе”.

Личну дилему сам разрешио. Већ друга година је како сам становник фрушкогорске шуме. “Собом изазван”, великим снежним минусом и несносном летњом жегом прекаљен, потпуно заслужено, постао сам Горски. Лишен личне дилеме, потрудићу се да вам помогнем да сви заједно размислимо, да ли је право време да радимо на концепту, који би већ сада требало до детаља осмислити, а потом и убрзано спроводити. И то најкасније од 2022. године.

Темом одрживог града, као претежном и кључном темом, бавили смо се у последње две године, на Трибини младих у Културном центру Новог Сада у оквиру Зелене дебате. Дебате која је замишљена као форма сусретања стручне и упућене лаичке јавности, институционалних и ванинституционалних заинтересованих страна, с фокусом на теме из области културе урбаног живљења.

На осамнаест сесија са преко 50 гостију и неколико хиљада учесника у редовним анкетама, чули смо много интересантних размишљања и корисних предлога. На дебати су говорили професори: Бранка Лазић, Коста Јосифидис, Уранија Козмидис-Лубурић, Драган Коковић, Гордана Мишић- Павков, Жолт Лазар, Дамир Лукач, Владан Поповић, Виктор Тил, Срђан Шљукић, али и људи од јавног утицаја и титула: Јован Дејановић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Ана Пајванчић Цизељ, Ђорђе Возаревић, Нада Падејски-Шекеровић, Зоран Миланков, Горан Томка, Зоран Суботички, Никола Новаковић, Слободан Јовић, Дејан Митов и многи други. Уз помоћ фејсбук странице НСУ – https://www.facebook.com/nsuzivo.rs/, која данас броји преко 100.000 пратилаца, а путем 15 инстант онлајн анкета, питали смо, претежно млађе Новосађане, а они су нам несебично одговарали, дајући нам путоказ за будуће размишљање и делање.

Све наведено, даје нам за обавезу и право, да са вама поделимо више идеја и предлога, везаних за седам важних тема :

1. Једнака права за све учеснике у саобраћају

Ово питање, одмах након питања о безбедности грађана (које заслужује засебан осврт), значајна већина суграђана доживљава као судбоносно питање за будућност града. Аутомобилски саобраћај се доживљава као неоправдано фаворизован, а притисак за изградњу гаража у најстрожем центру као супротан интересима будућности и позитивним европским искуствима. Градови на чијим примерима смо учили да може и боље и здравије су Љубљана, Копенхаген и Амстердам. За нас је, пре свега, интересантан и поучан пример Љубљане. Затварање ширег центра за аутомобилски саобраћај дочекано је са негодовањем, у страху да ће се број посетилаца смањити, а промет у трговинским и угоститељским радњама преполовити. Стварност је показала своје лепше лице. Промет је порастао за око 30%, а приближно за толико и број посетилаца. Наш гост Андреј Стреховец, архитекта и Љубљанчанин, пренео нам је да је Љубљана променила своју викенд ћуд, па је од викендом пустог града, постала туристичка атракција.

С тим у вези, посебно нас је обрадовала реакција млађих суграђана у инстант анкети на питање о могућности забране саобраћаја у центру Новог Сада: 52% се изјаснило за, уз услов да се изграде ободне гараже; 21% безусловно подржава забрану; 27% је изразито против. Ослушкујући младе и позитивна европска искуства, предложили смо следеће:

– да се старо градско језгро и Подграђе затворе за аутомобилски саобраћај са врло рестриктивном политиком пропусница;
– да се отпочне са изградњом добро обезбеђених јавних гаража на ободима центра, чија би картица уједно била и бесплатна карта за фреквентан и директан аутобуски превоз на линији гараже-центар-трговачки центри;
– да се бициклистичком превозу додели статус стратешки значајног вида превоза.

2. Бајс сад

Љубљана је себи поставила циљ да се до 2025. године градски саобраћај одвија у равноправној сразмери бициклизма, јавног превоза и аутомобила. Свакоме виду саобраћаја по трећина. Ако Париз може да стимулише запослене који бициклом долазе на посао, ако је право првенства бициклистима загарантовано у Амстердаму, а право конфорне вожње у Копенхагену, предлажемо, и очекујемо, да се бициклистичком превозу да стратешка подршка. То је био први закључак дебате на тему бициклизма.

Изнет је и предлог који је убрзо реализован, а то је да се оформи мешовита радна група коју би чинили представници бициклистичких удружења и представници града са циљем адекватнијег третмана бициклистичког превоза.

Као аутор дебате (и) овом приликом успео сам да прогурам један личан и готово утописјки предлог, а то је изградња бициклистичког “аутопута” са припадајућим гаражама на релацији универзитетски кампус – центар. Све са надом, да ће тиме, семе бициклизма заувек цветати.

3. Култура тишине

„Да би се чула бука, најпре се треба чути тишина“ је парафраза реченице из култног стрипа. На теми “Треће доба у Новом Саду” је закључено да је неопходно доследно спровођење постојећих законских и градских норми са циљем поштовања јавног реда и мира, а нарочито пооштравање контроле и санкције продаје алкохолног пића малолетницима.

Закључено је, да потреба да се чује говор тишине, представља значајно право старијих суграђана. Зато је неопходно донети примењиву стратегију или барем акциони план који третира питање права и потреба ове старосне групације. Политика старења, активно старење, градови прилагођени старости, нису само теоријски појмови, већ и концепти на којима почивају примери позитивне европске праксе.

На истој дебати, подсетили смо се, давно изнете идеје, да се на сремској страни града, изгради стамбена оаза мира, намењена људима трећег доба.

4. Зрачење јавности

На дебати која је привукла велику пажњу, изнета је идеја увођења медицинског радиолошког картона. Недељу дана након дебате и након директне комуникације са аутором, надлежна Републичка агенција је јавно саопштила да је покренула законску иницијативу за реализацију ове идеје.

Два проблема у сфери зрачења значајно оптерећују и брину грађанство. Један, који је мање уочљив је нерешен проблем многобројних радиоактивних громобрана. Они законски гледано нису у градској надлежности, али би се даљим нерешавањем овог проблема, терет потенцијалних последица у значајној мери превалио на град.

И други, који је у ранијем периоду уносио доста немира међу грађане је недовољно контролисано постављање базних станица мобилне телефоније. У том смислу, предложено је да се уради јавна онлајн мапа базних станица и свих репетитора на којој би се исказало појединачно и кумулативно дејство њиховог ЕМ зрачења на критичним локацијама. Пре свега у близини предшколских, школских и болничких установа. Предлог је дат у складу са позитивним искуствима у многим земљама ЕУ (Аустрија, Француска…).

5. Љубитељи и љубимци

На дебати “Пас и град” истакнут је видљив напредак у погледу изградње површина за истрчавање паса и опредељењу града за спровођења ЦНР програма. Ипак, како незадовољних има и како нико није савршен, без обзира на добру намеру, закључено је да грађански активизам треба искористити у сврху редовног надзора пословних активности надлежних ЈК предузећа, све са циљем достизања виших стандарда.

Са закључком да нису проблематични љубимци, већ “љубитељи”, препоручено је да се пооштри санкционисање несавесних власника, а да се од прикупљених казни оформи фонд чија средства би се усмеравала искључиво за решавање проблема из ове сфере.

6. Паркови и плаже

Новосађани су поносни на своје паркове и плаже и генерално су задовољни са њиховом доступношћу и њиховим одржавањем. Ипак, код њих јача страх од губитка мањих парковских површина, а нарочито бојазан од све присутније комерцијализације парковско-плажних садржаја. Колико год је то можда у сукобу са реализацијом програмских садржаја омладинске и културне престонице, то је бојазан о којој је неопходно што пре размишљати и путем адекватних мера је трајно отклонити, ако не пре, оно одмах након завршетка “престоних” година.

То је показала и анкета чији резултати јасно говоре да је неопходно зауставити такав тренд. 54% анкетираних се изјаснило да је Штранд пребучно и прекомерцијализовано место, док њих 58% сматра да Дунавском парку треба наменити више зеленила, а мање асфалта и бучних дешавања. Постојећим стањем Штранда задовољно је 26% анкетираних, а стањем и садржајима у Дунавском парку 23% анкетираних.

Истакнута је благовремена и адекватна реакција актуелног Градоначелника у вези заустављања неоправданог комерцијализовања површина и садржаја на Штранду.

7. Зелени омбудсман

На дебати под називом “Животна средина – политика без заштитника” изнели смо предлог да се уведе институција Зеленог омбудсмана.

Иако свесни да реализација ове идеје подразумева законски основ и оквир, рачунамо да би Градоначелник могао да кроз своја овлашћења, учини пионирски покушај и да једно саветничко место са одређеним овлашћењима и надлежностима повери Зеленом саветнику, који би за почетак имао обавезу редовног извештавања градоначелника, а потом и јавности, као и обавезу договореног узбуњивања надлежних градских институција и организација.

———-

Иако вам се може учинити да наведена размишљања делују као превише утопијска, верујте, није потребно тако много да се ове идеје преточе у стварност. Да ли знате какву је подозривост с почетка имала идеја културне престонице? Довољно је да доминантне политичке опције препознају политички интерес (интерес капитала ће их сам по себи пратити), да се ојача и умрежи активизам заинтересованих удружења, уважи несумњив ауторитет компетентне струке и што је најважније, да се континуирано ради на подизању свести и буђењу савести свих грађана.

Ако су вам се ови редови учинили интересантним, а верујем да има и таквих читалаца, позивамо вас да нам се придружите, да на Зеленој дебати заједно гласно размишљамо, а тихо разговарамо, да умрежавамо идеје и снагу и да премрежавамо наш Нови Сад.

На крају, да ли сам оптимиста? Да ли верујем да би наш град могао постати много зеленији, неупоредиво чистији, ваздухом свежији и тиши простор за живот ? Уместо одговора, даћу вам један савет, који дакако нисте тражили: уколико трагате за бескомпромисном тишином, целодневним миром, опијајућим зеленилом и успављујуће чистим ваздухом, добродошли на Фрушку гору. Док још има места.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language