Veštačka inteligencija

Autor: Željko Injac, novinar

Društvo ima šansu da upravlja razvojem veštačke inteligencije (engl. Artificial intelligence, u daljem tekstu AI) na takav način koji se ne bi negativno odrazio na njegove vrednosti, etičke standarde i odgovornost prema zajednici. Za to je, naravno, potreban širok društveni konsenzus ostvaren kroz dijalog, zakonodavstvo i javnu svest, koji bi utvrdio granice koje bi obezbedile da AI bude u službi čoveka, a ne da čovek postane rob AI. Potrebno je podići svest o mogućim prednostima i rizicima upotrebe veštačke inteligencije u društvu, kako bi se najbolje iskoristio njen potencijal za dobrobit svih.

Tako bi trebalo da bude, ali svi znamo da je realnost takva da postoje interesne grupacije, lobiji, politika i drugi faktori koji će gledati da AI iskoriste onako kako njima najviše odgovara.

Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da doprinese boljem i kvalitetnijem životu ljudi, ali je od ključne važnosti da u njenom razvoju i primeni postoji racionalan pristup i uključenost svih zainteresovanih strana, pod kojim  podrazumevamo i bogate i siromašne, zapravo celo čovečanstvo. U suprotnom vrlo brzo naći ćemo se u distopijskom svetu u kojem će AI biti samo sredstvo bogatih u eksploataciji svih ostalih.

Daleko od toga da se sudbina društva mora neminovno završiti u idiokratiji ili nekakvoj drugoj distopiji ili katastrofi. Savremeni pristup razvoju veštačke inteligencije se zasniva na uzimanju u obzir etičkih, pravnih i socijalnih aspekata. Veliki broj stručnjaka, organizacija i društvenih institucija se trudi da obezbedi odgovornu upotrebu AI. No, uprkos svemu ipak znatan deo stručne javnosti, pa i samih učesnika u izradi AI, ima bojazan od daljeg razvoja AI.

Opravdanost straha učesnika u razvoju savremene veštačke inteligencije može biti predmet različitih stavova i rasprava. Postoje neki osnovani strahovi i izazovi koji proizilaze iz razvoja AI, ali takođe postoje i strahovi koji su potpuno iracionalni i koji su posledica predrasuda ili uticaja filmske industrije.

Pre svega najviše zamerki na račun AI stiže iz oblasti etike. Jedan od najvećih strahova je povezan sa etičkim pitanjima u korišćenju veštačke inteligencije. Neke AI aplikacije, kao što su autonomni oružani sistemi ili sistemi za nadgledanje i praćenje građana, prema mišljenju stručnjaka mogu imati potencijalno negativne efekte na društvo i ljudska prava.

Da živimo u vremenu pre Snoudena i Asanža, pre svih društvenih inženjeringa, kojima smo decenijski podvrgnuti i koje smo i nedavno imali priliku da osetimo na svojoj koži, pa da poverujemo u samo „potencijalno negativne efekte”.

Razvoj AI podrazumeva korišćenje ogromnih količina podataka. Opravdan strah dolazi i od pitanja bezbednosti podataka i mogućnosti zloupotreba i propusta u zaštiti privatnosti korisnika.

U nekim industrijama, razvoj robotizovanih sistema već je izazvao strah od gubitka radnih mesta i masovne nezaposlenosti, a ovo može imati socijalne i ekonomske posledice.

Jedan od izazova je i postizanje odgovornosti i kontrole u sistemima sa jakom veštačkom inteligencijom. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za ponašanje autonomnih sistema kada dolazi do grešaka ili neočekivanih rezultata. A nije da se nije dešavalo i da se ne dešava. Svi ovi strahovi su realni i važni, te ih treba ozbiljno uzeti u obzir.

Kada bi svet bio idealan i kada bi ljudi bili savršeni i bezgrešni, bojazan od zloupotrebe modernih tehnologija bi bio izlišan. No, pošto znamo u kakvom svetu živimo i znamo kako su se tokom istorije zloupotrebljavali korisni izumi, onda je jasno da je oprez i po pitanju razvoja AI potpuno opravdan.

Programeri i naučnici moraju biti svesni etičkih principa u razvoju i primeni AI. Društvo, vlade i organizacije takođe imaju ulogu u oblikovanju pravnih normi, standarda i regulacija koje će kontrolisati primenu AI i zaštititi prava i bezbednost ljudi. Moraju i trebali bi, a koliko će i da li će, videćemo.

Treba takođe napomenuti da je deo ovih strahova, čak i kod onih koji se bave izradom AI, zapravo iracionalnog porekla.

Moderna naučno-fantastična kinematografija je imala značajan uticaj na formiranje negativnih stavova  u vezi sa veštačkom inteligencijom. Filmovi i serije koje prikazuju AI kao uređaje koji se okreću protiv ljudi, preuzimaju kontrolu ili predstavljaju opasnost za ljudski rod, utiču na stvaranje strahova i paranoje u javnosti, pa ni naučnici i programeri koji rade na usavršavanju AI nisu izuzeti od tih predstava.

Uticaj kinematografije je kompleksan i može dovesti do formiranja negativnih stavova i strahova od veštačke inteligencije u brojnim aspektima.

Najubedljiviju apokaliptičnu viziju budućnosti u kojoj je AI predstavljena krajnje negativno je doneo film Terminator. Ovo kultno filmsko ostvarenje realizovano krajem HH veka je postavilo temelje percepcije opasnosti od AI. Filmovi koji predstavljaju AI kao opasnog neprijatelja ili nasilnika umesto partnera ili pomoćnika, značajno utiču na percepciju ljudi o riziku i opasnosti od AI. Film Terminator je pokrenuo niz pitanja i strahova od AI, ali je i sintetizovao sva prethodna filosofska razmatranja na tu temu. Naučno-fantastični romani na temu robotike i veštačke inteligencije su se pojavili gotovo pola veka pre ovog filmskog ostvarenja i u njima su se razmatrali svi mogući aspekti AI na društvo, kako pozitivni, tako i negativni. No, ko još čita romane? Da nije snimljen film Terminator i njemu slični, diskusije na temu recimo samosvesti AI, ostale bi zatvorene samo u uskim naučnim krugovima.

Žanr naučne fantastike pokrenuo je mnoga etička i bezbednosna pitanja vezano za AI i pre same pojave AI sistema.

Ipak, filmovi često pristupaju senzacionalistički i preteruju u prikazu mogućnosti AI, što izaziva kod pojedinaca nerealne strahove i percepciju AI kao nedostižnog ili nečega uvek spremnog da dovede čovečanstvo do apokalipse. Zato je važno razlikovati fantastične predstave u filmovima od realnosti i aktuelnog stanja tehnologije. Iako naučno-fantastična kinematografija može uticati na formiranje strahova i negativnih stavova, realni razvoj veštačke inteligencije je za sad kontrolisan.

Što se tiče iracionalnih strahova, oni mogu kratkotrajno čak i usporiti razvoj AI. Kao što smo imali priliku da vidimo proteklih meseci od pojave Čet DŽPT i sličnih varijanti AI, pojedine evropske države doslovno su zabranile ove programe. Međutim, na duži rok, stručnjaci i organizacije u oblasti veštačke inteligencije rade na kontroli i odgovornoj primeni AI.

Na kraju, razvoj veštačke inteligencije je neizbežan i neće biti zaustavljen ni zbog racionalnih ni zbog iracionalnih strahova.

Kao i prilikom svakog novog napretka u tehnologiji, odnosno razvoja novih tehnologija koje imaju šansu da značajno utiču na oblikovanje društva, tako i u vezi razvoja AI postoji nekoliko stadijuma emocija i reakcija.

Iracionalni strahovi i negativni stavovi često se pojavljuju kod razvoja preciznih tehnologija jer mediji često senzacionalistički izveštavaju o negativnim aspektima koji mogu da budu zloupotrebljeni.

Razvoj veštačke inteligencije nije završen kreiranjem Čet DŽPT, niti je započeo juče. Cela druga polovina HH veka je u znaku razvoja AI.

Cilj veštačke inteligencije je razvijanje programa i algoritama koji omogućavaju računarima da uče iz iskustva, primenjuju znanje, analiziraju podatke, razumeju jezik, donesu odluke i rešavaju probleme na sličan način kako to radi ljudski mozak, ukratko, da oponašaju rad ljudskog mozga.

Postoje dve osnovne kategorije veštačke inteligencije:

1. Slaba veštačka inteligencija (engl. Narrow AI): Ova vrsta AI se odnosi na sisteme koji su projektovani da obavljaju konkretne zadatke bez „svesti”, odnosno bez opšte inteligencije. Primeri uključuju glasovne asistente, algoritme za preporuke na veb platformama, sisteme za prepoznavanje lica, itd.
2. Jaka veštačka inteligencija (engl. General AI): Ova vrsta AI je mnogo naprednija i odnosi se na kompjuterske sisteme koji bi mogli da postupaju kao opšta inteligencija slična ljudskoj, sa mogućnošću učenja, rešavanja različitih zadataka i adaptacije na različite situacije. Jaka veštačka inteligencija još uvek predstavlja teoretski izazov i nalazi se u razvojnoj fazi.

Veštačka inteligencija ima široki spektar primena u različitim oblastima, uključujući medicinu, transport, finansije, obrazovanje, robotiku, igre, itd.

Upotreba veštačke inteligencije je uključena u različite aspekte našeg života, od jednostavnih aplikacija na mobilnim uređajima do složenih sistema u transportu, zdravstvu i nauci. Sa napretkom u ovim oblastima, pokrenute su i različite etičke i društvene rasprave o primenama veštačke inteligencije, kao što su privatnost podataka, bezbednost i potencijalni efekti na tržište radne snage.

Primena veštačke inteligencije u različitim oblastima može doneti značajne promene na tržištu rada i u društvu. Analize o tome da će 25% ili čak 40% radnih mesta biti ukinuto zbog AI pokazuje da je razvoj ove tehnologije zahtevan i može promeniti dinamiku zapošljavanja.

Razvoj AI sigurno će dovesti do privremenih problema na tržištu rada, ali i novih mogućnosti. U nekim sektorima, veštačka inteligencija može unaprediti efikasnost i proizvodnju, a takođe omogućiti kreativnije i izazovnije radne zadatke koji doprinose visokom kvalitetu. S druge strane, izvesno je da će u nekim drugim sektorima, mašine i roboti zameniti određene poslove koje sada obavljaju ljudi.

Procene o uticaju na tržište rada mogu izgledati apokaliptično i revolucionarno, ali u ovom momentu je nemoguće tačno predvideti u kojoj meri i na koji način će razvoj AI menjati društvo. Izvesno je da će promene dovesti do sasvim drugačije preraspodele rada i uticati na društvo. S druge strane, pojaviće se i novi poslovi, vezani upravo za upotrebu AI.

Obrazovni sistem i programi obuke moraju biti fleksibilni i sposobni da odgovaraju novim zahtevima tržišta rada. Preobuka radnika da koriste veštačku inteligenciju i rad sa njom može omogućiti ljudima da se preorijentišu ka novim zanimanjima i poslovima.

Organizacije i razvojni timovi koji rade na veštačkoj inteligenciji moraju se postaviti odgovornije prema društvu i ljudima. Razvoj AI koji je naslonjen na zajednicu i široki društveni interes može pomoći da se minimiziraju negativne posledice zbog promene na tržištu rada.

Društvo bi trebalo da omogući obrazovanje i pridružene usluge radnicima koji su posebno pogođeni automatizacijom i kojima bi razvoj AI oduzeo posao. Niko ne treba da bude ostavljen bez pristojnih uslova života zbog tehnološkog napretka.

Već sad je potrebno raditi na pripremi društva za posledice koje donosi razvoj AI. Neophodno je da vlade i društva organizuju prekvalifikacije radnika koji će sigurno izgubiti posao zbog razvoja AI, da isti ne bi postali balast društvu ili da zbog prevelikog umnožavanja proleterijata ne bi došlo do tektonskih društvenih promena koje bi mogle voditi u haos i anarhiju.

Važno je da resursi i mogućnosti koje nam pruža veštačka inteligencija budu upravljani isključivo na korist čovečanstva.

Razvoj AI će svakako doneti napredak i korist čovečanstvu. Možda ne onoliku i onakvu koliku i kakvu očekuju futuristi i moderni proroci naučne fantastike, ali AI će definitivno imati pozitivan učinak na razvoj nauke i tehnologije, pa samim tim i na poboljšanje života čoveka.

Srpski prorok Tarabić je pre 200 godina prorekao pojavu veštačke inteligencije sledećim rečima: Čoek će više vjerovati svome sokoćalu, nego svome prvom komšiji…  Oni koji budnu čitali i pisali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živjeti i raditi.

Prema njegovim rečima ljudi će svoj život regulisati prema savetima AI. Otprilike onako kako se već danas oslanjaju na internet. Možda baš onako kako postavljaju medicinske dijagnoze sami sebi preko Gugla.

No i bez Tarabića je jasno da moderna tehnologija postaje nešto bez čega savremeni čovek više ne može. Čovek je danas u tolikoj meri zavisan od modernih tehnologija da je bez njih praktično invalid.

Opisujući to oslanjanje na „sokoćala”, „nizove i numere”, Tarabić završava svoju pripovest nimalo optimistično: Oni dobri i mudri viđeće da sav taj njihov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana i da vodi propasti svijeta, te će umijesto numeracije potražiti svoju pamet, za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božijoj mudrosti, ali će sve dockan biti (…)

Nama samo ostaje da se nadamo da je pogrešio, a sokoćala sa numerama i nizovima da će dovesti do progresa i napretka čovečanstva, da verujemo onako kako su verovali u doba komunizma da će budućnost ipak biti svetla. Ako su komunisti omanuli, valjda će savremene generacije imati više sreće, pa nek i Tarabić jednom omane.