Venecija- radost življenja

26/08/2019

Autor: Dajana Grubišić

 

Venecija se nalazi u severoistočnom delu Italije, na 118 malih ostrva u laguni, na mestu gde se reka Brenta uliva u Venecijansku lagunu. Istočno i južno od grada je Jadransko more. Danas je upravno središte pokrajine Veneto i istoimenog okruga Venecija.

Istorija Venecije započinje pljačkama i varvarski napadima na prostoru rimske imperije. Stanovništvo je bežalo na ostrva Venecijanske lagune, u potrazi za bezbednijim životom. U 7. i 8. veku na ovim prostorima uspostavljena je vizantijska uprava, jer je more omogućavalo vezu sa Carigradom. Ovo je pospešilo razvoj priobalnih naselja i same Venecije. Od 9. do 12. veka grad se razvija i postaje jedno od najvažnijih središta tadašnje civilizacije. Položaj grada, između Istoka i Zapada, Sredozemlja i kontinentalnog cevera, omogućava procvat i napredak. U ovo vreme podižu se i neke od najvažnijih građevina i vlast se širi na okolna mesta. Opadanje moći Vizantije otvara vrata Veneciji, koja širi svoj uticaj Jadranom, sada već poznata kao glavni grad Mletačke republike.

Grad je bio na vrhuncu moći u poznom srednjem veku. Pored najorganizovanije gradske uprave, izuzetne diplomatije, razvija se nauka i umetnost. Na vlasti je bila aristokratija, koja je birala dužda za vladara.

Međutim, u 15. veku dolazi do stagnacije, a ubrzo i opadanja moći  ove velike sile. Ovakav preokret uslovilo je opadanje značaja Istoka i neblagonaklonost Osmanlija sa Balkana, koje su prouzrokovale nazadovanje trgovine. Svetski putevi pomeraju se sa Mediterana na Atlantik, što istiska Veneciju iz trgovine sa Dalekim istokom. Uprkos svemu, ona opstaje kao važno trgovinsko i zanatsko središte Evrope do kasnog 18. veka, mada vidno oslabljena. Baš u ovom periodu umetnost i kultura doživljavaju veliki razvoj- u vreme renesanse i baroka.

Mir u Kampoformiju 1797, kojim Napoleon ukida Mletačku republiku, prvi je korak naglog sunovrata Venecije. Tokom Bonapartinih ratova ona je bila deo njegove Kraljevine Italije, a zatim i Lombardo- Venecije. Godine 1886. Venecija i okolna mesta pridruženi su novoosnovanoj Kraljevini Italiji. Ovakvi burni događaji doveli su do opadanja broja stanovnika, kao i do propadanja grada, ali se rodilo interesovanje među evropskom aristokratijom. Tako grad postaje bitno turističko odredište.

Umetnost je veoma cenjena, što se osim u očuvanim zanatima ogleda u muzici, arhitekturi, muzejima, slikama, filmovima. Na poznatom Venecijanskom filmskom festivalu okuplja se veliki broj umetnika iz čitavog sveta. Zlatni lav koji se dodeljuje najboljim ostvarenjima nosio je ime Musolini kup od 1932. do 1942. Ovaj festival je ustanovio grof Đuzepe Volpi 1932. u okviru Bijenala.

 Kad govorimo o umetnosti, treba se osvrnuti na knjigu „Mediteran“ Fernana Brodela, gde autor pominje neke od slavnih slikara koji su potekli iz Venecije, a čiju je umetnost upoznao čitav svet. On ističe Đambatistu Tiepoloa, Frančeska Gvardija, Đovanija Antonija Kanaleta, Pelegrinija… Venecija je ogledalo umetnosti – od svoje arhitekture, preko Burano čipke i Murano stakla, književnosti, slika, muzike, do maski koje se prodaju na ulici, gondola i brodova. U Veneciji je sve umetnost, u šta je moguće uveriti se čim se dođe u ovaj grad.

Pozorište, karnevali i proslave

Vlasnici prvog pozorišta u San Kasijanu bili su Tronovi, porodica bogatih patricija. Oni su uveli plaćanje ulaznica što nije umanjilo posetu pozorištu, naprotiv. Bogati su sedeli u ložama, a ostali ispunjavali parter često i stojeći. Menja se i opera kada se u međučinu na sceni pojavljuju akrobate, klovnovi, pripovedači i sve dobija svežiju notu. U ovom najveselijem gradu Evrope, kako Stendal kaže za Veneciju, sve je povod za svečanost.

Karnevali imaju dugu tradiciju u Veneciji i privlače veliki broj ljudi. Neki zapisi pominju karneval u 5. veku, kada je počelo i samo začeće grada. S druge strane, pobeda Mletačke republike nad Akvilejom 1162. godine navodi se kako povod za prvi karneval. Prve maske pojavile su se 1268. i tada je održan prvi pravi karneval. Maske su omogućavale ljudima da budu ono što žele, bez obzira na svoj društveni položaj, materijalno stanje, ulogu u društvu. Naravno, to je imalo i lošu stranu, pa su maske nekoliko puta zabranjivane. Mlečani su pribegavali nošenju maski i mimo karnevala, što je uzrokovalo brojne neprilike. Prvi put je 1458. dužd doneo proglas kojim zabranjuje maskiranje u određenim situacijama, zbog lascivnog ponašanja, krađe i razbojništva. Vremenom je uvedeno pravilo da se maske mogu nositi samo tokom karnevala. Padom Mletačke republike pod Austriju krajem 18. veka, ukinuta je tradicija karnevala. Musolini je u 20. veku potpuno zakonom zabranio karnevale. Ipak, karneval udiše vazduh i otvara oči 1979. godine i od tada je jedna od svetskih atrakcija, uživanje i za turiste i za lokalno stanovništvo.

Kada su proslave u pitanju, La Sensa  je jedan od praznika sa najdužom tradicijom u Veneciji. Dužd Pietro Orseolo uveo je taj običaj 1000. godine. Od kraja 12. veka do pada Mletačke republike svake godine dužd bi isplovljavao sa svojom svitom na bucintoru, posebno ukrašenom brodu namenjenom za tu priliku. Znajući da svoj napredak i blagostanje duguju moru, dužd se na ovaj način zahvaljuje i odaje mu počast. Bacajući posebno izrađen prsten u vodu on izgovara: „Venčava se Venecija sa morem“. Danas tu dužnost obavlja gradonačelnik, bacajući lovorovu krunu i prsten u more.

Građevine

Venecija je grad na vodi, ali i grad na potonuloj šumi. Naime, da bi kopno moglo da ponese Veneciju bilo je potrebno ojačati ga kamenom, ponovo ga stvoriti od bezbroj hrastovih stabala, uspravno pobijenih. Takođe, za izgradnju predivne crkve Gospe od spasa (Santa Maria della Salute) stradale su brojne šume. Laza Kostić u pesmi „Beseda“ žali za borovim šumama posečenim u Dalmaciji, koje je Mletačka uzimala za izgradnju crkve. Kada je nakon nekoliko godina pesnik video crkvu, slomljen bolom za svojom jedinom ljubavi – Lenkom i očaran lepotom ove građevine, napisao je jednu od najlepših i najpoznatijih pesama naše književnosti. Ova crkva nastala je kao znak zahvalnosti Bogorodici Mariji za prestanak kuge koja je odnela više od polovine stanovništva.

Pored pomenute i crkve Svetog Marka, koji je zaštitnik grada, duž kanala u Veneciji nalazi se niz crkava i palata. Zbog toga su Venecija i njeni kanali proglašeni spomenikom Svetske baštine UNESKA.

U Veneciji ima više od 400 mostova. Najpoznatiji je Most uzdaha, koji spaja Duždevu palatu sa nekada najbolje čuvanim i najokrutnijim zatvorom. Turisti koji slušaju priče o Veneciji i njenim mostovima, poneseni romantikom koja je svuda i u svemu, pomisliće kako je i naziv ovog mosta romantičan. Ipak, nije ni najmanje. Most je tako nazvan jer se verovalo da su na njemu osuđenici zastajali da poslednji put pogledaju grad kroz male proreze i uzdahnu zbog slobode koja će im nedostajati. Mnogo je mračnih strana koje ovaj grad skriva, praveći od njih samo senke nasuprot suncem okupanih lepota. Malo ko istražuje po tim senkama, a ako se nekad tragovi sami nametnu, ljudi ih svesno izbegnu. Oni kojima je ova priča previše tužna za celokupnu sliku koju imaju o Veneciji, veruju da će parovi koji se poljube ispod ovog mosta biti večno zaljubljeni.

Današnja Venecija

Venecija se danas susreće sa smanjenjem broja stanovnika. Prirodni priraštaj je znatno manji u odnosu na ostale značajnije gradove Italije. Takođe, prosečni Venecijanac ima 46 godina. U starom delu grada život se nije mnogo promenio kroz vekove. Venecijanci se moraju navići na pešačenje, prašinu, veliku vlažnost i česte poplave. Sredozemna klima, izmenjena uticajima sa kontinentalnog severa, donosi topla leta i oštre zime, često uz jake vetrove poput bure. Ono što leti pravi problem je neprijatan miris koji se širi iz kanala i čini vazduh teškim. Zbog toga je proleće možda najpovoljniji period u Veneciji, naravno ukoliko ne donese obilne kiše.

Unutargradski saobraćaj je uglavnom vodeni i obavlja se brodićima koji se nazivaju vaporeto. Glavna saobraćajnica je Veliki kanal na kojem se nalazi čuveni most Rialto i deli grad na dva dela. Do danas je sačuvana numeracija ulica koja je ustanovljena još 1171, kada je grad podeljen u šest zona: tri sa jedne i tri sa druge strane Velikog kanala.

Grad je očuvao duh prošlog vremena negujući tradiciju posebnih i cenjenih zanata, po kojima je oduvek bio poznat. Danas su oni znatno osavremenjeni i odnose se na proizvodnju stakla (na ostrvu Murano), čipke (Burano), proizvoda od kože, srebra i zlata. U fabrici na ostrvu Murano postoji i prodajni prostor, kao i mesto na kojem možete videti sam proces izrade figurica od stakla, što je izuzetno iskustvo.

Kada na internet pretraživaču ukucate Venecija prvo na šta će te naići su brojne ponude turističkih agencija. Dakle, baš kao u 19. veku, Venecija je i danas jedno od najatraktivnijih turističkih mesta. U već pomenutoj knjizi Brodel  kaže da Venecija nije izmislila ni turizam, ni svetovnu muziku, ni pozorište, ni karnevale, ni operu, ni maske, ali da je to sve pohrlilo ka njoj. I upravo tako. Venecija je jedna razglednica od milion boja, obrubljena čipkom i presvučena staklom. U njoj sve buja od života i energije, sve je podređeno zadovoljstvu, potrebama i željama. Sve je podređeno strasti i ljubavi, otvoreno za doživljaje i za maštanje. Poput kovčega za nakit, u koji bezbroj manjih staje, Venecija otvara svoje brave sa svakim novim korakom i čini vam se da nikada ne možete doći do kraja i lupiti nogom od dno. Jer među tolikim maskama nešto mora ostati skriveno i ostavljeno mašti na volju. Upravo ta mašta navodi putnika da se vrati, da još jednom dođe i nađe ono što zamišlja i sanja da je izgubio.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja