Autor: Željko Injac, novinar
Kada bismo posedovali vremensku mašinu i vratili se neke dve i po decenije unazad, recimo u ’90. u doba Miloševića i da nas tamo neko u prošlosti pita kako izgleda budućnost, šta god bismo rekli zvučalo bi kao glupa šala. Tako i ovaj naslov može da zazvuči na prvi pogled. Realnost prevazilazi i najbolje satire, pa i one iz ’90. poput „Top liste nadrealista“. Nadrealisti su onomad predvideli većinu događaja a mi smo njihov performans tada smatrali budalaštinom ali događaji koji su usledili su nas sasvim demantovali.
Međutim Koka-Kola i Fejsbuk zaista jesu ušli u sukob ali kako to predstavlja početak građanskog rata u Americi?
Treba se podsetiti kako je počeo građanski rat u Americi u drugoj polovini XIX veka. Uzroka je bilo mnogo, ali dva su bila ključna – ukidanje robovlasništva i ekonomske suprotnosti. Američki abolicionizam koji je pokrenuo pitanje ropstva, odnosno zahtevao emancipaciju robova i zahtevao ukidanje ropstva, kao i protekcionističke politike severa (što bi analogno današnjem stanju odgovaralo izolacionizmu) i potrebama juga za izvozom koju je ta severnjačka politika kočila, doveli su do građanskog rata u SAD.
Danas u Americi nisu istovetni uzroci ali su veoma slični. Politika koju vodi predsednik Tramp nije baš izolacionistička ali se može reći da on lično nije naklonjen intervencionizmu za razliku od njegovih prethodnika kojima su dirigovali globalisti. Takođe pitanje prava, kako to danas polit-korektno kažu, „afroamerikanaca“ je ponovo tema i povod za sukob u Americi.
No, treba krenuti redom. Šta je dovelo do sukoba Koka-Kole i Fejsbuka i kakve to veze ima sa predsednikom Donaldom Trampom?
Nedavno, tačnije početkom meseca juna, pokrenuta je kampanja prvo na društvenim mrežama, zatim u elektronskim medijima, a sada i u većim i jačim medijima koji su pre svega pod kontrolom globalista, ali joj je primarna baza i dalje na internetu, pre svega na društvenoj mreži Tviter i zvaničnom sajtu inicijatora kampanje (mada je sajt registrovan krajem prošle godine u decembru, što znači da se kampanja temeljno pripremala). Kampanja je pokrenuta pre svega radi disciplinovanja Marka Zakerberga, poznatijeg u Srbiji kao Cukerberg, vlasnika Fejsbuk kompanije. Kampanja pod imenom Stop Hate For Profit odnosno „Zaustavite mržnju radi profita“, kao i istoimeni sajt targetirala je Fejsbuk platformu kao mesto na kome se nesmetano promoviše mržnja iako ova platforma donosi ogroman profit njenom vlasniku. Forbs je procenio bogatstvo Marka Zakerberga na 79,7 milijardi dolara, koji je ovo bogatstvo stekao pokretanjem Fejsbuk platforme, takođe Forbs ovih dana vodi vatrenu kampanju protiv Marka Zakreberga. Primera radi, spoljni dug Rusije iznosi oko 450 milijardi dolara. Od pokretanja ove kampanje Mark Zakerberg je izgubio oko 7 milijardi dolara.
Inicijatori kampanje Stop Hate For Profit optužili su Fejsbuk platformu da iako se deklarativno zalaže za „izgradnju društva i zbližavanje ljudi“ u praksi se pokazuje da se ova društvena mreža koristi za raspirivanje mržnje i sukoba među ljudima, pa čak i podstrekivanje GENOCIDA, a da pri tom zarađuje ogroman novac.
Genocid je reč koja je zbog često namerno pogrešne upotrebe devalvirala, ali u slučaju Fejsbuka i dalje ima težinu.
Kako je došlo do toga da se Fejsbuk tereti za umešanost u genocid?
Posle niza tekstova u „NJujork Tajmsu“ u kojima se Fejsbuk prozivao za odgovornost za genocid u Burmi (Mjanmaru), Fejsbuk je naveo da je ugasio niz naloga u toj zemlji s kojih je podsticana mržnja i na tome se otprilike završila odgovornost Marka Zakerberga i Fejsbuka. Fejsbuk je proteklih godina, istina, uveo niz rigoroznih mera, koje se već mogu slobodno kvalifikovati kao narušavanje sloboda korisnika ove platforme. Milioni profila korisnika su nakon optužbe za genocid pogašeni širom sveta na ovoj društvenoj mreži. Sankcije su pooštrene, kao i pravila ponašanja, ali suštinski se nije mnogo uticalo na suzbijanje mržnje na ovoj društvenoj platformi i realno je pitanje da li će to ikad biti izvodljivo.
Šta se dogodilo u Mjanmaru?
Naime, u Mjanmaru u kome stanovništvo u većini ne razlikuje internet od Fejsbuka, a telefoni se prodaju sa već kreiranim Fejsbuk nalozima, vojska ove države je vodila hejtersku kampanju putem ove platforme usmerenu prema jednoj nacionalnoj manjini.
Oko polovine stanovnika Mjanmara su korisnici Fejsbuka što je negde blizu 20 miliona korisnika. Vojska ove države je organizovala kampanju protiv Rohindža muslimanske zajednice koja u većinski budističkom Mjanmaru prestavlja manjinu. U ovoj kampanji je učestvovalo 700 ljudi koji su preko Fejsbuk platforme prvo zadobili ogroman broj pratilaca na Fejsbuk stranicama koje su pokretali a koje promovišu estradne ličnosti Mjanmara, pop zvezde, modele, poznate ličnosti itd. Neke od tih stranica su imale i preko milion pratilaca. Recimo, u Srbiji „Blic“ ima približno milion pratilaca na Fejsbuku (950 hiljada) ali je on ujedno jedan od najčitanijih portala, dok Kurir zaostaje za nekih 100 000.
U završnici kampanje koju je na Fejsbuku pokrenula vojska Mjanmara na stranicama sa ogromnim brojem pratilaca objavljivani su postovi protiv Rohindža manjinske zajednice u kojima su Rohindže prestavljene kao teroristi koji siluju žene i decu i vrše druge zločine. Oficiri vojske Mjanmara koji su učestvovali kao administratori na ovim stranicama su podsticali diskusije i vodili ih u željenom pravcu, pre svega usmeravajući korisnike na hejt prema Rohindža zajednici. Mržnja prema Rohindžama je kulminirala nasiljem i proterivanjem 740 000 članova ove zajednice u susedni Bangladeš.
Fejsbuk kompanija je priznala da je presporo reagovala u ovom slučaju i da će uraditi sve što je u njihovoj moći da ubuduće ne dođe do ovakvih zloupotreba njihove platforme. Lično mi je kao korisniku Fejsbuka, koji je često zbog kritičkog mišljenja sankcionisan na toj društvenoj mreži zanimljivo kako je Fejsbuk uspeo da napravi ovakav propust, s obzirom da u Srbiji sankcioniše i za najmanju glupost, tipa kad neki korisnik napiše reč „peder“ umesto polit-korektne „gej“, mada ni jedna ni druga nisu izvorno srpske reči. Takođe, Fejsbuk u Srbiji sankcioniše stranice koje se bave istorijom ukoliko slučajno neko postavi fotografiju Ratka Mladića ili neku jezivu fotografiju genocida u Jasenovcu čak i u tekstovima koji samo taksativno navode istorijske činjenice ili pak hronologiju bez upuštanja u objašnjenje pozadine događaja.
Fejsbuk očito ima dvostruke standarde kada je genocid u pitanju ili prosto administracija ove društvene platforme nije dovoljno obučena da prepozna sve finese raznih naroda, njihove istorije, kulture itd ili, ipak, ostaje da je nekima manje a nekima više naklonjena, a nekima kao što su Rohindža muslimani i Srbi nije uopšte naklonjena.
Nije problem samo Fejsbuk ali je trenutno Fejsbuk glavna meta.
Na zvaničnom sajtu Stop Hate For Profit na naslovnici stoji pamflet (bukvalno politički pamflet) u kome se otvoreno proziva Fejsbuk zbog „podrške“ sajtu Brajbart. Iz pamfleta se može videti da inicijatorima ovog bojkota Fejsbuka smeta i to što platforma Marka Zakerberga dopušta šerovanje sadržaja Brajbarta kao „pouzdani izvor informacija“, uprkos kako navode, tome što iza toga sajta stoje „beli nacionalisti“.
Brajbart je inače američki portal koji je intenzivno učestvovao u prethodnoj izbornoj kampanji u Americi promovišući Donalda Trampa, a okrivljuju ga i za Britanski Bregzit. Stiv Benon dolazi na čelo Brajbarta upravo 2016. godine kada su predsednički izbori u Americi. Benon je potom bio savetnik predsednika Trampa a nakon razlaza se ponovo vraća uređivanju Brajbarta.
Levo-liberalni i globalistički mediji i političari u Americi Brajbart smatraju stožerom moderne alt-rajt desne ideje ne samo u Americi već i u svetu.
Sad je možda malo jasnije ko zapravo stoji iza pokreta Stop Hate For Profit.
Evo ko zapravo stoji iza ove bojkot inicijative.
Color of Change, Free Press, Sleeping Giants, Anti-Defamation League („Liga protiv prezira“) i NAACP („Nacionalna asocijacija za napredak osoba obojene puti“) koje su bliske Antifa (koja nije ni registrovana u Americi ali ima svoje ogranke) i Black Lives Matter pokretima koji proteklih meseci pale i žare (bukvalno) širom Amerike. Ove organizacije stoje iza niza uspešnih bojkot-pritisaka poslednjih godina i zahtevaju od niza preduzeća, korporacija i poznatih brendova da se solidarišu sa njihovom interpretacijom „američkih vrednosti“ kao što su „ sloboda, jednakost i pravda“ ovi pokreti zahtevaju od poznatih svetskih brendova „da se ne oglašavaju na Fejsbuku tokom meseca jula“.
„… Pošaljite Fejsbuku snažnu poruku: Vaša zarada nikada neće biti vredna promovisanja mržnje, bahatosti, rasizma, antisemitizma i nasilja.“ Poručuju na sajtu Stop Hate For Profit .
Dakle stvari su vrlo proste i objektivno sagledavajući teško ih je podvesti prosto pod borbu za ljudska prava ili prava „obojenih“ ili borbu za bilo kakvu pravednost jer je u pitanju jedna agresivna predizborna kampanja koja je kao nikad do sada ozbiljno uvukla Ameriku u oštre podele i sukobe, bez obzira na čijoj je strani pravda, ako se može uopšte tako generalizovati i uprostiti sukob koji se upravo odvija u ovoj državi. Ipak, ova inicijativa, bez obzira na njenu političku pozadinu ili možda upravo s obzirom na njemu političku pozadinu počinje da daje rezultate. Čitav niz kompanija i poznatih svetskih brendova, bukvalno lančano, dan za danom, otkazuje reklamiranje na Zakerbergovoj Fejsbuk platformi. Preko 90 jakih kompanija pauziralo je oglašavanje na Fejsbuku u znak podrške inicijativi Stop Hate For Profit. Kao rezultat bojkota, akcije Fejsbuka ubrzano padaju tako da je do sada fejsbuk izgubio 56 milijardi dolara svoje tržišne vrednosti s tendencijom još većeg pada.
Broj kompanija koje se pridružuju bojkotu Fejsbuka je sve veći. Globalisti imaju poluge moći kojima uspešno uvode u bojkot ove društvene mreže sve više poznatih svetskih brendova. Domaći korisnici koji su bili izloženi besmislenim Fejsbuk sankcijama će svakako blagonaklono gledati na ovo bojkotovanje Zakerbergove društvene mreže, ali bi trebali da imaju u vidu samo jednu „sitnicu“ – oni koji danas ruše Fejsbuk juče su uvodili sankcije Srbiji, a znamo šta je bilo i potom. Ovo je ujedno primer i našim vlastima kako se globalisti obračunavaju sa saradnicima Donalda Trampa. Te, iako nam je u interesu da kao država imamo dobre odnose sa predsednikom Amerike, treba ipak izvagati kakve posledice to preterano zbližavanje može imati po našu ekonomiju pa i državnost, a svi će se morati složiti da su Zakerberg i Fejsbuk ipak mnogo, mnogo draži globalistima nego Srbija.
Lejvis, Mozila, Honda i Koka-Kola su brendovi koji su sasvim sigurno poznati i na našim prostorima, a tu su i Vajber koji je takođe prekinuo saradnju sa Fejsbukom ali i sa drugim platformama koje su u vlasništvu Zakerberga, kao što su Vacap i Instagram.
Od kud to da jedan globalni Fejsbuk postane meta globalista?
Pre bi se moglo reći da su ovo „preventivne“ mere globalista, nego zaista ozbiljna namera da se uništi Fejsbuk i Zakerberg. Treba se podsetiti Kembridž analitike i doprinosa Fejsbuka u pobedi Donalda Trampa na izborima 2016. mada zvanično ne postoje dokazi za direktnu umešanost Zakerberga u ovu aferu te je stoga u Velikoj Britaniji na sudu kažnjen simbolično, a možda nisu ni želeli da ga kazne. Britanska služba The Information Commissioner’s Office (ICO), izjavila je da je Fejsbuk praktično dozvolio da se prekrši zakon.
Fejsbuk je 2014. godine plasirao kviz za svoje korisnike kako bi otkrili koji su tip ličnosti. Aleksandar Kogan je bio idejni tvorac ovog kviza, inače profesor na Univerzitetu Kembridž.
Kviz je koji je postavljen na Fejsbuk platformu je prikupljao podatke korisnika ove društvene mreže ali i njihovih prijatelja. Na ovaj način je kviz preko Fejsbuka prikupio podatke oko 50 miliona korisnika prvenstveno iz SAD. Podaci iskorišćeni za pravljenje psiholoških profila glasača u Americi, a potom i targetiranja ciljnih grupa radi promocije Donalda Trampa. Smatra se da je Tramp zahvaljujući upravo ovim podacima pobedio na predsedničkim izborima, kao i da je zahvaljujući sličnoj analizi odrađena propaganda za Britanski Bregzit.
Da se ne bi nešto slično ponovilo na predstojećim predsedničkim izborima u Americi, globalistička mašinerija je preventivno krenula u „prevaspitavanje“ Zakerberga bojkotovanjem njegove platforme i nanošenjem finansijskih gubitaka Fejsbuk kompaniji. Predsednik Tramp je svakako bojkotovan od globalističkih liberalnih medija, tako da je svoju kampanju usmerio na društvene mreže. NJegovu vidljivost tokom epidemije koronavirusom i nerad po gradovima Amerike omogućio je Tviter i Fejsbuk.
James Quincey, šef proizvodnje u kompaniji Koka-Kola je izjavio da u svetu ne sme biti mesta za rasizam, kao ni na društvenim mrežama. Koka-Kola je potom obustavila oglašavanje na Fejsbuku za narednih 30 dana. Tako je došlo do „rata“ između Koka-Kole i Fejsbuka. Za sad u ovom ratu trijumfuju protivnici Donalda Trampa. Osnivač Fejsbuka, Mark Zakerberg, izjavio je da će njegova društvena mreža zabraniti oglašavanja koje sadrži stavove „da ljudi specifične rase, etničke pripadnosti, nacionalnog porekla, verske pripadnosti, kasta, seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili imigracionog statusa“ predstavljaju pretnju drugima. Pomirljive izjave Marka Zakerberga jasno ukazuju da je „poruku“ primio i da će se povinovati svim ili barem većini zahteva inicijatora bojkota. Što u prevodu znači da će stati na stranu globalista i otkazati poslušnost Donaldu Trampu, barem u ovom momentu tako stvari deluju. To dalje znači da će ako Zakerberg ostane na liniji pokornosti i poslušnosti globalistima, mediji koji favorizuju Trampa, kao što su Brajbart biti blokirani na ovoj najvećoj društvenoj mreži na svetu. Što ujedno znači veoma smanjenu vidljivost Trampovih medija u predizbornoj kampanji.
Na Tviteru se događa nešto slično, naime u poslednje vreme Tviter je počeo da sankcioniše objave Donalda Trampa i da ih briše ili označava kao nasilan sadržaj.
Zanimljivo je takođe pomenuti da je u ovaj rat uvučen i Gugl pretraživač. „Preko 1,650 zaposlenih u Guglu je potpisalo otvoreno pismo namenjeno izvršnom direktoru Sundar Pichaiu sa zahtevom da kompanija prestane da prodaje svoje tehnologije policijskim snagama širom Sjedinjenih Američkih Država. Pismo dolazi u trenutku kada se protesti protiv policijske brutalnosti šire podstaknuti ubistvom DŽordža Flojda i ulaze u petu sedmicu“, navodi magazin The Verge.
Dalje se može očekivati da će i Gugl kompanija biti izložena sličnom pritisak-bojkotu kao i Fejsbuk ukoliko na vreme ne reaguje u skladu sa interesima globalista. To bi sve ukupno za posledicu imalo da Donald Tramp uđe u predizbornu kampanju sa 45 miliona građana koji su ostali bez posla zbog koronavirusa, urušenom ekonomijom, sukobima belih i crnih paravojnih formacija, neredima i haosu na ulicama gradova širom SAD, vojskom i policijom na ulicama, i ekstremno smanjenom vidljivošću njegovih elektronskih medija kojima je glavni oslonac do sada bio na internetu tj. društvenim mrežama.
Zaista će biti čudo ako Tramp pobedi ponovo na predsedničkim izborima, s obzirom koliko se radi na tome da mu se smanji medijski prostor. Bilo da Tramp izgubi izbore ili ipak pobedi, društvene mreže više neće biti ono što su bile do sada, biće trajno promenjene sa jakom cenzurom i pojačanom politikom sankcija. Sloboda izražavanja na društvenim mrežama će biti znatno smanjena a kritičko mišljenje gotovo da neće postojati. Društvene mreže će se svesti samo na zabavne stranice, slikovnicu kao što je to već sad Instagram i neobavezno ćaskanje bez mogućnosti ozbiljnih diskusija, postaće lažna slika tolerantnog sveta u kome se ljudi ipak sukobljavaju ali o tome ne govore na internetu – brave new world – spolja gladac, a iznutra jadac.
Ostavi komentar