Gradovi su izgrađeni sa ciljem dostizanja sreće.
(Aristotel)
Autor: dr Dunja Demirović
Smatra se da je grad materijalni, socijalni i politički, odnosno, najsofisticiraniji kulturni proizvod koegzistencije. Grad je deo naše kulture, naše istorije, on je epicentar za mnoge naše tradicije. Većina ljudi živi i radi u gradovima, a još i posećuje druge gradove u svoje slobodno vreme. Gradovi pružaju nove mogućnosti i imaju veliki uticaj na lokalni ekonomski razvoj, na primer, postaju ključni elementi u borbi za smanjenje siromaštva. Gradovi se „ponašaju“ kao društvene mreže pružajući informacije i olakšavajući širenje znanja.
Otkako su prvi put formirani, gradovi su služili kao mostovi između kultura. Oni su središta iz kojih se prenose ideje, informacije, znanja i snage koje proističu iz ljudske saradnje (World Tourism Organization, 2012). Gradovi omogućavaju lak pristup novim tehnologijama i novim medijima i podržavaju kreativnost olakšavajući interakciju između ljudi različitih kultura.
Kulturne aktivnosti su uvek bile blisko vezivane sa urbanim životom. Dok se neke manifestacije kulture, kao što su crkve i palate, mogu naći i u ruralnim područjima u izobilju, većina kulturnih aktivnosti se odvija u gradovima. Na njih se gleda kao na lokus kulturne različitosti i interkulturalnosti (Fray, 2008). Umetnost se često posmatra kao „lek“ za mnoge vrste problema. Umetnost ima moć da revitalizuje naselja i podstakne ekonomski napredak, dok učešće u umetničkim programima i samo konzumiranje umetnosti poboljšava fizičko i psihičko zdravlje. Umetnost obezbeđuje katalizator za stvaranje socijalnog kapitala i dostizanje važnih ciljeva zajednice (Guetzkow, 2002).
Umetnost utiče na povećanje socijalnog kapitala i koheziju zajednice na nekoliko načina:
- jačanjem poverenja između učesnika čime se povećava i njihovo opšte poverenje,
- pružanjem doživljaja kolektivne efikasnosti i društvenog angažovanja, što podstiče učesnike na uključivanje u kolektivne akcije,
- umetnički događaji mogu biti izvor ponosa za stanovnike neke zajednice, povećavajući njihov osećaj povezanosti sa tom zajednicom,
- pružanje iskustva organizacijama kako bi poboljšale svoje kapacitete.
Umetnost ima pozitivan uticaj na ekonomiju na nekoliko načina:
- Umetnost privlači posetioce (umetnost kao industrija za „izvoz“) – turisti posećuju zajednicu prvenstveno u cilju prisustvovanja umetničkom događaju. Oni će potrošiti novac direktno na umetnički događaj, a mogu pored toga i da kupuju, jedu u lokalnom restoranu i/ili borave u lokalnom hotelu. Ovi izdaci turista će imati indirektne multiplikatorne efekte na lokalnu ekonomiju;
- Umetnost privlači rezidente i preduzeća – broj kulturnih institucija i učestalost umetničkih manifestacija mogu da igraju značajnu ulogu u privlačenju rezidenata i preduzeća da se (ponovo) lociraju u zajednici unapređujući imidž mesta, čineći ga tako još više privlačnim. Ovo posebno važi za privlačenje visoko kvalifikovanih i visoko obrazovanih stanovnika koji će imati veći ekonomski uticaj nego manje kvalifikovana radna snaga i
- Umetnost privlači investicije – poboljšavajući imidž jedne zajednice, ljudi mogu osećati više samopouzdanja i sigurnosti da ulažu u tu zajednicu. Tako na primer, ljudi mogu biti više zainteresovani da kupe nekretninu u području koje je poznato po umetnosti ili banke lakše daju zajmove preduzećima u oblastima koje su sigurnije i slično (Guetzkow, 2002).
U radu „Umetnost i gradovi“(„The arts and cities“), autor Pol Šafer (Paul Schafer) ističe da se gradovi sve više doživljavaju kao mesta inovativnih, dinamičnih i kreativnih aktivnosti. Naglašeno interesovanje za gradove objašnjava se činjenicama da gotovo pola svetske populacije živi u gradovima i da se na njih gleda kao na potencijalna mesta za rešavanje rastućih problema (socijalni, ekonomski, obrazovni, medicinski…). Međutim, na gradove se gleda kao na mesta koja pružaju sreću i razvijaju i podstiču osećaj zajedništva, solidarnosti i identiteta. Umetnost i umetnički sadržaji su često razlog zašto će turisti pre posetiti jedan grad, a ne drugi, a neretko jedan od razloga za izbor mesta za život. Umetnost ima značajan doprinos za mnoge aspekte, poput toga da čini grad „živim“, podstiče socijalnu koheziju, utiče pozitivno na ekonomiju, atraktivnost, doprinosi miru, harmoniji, boljem raumevanju, a daje i poseban šarm gradu. U nastavku će pojedini uticaji umetnosti na gradove biti detaljnije obrazloženi.
UMETNOST I SOCIJALNA KOHEZIJA U GRADOVIMA
Umetnost doprinosi socijalnoj koheziji povezivajući veliki broj ljudi u različite umetničke procese, i kao učesnike i kao publiku.
Diskusija. Socijalna kohezija podrazumeva sposobnost jednog društva da osigura dobrobit svim svojim članovima, da svede na minimum nejednakosti i izbegne podele. Umetnost ima sposobnost da doprinese ostvarivanju socijalne kohezije na nekoliko načina:
- Smanjuje izolaciju tako što pomaže ljudima da steknu prijatelje,
- Razvija društvene mreže,
- Promoviše toleranciju i doprinosi rešavanju konflikata,
- Obezbeđuje prostor za interkulturalno razumevanje i prijateljstvo,
- Promoviše interkulturalni kontakt i saradnju (Studija slučaja 1),
- Podstiče kontakt između generacija,
- Obezbeđuje “put” za rehabilitaciju i integraciju prestupnika (Studija slučaja 2).
|
Studija slučaja 1. Razvoj saradnje i tolerancije U engleskom gradu Sautsi sproveden je umetnički projekat koji je povezao roditelje i učitelje da rade zajedno uz pomoć umetnika. Mnogi roditelji su se uključili u projekat jer je bilo reči o umetnosti, dok su izjavili da ne bi učestvovali da se radilo o matematici ili jezičkoj tematici. Mnogi su „otkrili“ vrednost zajedničkog rada: jedna baka je opisala svoje iznenađenje time šta sve grupa može da postigne, dok je žena koja je bila uključena u londonski karneval izjavila da zato što su svi radili u timu, to je pomoglo da se razmenjuju ideje i da svi nauče da prave kompromise.
Studija slučaja 2. Umetnost i prestupnici U Melburnu je pokrenut projekat „Nečija ćerka“od strane pozorišne grupe sačinjene od žena koje su bile u zatvoru „Fairles“, uz podršku školovanih umetnika. Ova predstava je izvođena u zatvoru, da bi se potom izvodila širom grada kako bi izvođači preneli sopstvena iskustva sa zavisnošću od narkotika i njihovim posledicama. Predstava je ostvarila veliki uticaj ne samo na njene izvođače, već i na zajednicu. Deca žena koje su igrale u predstavi mogla su da preispitaju svoja osećanja i otklone zablude vezane za njihove majke i sam zatvor što je sadržano u knjizi „Kad sam odrastao, sve sam razumeo“. „Nečija ćerka“ je postala fokus i dala podsticaj drugim ženama u zatvoru i ponekad je i njihov politički glas. U školama su uvedena obavezna predavanja o štetnosti upotrebe svih vrsta narkotika. |
UMETNOST I IMIDŽ GRADA
Umetnost doprinosi jedinstvenosti i imidžu grada.
Diskusija. Umetnički i kulturni objekti omogućavaju zajednici da razumeju i procene svoj istorijski, kulturni, ekonomski i socijalni kontekst što je bitan temelj za formiranje slike grada. Umetničke, kulturne i obrazovne institucije svojim sadržajima i programima pomažu građanima da svoju zajednicu i grad vide drugim, novim očima (Studija slučaja 3). Gradovi sve više koriste umetničke događaje kako bi poboljšali svoju sliku, stimulisali urbani razvoj i privukli što više turista i investicija. U tom smislu, umetnost se koristi kao sredstvo za poboljšanje imidža grada, dajući „život“ ulicama i omogućavajući lokalnoj zajednici da ponovo vrate osećaj ponosa na ono što ih okružuje.
| Studija slučaja 3. Tampa, Florida
Latinska četvrt Tampe (Florida) je poznata kao centar duvanske industrije, ali i živo, multikulturalno područje. U XIX i XX veku, ova četvrt je bila sedište za više od 230 fabrika duvana, kao i mesto stanovanja španskih, kubanskih, afričkih, italijanskih, nemačkih i jevrejskih imigranata. Tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka, nekontrolisana gradnja narušila je izgled grada. Kako bi očuvala arhitektonske i brojne ulične specifičnosti koje ukazuju na multietnično nasleđe – balkoni, kitnjasti venci i specifičan dizajn pločica, petobalonske ulične svetiljke, široki trotoari sa kaldrmom, ukrašeni izlozi radnji, klupe od kovanog gvožđa i drugo – 1959. godine, osnovana je prva arhitektonska reviziona komisija. Tokom 1983. godine, na osnovu Plana revitalizacije istorijske četvrti, uloženo je preko 12 miliona dolara. Doneta je odluka da se u jednom delu dozvoli rad ugostiteljskim objektima, samo tokom večeri. Ova odluka je donela pozitivne efekte na ekonomski razvoj, a mesto je postalo popularno među mladim ljudima. Međutim, ovde se nije stalo. Uključivanjem zajednice, kao i saradnjom sa brojnim institucijama, uključujući i lokalne razvojne korporacije nastavljena je revitalizacija. Obnovljena su brojna istorijska zdanja, mnoga su dobila novu umetničku namenu, otvorena su nova preduzeća. Time je ovaj grad počeo da radi na promeni imidža grada i očuvanju i prilagođavanju multietničkog nasleđa potrebama zajednice. U 2008. godini, Sedma avenija koja se nalazi u srcu ovog grada je dobila titulu Američke najveće ulice zbog svoje istorije, karaktera i snažnog uključivanja lokalne zajednice u razvoj. Latinski distrikt više nije poznat kao centar duvanske industrije, već je zahvaljujući naporima i zajedničkim delovanjima lokalnih vlasti i rezidenata kroz umetničke projekte dobio drugačiju, umetničku notu (Hodgson, 2011). |
EKONOMSKI UTICAJ UMETNOSTI U GRADOVIMA
Umetnost doprinosi pozitivno ekonomiji grada. To se vidi kroz sposobnost generisanja milijardi dolara investicija i izdataka za različitu opremu, hotele, restorane, ulaznice, odeću, transport, turizam i slično. Osim toga, umetnost privlači biznis, industriju i obučenu radnu snagu.
Diskusija. Razvoj, proizvodnja i potrošnja (konzumiranje) umetničkih aktivnosti podrazumeva korišćenje resursa koji dovode ne samo do ličnih koristi za učesnike već i do ekonomskih efekata. Ovi ekonomski efekti se mogu meriti kako bi obezbedili procenu ukupnih efekata koje umetničke aktivnosti i događaji imaju na privredu jednog grada, regije ili čitave zemlje (Studija slučaja 4). Potrošen evro za posetu galeriji, kupovinu knjige, prisustvovanje koncertu ili pozorišnoj predstavi cirkuliše nekoliko puta u ekonomiji jednog grada, multiplikujući efekte. Direktna potrošnja u umetnosti dovodi do potrošnje u drugim sektorima privrede, što rezultira povećanjem bogatstva i dovodi do otvaranja novih radnih mesta, a sam grad čini mnogo atraktivnijim za građane i kompanije.
| Studija slučaja 4. El Paso, Teksas
El Paso ima sreću da bude „dom“ živog, kreativnog sektora. Ovaj sektor je vrlo značajna industrija u El Pasu – generisao je oko 91,5 miliona dolara u lokalnu ekonomiju u 2017. godini (tabela 1).
Tabela 1. Direktan i ukupan ekonomski uticaj kulturne industije El Pasa
Umetničke i kulturne organizacije ostvaruju aktivan doprinos u poslovnoj zajednici. One su poslodavci, proizvođači i potrošači. One su članovi privredne komore, ali i ključni partneri u marketingu i promovisanju svojih gardova, regiona i država. Umetničke i kulturne organizacije u tokom 2017. godine ostvarile potrošnju od 44,1 milion dolara. Ova potrošnja je ipak dalekosežnija: organizacije isplaćuju plate zaposlenima, kupuju robu, ugovaraju usluge i nabavljaju sredstva svoje zajednice. Ove akcije, zauzvrat, stvaraju nova ili podržavaju postojeća radna mesta, stvaraju prihod domaćinstvima i generišu prihog lokalne i državne vlasti. Umetnička i kulturna industrija organizujući brojne događaje, generišu značajnu potrošnju zahvaljujući publici. Na primer, kada ljudu dolaze na neki kulturni ili umetnički događaj, oni parkiraju automobil u javnim garažama, kupuju večeru u restoranima, konzumiraju dezert nakon predstave, a neki plaćaju bebisiterke da im čuvaju decu dok se ne vrate kući. Ova potrošnja ima vrlo pozitivne ekonomske uticaje na lokalna preduzeća kao što su restorani, parking garaže, hoteli ili maloprodajni objekti. U istraživanju je učestovalo 65 kulturnih i umetničkih organizacija koje su dostavile detaljne finansijske izveštaje, na osnovu kojih je ustanovljeno da je događajima prisustvovalo oko 1,9 miliona ljudi koji su potrošili 47,4 miliona dolara (isključujući troškove ulaznica) (tabela 2). Od ukupnog broja posetilaca, 82,9% su bili rezidenti. Tabela 2. Potrošnja posetilaca kulturnih i umetničkih događaja u El Pasu (isključujući troškove za ulaznice za događaje)
Strani posetioci (nerezidenti) su potrošili 195% više po osobi nego lokalni posetioci (54,64 spram 18,50 dolara) (tabela 3.). Ovi podaci demonstriraju činjenicu da kada zajednica uspe da privuče kulturne turiste, dobija za to značajnu ekonomsku „nagradu“. Tabela 3. Potrošnja posetilaca događaja po kategorijama (isključujući trošak za ulaznice)
Istraživanje je pokazalo da ulaganjem i podržavanjem umetnosti, ne samo što se poboljšava kvalitet života, već se podstiče i ekonomski rast El Pasa (http://www.elpasotexas.gov/mcad/_documents/ArtsEco.pdf). |
UMETNOST I REVITALIZACIJA GRADOVA
Veliki je značaj umetnosti u revitalizaciji i oživljavanju gradova. Ovo je dokazano u mnogim gradovima tokom poslednjih nekoliko godina – gradovi kao što su Kvivlend i Pitsburg gde su pokrenuti kulturni distrikti što je “ubrizgalo” novi život gradu, nakon godina propadanja.
Diskusija. Umetnost se često posmatra kao centralni element za revitalizaciju zapuštenih urbanih centara (Studija slučaja 5). Kulturni razvoj, često u partnerstvu sa drugim strategijama, je dokazao da je jedan od efikasnijih mehanizama za obnovu mnogih delova gradova – oblasti sa napuštenim, nekorišćenim, propalim objektima i prostorima koji umanjuju vitalnost i ekonomski razvoj gradova. Kulturne ustanove i brojni umetnički događaji mogu doprineti urbanoj revitalizaciji na mnogo načina. Umetnost ulepšava, oživljava i animira. Umetnost i njene prateći sektori kao što su administracija i marketing, obezbeđuju nova radna mesta. Kulturne aktivnosti privlače rezidente i turiste, koji utiču na razvoj drugih delatnosti – restorani, nameštaj, maloprodaja i drugo. Obnovljeni umetnički centri doprinose povećanju vrednosti imovine, profitabilnosti srodnih i drugih sektora i povećanju iznosa poreza koji se uplaćuju u gradsku kasu. Umetnost će privući radnu snagu koja je ključni podsticaj za razvoj novih preduzeća. Konačno, revitalizovani umetnički centri će doprineti kreativnosti i inovativnosti jedne zajednice.
| Studija slučaja 5. Mičigenski operski teatar
Mičigenski operski teatar je počeo sa radom 1961. godine i tokom svog postojanja održao je mnogo uspešnih predstava, radionica, koncerata. Kako teatar nije imao svoje stalno mesto, odnosno zgradu, i kako se povećao broj programa, odlučeno je da se nađe prostor koji će imati dovoljno veliku pozornicu za izvođenje opera. Tadašnje rukovodstvo i odbor odlučili su da renoviraju staru, napuštenu filmsku palatu “Grand Cirkus”. Ne samo da je zgrada bila ruinirana već je okruženje oko nje bilo takvo “kao da je tu upravo pao projektil”. Palata je bila otvorena na kratko kada su se tokom jedne decenije prikazivali filmski hitovi i izvodile umetničke predstave. Zapostavljena je i prepuštena propadanju u ranim 80-im godinama XX veka dok Mičigenski operski teatar nije odlučio da mu da novu namenu. Kompanija je odlučila da renoviranje obavi u tri faze: prva je podrazumevala renoviranje pozorišta kako bi se vratila njegova funkcionalnost, druga je podrazumevala prikupljanje sredstava kako bi se pokrili troškovi gradnje Brodvej kule i u trećoj fazi su izvršeni dekorativni radovi, uređenje parkinga i otvaranje Ford centra za umetnost i učenje. Kompanija je sprovela vrlo uspešnu kampanju prikupljanja sredstava, ali je projekat privukao veliku pažnju kada je operski pevač Lučano Pavaroti dao obećanje da će pevati na svečanom otvaranju. Otvaranje je prošlo i više nego uspešno uz prisustvo velikog broja poznatih ličnosti, rezidenata i turista. Tadašnji predsednik Amerike Bil Klinton je izjavio: “Nudeći najbolju operu, plesni i muzički teatar, Mičigenski operski teatar i palata u kojoj se nalazimo čine da jača duh zajednice Detroita, okupljajući najrazličitiju publiku koja će slaviti umetnost. Ovo pozorište će biti trajni izvor ponosa ne samo za ljude u Mičigenu, već i za celu naciju.” Javnost je iznela utisak da je zahvaljujući ovom pozorištu, grad ponovo postao dinamičan (http://www.indiana.edu/~spea/pubs/undergrad-honors/volume-4/kenner_stephanie.pdf). |
UMETNOST I “ŽIVOST” GRADA
Umetnost daje ključan doprinos “živosti” grada. Ona donosi ispunjenje i sreću za millione ljudi svake godine. Mnogi ljudi se neće nastaniti u gradove koji nemaju kvalitetne umetničke organizacije i aktivnosti – galerije, muzeje, pozorišta, plesne škole, simfonijske orkestre, umetničke centre, predstave, koncerte i večeri poezije.
Diskusija. Termin „živ grad“ obuhvata faktore kao što su „karakter“ mesta, kvalitet života i mnogobrojne socijalne, ekonomske, ekološke i kulturne osobine. Kombinacija faktora koji čine grad privlačno mesto za život obuhvata „opipljive“ oblike kao što su javni prostori, gradski prevoz, zdravstvene i obrazovne usluge, efikasno odlaganje otpada, ali i „neopipljive“ oblike poput „duha mesta“, prepoznatljivog lokalnog identiteta i dobre uspostavljene društvene mreže.
„Identitet“ mesta obično se pre povezuje sa kvalitetom i raznovrsnošću kulturnih aktivnosti i usluga nego sa ekonomskim i komercijalnim funkcijama. U isto vreme, dinamičan kulturni sektor i dobro mesto za rezidente da „žive, rade i uživaju“, je iz ekonomske perspektive, mesto „za investiranje i pravljenje novca“.
Umetnost i kultura direktno doprinose „živosti“ gradova kroz raznovrsne i žive aktivnosti kao što su kulturni događaji i proslave (Studija slučaja 6). Umetnost i javni umetnički radovi posebno doprinose dobrom dizajnu prostora, kreirajući tako atraktivna, pristupačna mesta gde ljudi žele da ostvaruju nove socijalne veze.
| Studija slučaja 6. Melburn
Umetnost i kultura imaju ključnu ulogu u strateškom pozicioniranju Melburna kao međunarodnog centra kulturne izvrsnosti, dinamičnog centra kreativnosti i inovacija i kao međunarodna destinacija za kulturni turizam. Prestonica Viktorije, Melburn, poseduje konkurentsku prednost u Australiji i Novom Zelandu kao značajna kulturna turistička destinacija. Istraživanjem tršišta zaključeno je da je Melburn najživlji, kretivan i „opušten“ australijski grad. Mladalačka supkultura, mnoštvo barova i pabova, zanimljiva muzička scena, visokokvalitetna hrana i moda čine da se ovaj grad rangira mnogo bolje u odnosu na druge gradove u regionu. NJegova arhitektura, parkovi, šetališta, muzeji, galerije i mnogi drugi umetnički sadržaji pružaju jedinstven doživljaj grada (Arts Victoria, 2008). |
Može se zaključiti da umetnost i kultura mogu:
- delovati kao stimulans na komplementarne privredne aktivnosti,
- mogu revitalizovati i doprineti efikasnijem korišćenju nedovoljno korišćene imovine,
- ukoliko su ukorenjeni u zajednici, da izgrade jak i pozitivan identitet mesta na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou,
- demistifikovati razlike u zajednici i okupiti različite kulture,
- angažovati zajednice i podsticati aktivnije delovanje građanstva i
- baviti marginalizovanim grupama pružajući im mogućnost da učestvuju u kolektivnoj akciji i pomoći im da ostvare svoj potencijal (Regional Cities East, 2010).
Umetnost je ključna u ekonomskom, socijalnom, društvenom i mnogim drugim razvojima za jedan grad. Umetnost doprinosi ekonomskom razvoju ne samo zbog novca koji donosi zajednici kroz prodaju i izložbe, već stvarajući tako uzbudljivo mesto za život i rad. Umetnička industrija privlači talentovane pojedince i preduzeća koja su spremna da ulažu u taj grad, omogućavajući umetnicima da napreduju.
Ulaganjem u umetnost i kulturu i njihovim uključivanjem u planove ekonomskog razvoja, gradovi mogu ostvariti brojne prednosti – ekonomske, socijalne, društvene i kulturne, a koji omogućavaju stvaranje stabilnije i kreativnije radne snage, novih oblika turizma i zdravije zajednice.
LITERATURA I IZVORI PODATAKA
- Arts Victoria (2008). The Role of Arts and Culture in Liveability and Competitiveness – Precis. Arts Victoria, Australia.
- Fray, B. (2008). Cities, Culture and Happiness. ETHOS, World Cities Summit Issue, pp. 102-111. Civil Service College, Singapore.
- Guetzkow, J. (2002). How the Arts Impact Communities: An introduction to the literature on arts impact studies. Paper for the Conference: Taking the Measure of Culture Conference, Princeston University , June 7-8, 2002, New Jersey, USA.
- Hodgson, K. (2011). How arts and cultural strategies create, reinforce, and enhance sense of place. Prepared by the American Planning Association, as part of a collaborative project. Chicago, USA.
- Regional Cities East (2010). Bigger thinking for smaller cities, How arts and culture can tackle economic, social and democratic engagement challenges in smaller cities. Regional Cities East, London, England.
- World Tourism Organization (2012). Global Report on City Tourism – Cities 2012World Tourism Organization, Madrid, Spain.
- http://www.elpasotexas.gov/mcad/_documents/ArtsEco.pdf
- http://www.indiana.edu/~spea/pubs/undergrad-honors/volume 4/kenner_stephanie.pdf
Naslovna fotografija preuzeta je sa sajta: www.theskinny.co.uk
Ostavi komentar