Туризам догађаја и одрживи развој

04/05/2020

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

У туризму, догађаји се одржавају са циљем да привуку више туриста (посебно ван сезоне) како би били катализатор обнове градова и повећали инфраструктурни и туристички капацитет дестинације, али и анимирали одређене атракције или подручја. Састанци, конференције, догађаји и изложбе кључни су покретачи туристичких дестинација широм света. У САД, они генеришу скоро једну милијарду долара кроз директну, индиректну и индуковану потрошњу. У Европи и Азији индустрија догађаја и даље континуирано расте. Као резултат тога, туристичке дестинације широм света схватају да су догађаји витална компонента у привлачењу туриста.

Постоји велики број трендова који обликују индустрију догађаја. Инцидент попут пуцњаве на концерту у Лас Вегасу, заједно са другим трагичним инцидентима и многим природним катастрофама, учинио је сигурност важним питањем за организаторе догађаја. Међутим, осим особља које ће физички бринути за безбедност посетилаца, негативни утицај на дигиталне системе учинио је да мере за сајбер безбедност буду обавезно укључене приликом планирања догађаја. На пример, апликације које се користе на догађајима могу да садрже личне податке посетилаца које би хакери могли да прикупе и злоупотребе. Виртуелна стварност данас омогућава многима да, иако нису физички присутни на догађају, активно учествују у његовој припреми или реализацији, а може се користити за маркетинг и промоцију попут виртуелних турнеја или демонстрација производа. Једна од најмоћнијих употребних вредности виртуелне реалности је што омогућава људима, како говорницима, тако и посетиоцима, да разбију баријере времена и удаљености (нпр. омогућавања виртуелним говорницима да ступе на позорницу уз помоћ 3D визуализације).

            Организовање великих догађаја може да донесе значајне предности и бенефите држави или локалној заједници у којој се организује. Неке од тих предности су:

  1. Побољшање имиџа града/државе – Побољшање имиџа града може донети трајне економске бенефите. На пример, градови који су домаћини Олимпијских игара могу бити сигурни да ће бити препознати на светском нивоу и да ће привући туристе. Барселона, Сиднеј и Пекинг су то доживели јер су били домаћини Олимпијских игара. За земљу попут Кине са контроверзним случајевима о људским правима, бити домаћин великог спортског догађаја може бити начин да се дође до већег међународног прихватања. Када је Јужна Африка била домаћин Светског првенства у рагбију, а касније и Светског првенства у фудбалу, био је то одлучујући тренутак у истицању нове Јужне Африке „после апартхејда“. Важност ове предности организовања догађаја зависиће од конкретног града/државе. За Јужну Африку, на пример, Светски куп је направио велику разлику у перцепцији Јужне Африке, док за град попут Лондона, који већ има веома јаку репутацију, организовање Олимпијаде ће бити мање утицајно.
  2. Дугорочно улагање – Значајан бенефит је и дугорочна инвестиција која потиче од припреме за главни догађај. Град/држава ће имати користи од побољшаних спортских објеката. Такође, градови ће обично морати да улажу у инфраструктуру и превоз како би адекватно регулисали прилив туриста. На пример, значајна су улагања била у пројекте јавног превоза широм Лондона што је оставило трајно наслеђе становницима Лондона, посебно Источног Лондона. Од Олимпијских игара у Лондону 2012. године, Источни Лондон је профитирао од побољшаног јавног превоза.
  3. Радна места и инвестиције – Неколико година планирања и инвестирања за велике догађаје може помоћи у отварању нових радних места, а може и оживети градове који су били у депресији. Ово се може видети на примеру Олимпијских игара у Лондону, јер је као локација изабран Источни Лондон, који је у то време био релативно економски девастиран. Процењује се да је лондонска Олимпијада 2012. створила 8.000 радних места са пуним радним временом и повећала вредност производње на близу две милијарде фунти.
  4. Ентузијазам – Често је лако пронаћи разлоге да неки град/држава не буде домаћин великог спортског догађаја, попут стварања превише дугова, да постоје важнији приоритети и слично, али, велики спортски догађај може допринети стварању ентузијазма и узбуђења. Велики спортски догађаји могу промовисати бављење спортом међу локалном заједницом што би могло да има дугорочне бенефите за здравље нације. Такође, велики спортски догађај може довести до пораста волонтеризма који промовише грађанске високе моралне стандарде.
  5. Краткорочни економски бенефити – Олимпијада ће донети пораст броја посетилаца, спортиста и медија у неком граду и држави и то ће обезбедити повећање потрошње и количине новца за локалну економију. Међутим, ова ињекција новца биће само краткотрајна (неколико недеља) и донеће мали укупни утицај на ширу економију.

 

            Поред бројних предности које велики спортски догађаји могу донети за земљу домаћина, постоје и бројни негативни ефекти, попут:

  1. Трошкови изградње спортских објеката – да би се угостио неки велики спортски догађај попут Олимпијаде, то захтева улагање значајне суме новца, коју морају платити порески обвезници. Трошкови организовања Олимпијаде имају тенденцију пораста с временом и много су већи од очекиваних. Тако се, на пример, процењује да је Олимпијада у Монтреалу требалo да кошта 120 милиона долара (1970. године), да би затим трошкови порасли на 310 милиона долара (1973. године). Коначни трошак био је око 13 пута већи од планираног и износио је око 1,6 милијарди долара. За отплату олимпијског дуга Монтреалу је требало 30 година.
  2. Краткорочна употреба – многи објекти изграђени за потребе Олимпијаде се више никада не могу поново у потпуности користити, нпр. стадиони капацитета 80.000 гледалаца ретко ће бити пуни ван Олимпијских игара. То се може ублажити пажљивим планирањем, нпр. лондонски олимпијски стадион сада користи фудбалски клуб West Ham, а коришћен је и за догађаје попут Светског првенства у атлетици 2017. године. Остали олимпијски објекти, попут олимпијског села, могу бити претворени у стамбене јединице по приступачнијим ценама. Међутим, неки градови који нису успели да ефикасно испланирају шта ће радити са тим објектима, имају празне објекте широм града.
  3. Потенцијал за негативан публицитет – Ако све прође како треба, град може имати користи од позитивног публицитета, али ако ствари крену на лоше, може се добити супротан ефекат. На пример, организација појединих зимских олимпијских игара је добила негативан публицитет због корупције и прекорачења трошкова. Фудбалско светско првенство у Катару је могло да изазове негативан публицитет јер су се радници жалили на услове рада током припреме догађаја.
  4. Трошкови за безбедност учесника и посетилаца – Главни спортски догађаји морају да примењују многобројне нивое осигурања безбедности. То је доста скупо и може ограничити слободу кретања локалних грађана током самог догађаја.
  5. Повећање пореза како би се платили трошкови – Неки градови су повећали порезе како би покрили губитке од организације великог догађаја. Ово повећање трошкова и пореза обично доводи до тога да је сам догађај непопуларан међу члановима локалне заједнице.
  6. Локални бизнис трпи због великих оглашивача – Да би финансирали Олимпијске игре, главним корпоративним донаторима дата су ексклузивна права што значи да су многи локални добављачи искључени из самог догађаја. На пример, постоје званични добављачи воде, хране и безалкохолних пића. Ако не уплате велике суме, локални предузетници неће моћи да снабдевају учеснике и посетиоце на догађају.

 

            Чим одређена земља или град добије понуду за организацију, на пример, „великог спортског догађаја“, започињу се припремне радње јер треба да се створи нова инфраструктура и спортски објекти за догађај. У том тренутку влада обично зауставља радове на већ започетим пројектима, а понекад исељава становнике како би изградили нове стадионе и путеве који су потребни за „мега догађај“. То је огроман губитак новца за неку земљу. То се може негативно одразити на друштвени живот у земљи, јер ће много људи морати да се преселе на друга места, вероватно скупља од претходних. Игре у Атланти из 1996. године су добар пример за то. Комисија која је проучавала друштвени живот у време игара, потврдила је да је 15.000 становника изгубило своје куће и да су пресељени негде друго. Пре почетка Светског првенства у фудбалу у Јужној Африци 2010. године, становници са нижим примањима који су живели у насељима у близини места где су се одржавале утакмице су исељени у покушају да се побољша имиџ земље на међународном нивоу, што је многе навело на питање да ли би новац уложен у организацију догађаја могао боље бити потрошен (нпр. за побољшање животних услова осиромашених заједница).

            Организација „мега спортског догађаја“ може довести до значајних проблема, било економских или друштвених. Разлог за то је што се мноштво питања не разматра пре догађаја. Многа истраживања често игноришу социјалне и културне утицаје, јер се сматрају негативним и тешко их је измерити. Међутим, они су у ствари повезани са економским утицајима. На пример, економске користи ФИФА Светског купа 2002. године били су много мањи од очекиваних. Као што многи верују, то је било зато што фудбал није један од најпопуларнијих спортова у Азији. Најскупљи бразилски стадион изграђен за Светско првенство у фудбалу (коштао је 550 милиона долара) сада је паркинг за аутобусе, док је стадион у Циаби – који је коштао око 215 милиона долара – прво затворен због грешака у градњи, а потом су бескућници претворили некоришћене свлачионице у своје домове. Према проценама стручњака, припреме за Светско првенство коштале су између 11 и 14 милијарди долара. Проблем око употребе неких стадиона након првенства је настао јер су изграђени на местима у којима нема јаких локалних фудбалских тимова који би их користили.

            Велики спортски догађаји привлаче хиљаде љубитеља спорта, али они могу пореметити успостављене туристичке токове и утицати на преусмерење саобраћаја од популарних места и атракција. Иако овакви догађаји повећавају укупан број туриста, чињенице могу указивати на супротно. И у Пекингу и у Лондону, број туриста се смањио у њиховим олимпијским годинама, 2008. и 2012. године, док је најпопуларнији музеј у Британији, Британски музеј, током месеца када су се одржавале игре имао 22% мање посетилаца. Процена британске владе након Олимпијских игара истакла је да је дошло до значајног смањења редовних посетилаца јер су били одвраћени од посете града због потенцијалне гужве и раста цена.

            Према ИСО стандарду 20121, одрживо управљање догађајима је процес интегрисања питања заштите животне средине и друштвене одговорности у планирање догађаја. Одрживо управљање догађајима захтева уважавање потреба и вредности различитих заинтересованих страна на које догађај утиче. С једне стране, организатори предузимају кораке за смањење значајних негативних утицаја, попут смањења количине чврстог отпада. С друге стране, организатори траже могућности да догађаји оставе позитивно наслеђе које ће бити од користи заједницама, укључујући филантропске и волонтерске пројекте. Организација следи принципе одрживог развоја у циљу постизања стратешких циљева који служе економским, еколошким и друштвеним интересима организатора и заинтересованих страна, као што су учесници и чланови локалне заједнице. Одрживо вођени догађаји доносе позитивне резултате на локалном и глобалном нивоу. Одрживо управљање догађајима је више од уклањања пластичних боца за воду или смањивања емисије угљеника повезане са догађајима. Одрживо управљање догађајима укључује стратегије, политике, процесе, системе и акције који се преплићу како би подржали управљање догађајима ефикасније и професионалније.

            Шта је потребно урадити током планирања догађаја или на самом догађају да би догађај био одржив? Један важан аспект у организовању догађаја је маркетинг и комуникација, јер начин на који организатори комуницирају о својим циљевима одрживости утицаће на имиџ догађаја и ефикасност њихових иницијатива. Потребне су стратегије за укључивање људи који ће бити од виталног значаја за успех постављених планова. Неколико аспеката које треба узети у обзир у маркетингу и комуницирању стратегија одрживости догађаја су: зелено позиционирање, активно укључивање заинтересованих страна и комуникација са публиком.

Транспорт највише доприноси загађењу ваздуха. Транспорт људи, робе и опреме је неопходан, јер без њих нема догађаја. Забринутост због доступности горива у будућности довела је до покушаја проналажења алтернатива за смањење потпуне зависности транспортног сектора од фосилних горива. Напредак у технологији возила као што су хибриди, електрична возила и возила на водоничне горивне ћелије су само део будућности. Док чекамо да се ове иновације представе, нека решења се морају наћи сада. То укључује и проналажење начина за промену понашања људи у превозу како би он био одрживији. Из социјалне или економске перспективе, важни су мотиватори за смањење времена које људи проводе за воланом. Градови треба да промовишу коришћење јавног превоза, вожњу бицикла и пешачење. Постизање ефикасне и истовремено одрживе дистрибуције робе и опреме изазов је с којим се суочава индустрија догађаја. Постоји неколико начина за смањење негативног утицаја, укључујући адекватне политике набавки и охрабривање одрживих избора особља, извођача и добављача када се доносе одлуке о отпреми и куповини робе/опреме. Неки једноставни кораци укључују: коришћење одрживих транспортних компанија, смањење километража и подстицање извођача на коришћење одрживих транспортних решења. Многи догађаји подразумевају присуство великог броја људи. Долазак и одлазак публике са догађаја на одржив начин је један од највећих изазова организатора. Опције су да се публика усмери на коришћење јавног превоза, да се подстакну на пешачење, вожњу бицикла или попуњавање капацитета у аутомобилима.

Куповина и употреба ресурса су два важна аспекта у укупној и евентуалној одрживости догађаја. Велики број производа је потребан за покретање већине догађаја (многи од њих имају само једнократну употребу), тако да треба направити прави избор како би се смањили утицаји потрошње. Догађаји могу имати важну улогу у очувању ресурса, смањењу потрошње и редизајну производа, док је употреба материјала који се могу рециклирати и поновна употреба производа само неки од начина за смањење негативних ефеката куповине и потрошње на животну средину. Одабир органских производа, куповина локалних производа и употреба производа са малом емисијом су само неки од корака на путу одрживе набавке. Сваки производ оставља свој траг на животну средину од производње сировина и њиховог транспорта и прераде, до производње, дистрибуције, продаје и употребе конкретног производа, и наравно, до крајњег одлагања или повратка у производни систем рециклажом. За одрживо управљање догађаја, од кључне је важности да се узме у обзир утицај производа на животну средину током целог животног циклуса догађаја (и продаја производа публици на самом догађају). Одрживим управљањем догађаја може се минимизирати коришћење токсичних материјала, минимизирати отпад, сачувати енергија и водени ресурси. Догађаји стварају отпад. Људи купују ствари, конзумирају ствари и бацају их. Начин на који неко управља тим отпадом и утиче на то да ли ће се уопште и произвести, имаће утицај на укупну одрживост догађаја. Начин на који ће неко управљати отпадом зависиће од могућности складиштења у близини за даље обрађивање. Стратегија коју ће организатори примењивати за управљање отпадом зависиће од политике/стратегије управљања отпадом државе или града у којем се догађај одржава, али и од навика њених грађана. Да ли је могуће контролисати који отпад настаје на догађају? Смањењем количине штампаног материјала који организатор производи уштедеће ресурсе, новац и евентуални отпад који настане када се тај материјал баци (на месту самог догађаја, на улицу…), те је неопходно смањити количину промотивних летака и плаката. Контролом продаје пића и хране организатори могу контролисати настанак отпада. Догађаји који немају контролу над продајом производа или оним што људи уносе на сам догађај, мораће користити психологију убеђивања како би утицали на посетиоце да не стварају пуно отпада.

Светски познати „Октоберфест“ у Минхену (Немачка) прави је пионир у одрживим догађајима великих размера. Признање за њихов напор за смањење отпада награђено је Оскаром за заштиту животне средине још 1997. године. „Октоберфест“ је следио политику одрживог развоја града Минхена, који је забранио употребу посуђа за једнократну употребу 1991. године. Процењује се да је ова мера допринела смањењу отпада за 90%. На догађају се конзумирају органски производи попут пилетине и кобасица. Будући да је за функционисање великог догађаја попут „Октоберфеста“ потребна огромна количина електричне и друге енергије, организатори користе зелену енергију за напајање свих јавних површина фестивала (осветљење, тоалете), и то скоро две деценије. Вода која се користи за прање тањира и кригли за пиво, уз помоћ посебних система се после користи за испирање великог броја тоалета.

Још један добар пример одрживог догађаја је Фестивал уметности и књижевности у Великој Британији. Одрживост је срж „Хај фестивала“ (Hay Festival), и на позорници и у развоју фестивала. Фестивал нуди програме који су усмерени на одрживост током 11 дана трајања фестивала, истражујући актуелна питања, нова развојна и техничка достигнућа. Социјални и финансијски утицаји одржавања фестивала део су „зеленог фокуса“ фестивала. Иницијативе су укључивале рад са партнерима из бројних организација како би се посадило 30 хектара шуме, обезбеђивање бесплатних карата за студенте, подршка локалној заједници кроз бесплатно позајмљивање термалне камере за процену изолације зграде, и новчане донације локалној библиотеци како би несметано радила. Такође, менаџмент фестивала је развио програм управљања и ублажавања негативног утицаја на животну средину, фокусирајући се на енергију, отпад, транспорт, набавку и само место одржавања фетивала. У 2018. години организатори су рециклирали 82% отпада произведеног на лицу места. Главни добављач електричне енергије за фестивал је компанија која пружа 100% обновљиве енергије. Фестивал смањује утицај транспорта пружањем редовних јавних аутобуса који превозе посетиоце од железничке станице до места фестивала. Такође, организатори нуде и минибусеве који повезују посетиоце фестивала са власницима локалних пансиона и околним селима и градовима. Постоје уређаји за бесплатно пуњење електричних аутомобила. У 2018. години, „Хај фестивал“ је био први фестивал који је испробао употребу нових чаша за топла пића за вишекратну употребу, што је резултирало смањењем отпада – са 350 пуних канти на 25.

Глазгов 2014 су биле прве Комомвелтске игре које су реализоване по стандарду ИСО 20121 за одрживост догађаја. Организациони одбор је планирао од самог почетка како да смањи негативан утицај на животну средину, наглашавајући важност смањења и компензацију емисије гасова са ефектом стаклене баште. Како је Глазгов 2014 постао зелени догађај? Организатори су поново употребили намештај и опрему коришћену на Олимпијским игарама у Лондону 2012. године, преуредили су постојећи стадион уместо да граде нови од нуле, зелена енергија се користила за напајање електричном енергијом, док су се чисти, ефикасни генератори енергије користили за снабдевање енергијом објеката другог приоритета. Такође, на располагању је био бесплатан јавни превоз за све оне који су имали карте, а возила за доставу и одвоз смећа морали су да имају сертификат за ниску емисију гасова. Набавка се вршила од добављача који су пословали по принципима одрживог развоја, а организатори су делили своје знање о организовању одрживог догађаја са другим организаторима догађаја.

Које бенефите одрживи догађаји могу донети? Једна од области утицаја коју организатори желе да повећају је подстицање на промене. Одрживо управљање догађајем и начин на који организатори то представљају, заједно са креативним начинима укључивања публике и других заинтересованих страна је исто толико важно колико и права промена. Фокусирајући се на одрживост догађаја током планирања и реализације, организатори могу утицати на понашање и ставове публике, извођача радова, добављача и индустрије догађаја. Организатори догађаја имају моћ да покрену промене и инспиришу учеснике и публику да живе и раде по принципима одрживог развоја. Користећи „зелено чудовиште“ организаторима доноси предност показујући како њихов догађај и компанија постају лидери у одрживости што може довести до конкурентске предности. Одрживи догађај доноси бројне уштеде. Поређење трошкова се може извршити у свим главним областима као што су утрошак енергије, снабдевање горивом, набавка, транспорт, трошкови закупа, одвоз отпада, итд. Отпад је једна од области у којој финансијске уштеде могу врло лако да се израчунају. Како све више људи поштује принципе одживог развоја, они реагују својим новчаником, подржавајући оне компаније које раде исто. Публика све више тражи да догађаји буду одрживи, зелени и етички. На пример, према истраживању сајта www.GreenerFestivals.com, зелени фестивали су примамљивији посетиоцима, јер више од 80% испитаника мисли да бука, отпад и саобраћај имају негативан утицај на животну средину и људе, 48% испитаника би платило више за зелене догађаје, а 36% испитаника је рекло да је примена принципа одрживог развоја важна приликом куповине карте за неки догађај.

Коришћена литература:

 

  1. Andersson, G. (2016). Sustainability Process and Certification in the Swedish Event Tourism Industry. Journal of Environmental and Tourism Analyses, 48(1), 5-29.
  2. Buathong, K. & Lai, P.C. (2019). Event sustainable development in Thailand: A qualitative investigation. Tourism Education, 24, 110-119. https://doi.org/10.1016/j.jhlste.2019.02.001
  3. Jones, M. (2017). Sustainable event management: a practical guide. London: Routledge.
  4. LockstoneBinney, L., Holmes, K., Smith, K.A. & Shipway, R. (2018). The role of corporates in creating sustainable Olympic legacies. Journal of Sustainable Tourism, 26(11), 1827-1844. https://doi.org/10.1080/09669582.2018.1513007
  5. Raj, R. & Musgrave, J. (2009). Event Management and Sustainability. Wallingford, UK: CABI.

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања