TURISTIČKA ATRAKTIVNOST POSEBNIH VOZOVA

22/02/2019

TURISTIČKA ATRAKTIVNOST POSEBNIH VOZOVA

 

Autor: dr Dunja Demirović, naučni saradnik

 

Turizam je tokom svoje istorije prolazio kroz različite faze razvoja, odigravale su se značajne promene vezane za korišćenje transportnih sredstava, izbor destinacije, motiva putovanja. Može se reći da se u turizmu neprestano javlja istorijski efekat, da praktično ništa ne zastareva. Danas kada su parne lokomotive definitivno izbačene iz redovnog saobraćaja i zamenjene dizel ili električnim lokomotivama, našle su svoje mesto u turizmu, jer predstavljaju atrakciju same po sebi. Čarolija putovanja nije samo u boravku na odabranim mestima, već i u samom putovanju, u kretanju od mesta do mesta. Jedno od prvih prevoznih sredstava kojima je čovek putovao na veće udaljenosti je voz. U početku je, kao i svaki pronalazak, voz bio privilegija bogatih, kasnije je postao stvar potrebe, a danas u eri bržih i udobnijih prevoznih sredstava vozovi dobijaju i svoju drugu svrhu – postaju mali putujući hoteli u kojima možete naći sve što želite.

Iako je železnički saobraćaj razvojem drumskog i avio saobraćaja izgubio dominantnu ulogu u prevozu putnika koju je nekada imao, kroz turizam on doživljava renesansu i polako vraća svoju nekadašnju slavu. Za  turiste su veoma privlačne železnice u Andima koje vode putnike do jezera Titikaka ili Kuska. Inka železnica predstavlja jednu od najvećih atrakcija u Južnoj Americi i njome putuje hiljade ljudi svake godine (razgledanje vrhova visokih preko 6000 metara, litica, kanjona, vodopada…). Postoje i druge zemlje u kojima se zbog turista u saobraćaju još održavaju klasični vozovi sa starim parnjačama na čelu. Pod sloganom „pronađite zaboravljenu umetnost putovanja“ pojedine agencije vode turiste vozom kroz Englesku, Švajcarsku, Nemačku, Sibir, Južnu Afriku, Peru ili Indiju.

Indijska nacionalna železnica spada u jednu od najživopisnijih i najuzbudljivijih na svetu, sa prenatrpanim vagonima koji nose šarenu gomilu putnika čak i na krovu.

Orijent ekspres zauzima posebno mesto u istoriji kao čuveni „Kralj vozova i voz kraljeva“. Bio je simbol otvorenih granica, luksuza i greha, političkih spletki i ljubavnih prevara, pa čak i ubistava. Ovim vozom putovala je i čuvena Agata Kristi. Prvi Orijent ekspres krenuo je iz Pariza za Bukurešt 4. oktobra 1883. godine. Putnici su bili ruske princeze, američki milijarderi, grofovi, poslovni ljudi, umetnici… Orijent ekspres je i deo istorije srpske i vojvođanske železnice. Prvi put je protutnjao kroz Severni Banat 1883. godine. Voz je bio hronometar – prema njegovom dolasku u stanicu merilo se vreme, zakazivali sastanci. Voz je bio restoran, kartaški sto, najbrži pismonoša.

U američkom Orijent ekspresu vožnja traje između osam i jedanaest dana zavisno od aranžmmana (100 putnika i 30 članova osoblja). Kraljevski Škotlanđanin predstavlja luksuzni hotel na šinama koji može da ugosti samo 36 putnika.

Kako su vozovi-hoteli postali sve veća atrakcija, i Rusija je na relaciji Moskva-Sankt Peterburg uvela dnevni voz hotel, kategorije „luks“ (skupoceni nameštaj, klima, televizor sa satelitskom antenom, internet…). Šekspir ekspres je muzejski voz koji saobraća u Velikoj Britaniji.

Mađarska „Nostalgija“ nudi putovanje sto godina starom kompozicijom ka Balaton jezeru. Posebnu atrakciju predstavlja mogućnost oprobavanja putnika u rukovanju lokomotivom pod nadzorom mašinovođe. Po završetku vožnje putnici kao nagradu dobijaju Sertifikat honorarnog vozača lokomotive. Još jednu zanimljivu ponudu mađarske železnice predstavlja „Voz za zaljubljene“. Vožnja traje tri sata uz gastronomske specijalitete i ambijent prošlih vremena. Uz romantičnu večeru sa svećama, muziku i vino zaljubljeni mogu za svog partnera naručiti specijalan program iznenađenja. Mađarska je još poznata i po takmičenju parnih lokomotiva „Grand Prix“.

Muzejski voz Slovenije iz tridesetih godina prošlog veka vodi turiste na uzbudljiva putovanja u srednjovekovni gradić Škofja Loka. Veliki turoperatori, kao npr. TUI uložili su velika sredstva za posebne vozove koji saobraćaju iz Nemačke za Italiju, Francusku, Španiju i ranije za bivšu Jugoslaviju. TUI je ovim vozovima postigao uspeh zato što je ponudio odličan konfor, niz zanimljivosti i sadržaja tokom putovanja, posebne brzine i atraktivne cene.

Prednosti železničkog saobraćaja u odnosu na drumski ogledaju se u tome što nema problema oko velikih gužvi i zastoja na putevima, problema sa parkiranjem vozila. Kapaciteti drumskog saobraćaja ne mogu obezbediti prevoze koji imaju sezonski karakter kao što su u stanju železnička preduzeća. Postoje vozovi koji u pogledu udobnosti mogu parirati avionima. Sedišta se spuštaju kao u prvim klasama aviona, moguće je korišćenje telefona, uvođenje kino-vagona, prevoz automobila. Za pojedine putnike prednost vozova je u tome što se slobodno mogu kretati kroz vagone i nesmetano posmatrati usputne pejzaže kao i to što im vozovi pružaju osećaj veće bezbednosti tokom putovanja i smanjen je rizik od mogućih saobraćajnih nesreća. Međutim, u Srbiji, njegove komparativne prednosti nisu ni približno iskorišćene. Poslednje decenije 20. veka došlo je do blagog porasta preveženih putnika u unutrašnjem saobraćaju, dok međunarodni prevoz putnika stagnira. Železnica je ukinula mnoge povlastice, vrši se sporo adaptiranje železnica na novonastale potrebe putnika. Na osnovu ankete sprovedene među inostranim putnicima o tome šta ih odbija od korišćenja putničkog saobraćaja železnicama Srbije, zaključuje se da su to: smanjena bezbednost, prenatrpani i prljavi vozovi, sporost putovanja, teškoća da dobiju informacije na najčešće korišćenim svetskim jezicima, kašnjenje vozova itd. U narednom periodu potrebna je modernizacija pruga na turistički najvažnijim pravcima, nabavka savremenih vučnih sredstava i putničkih kola…

 

 Posebni vozovi u Srbiji

  1. Šarganska osmica                                                                                       

Gradnju pruge preko Šargana su započeli Austrijanci 1916. godine sa namerom da Bosnu, kojom su tada vladali, spoje sa Srbijom. Visinska razlika između Mokrogorske kotline i Šarganskog prevoja zahtevala je posebno tehničko rešenje, te su Austrijanci doveli čuvenog inženjera osuđenog na doživotnu robiju i obećali mu slobodu ukoliko reši ovaj problem. On je prihvatio posao, ali nažalost u toku kopanja šarganskog tunela ekipe se nisu sastale na sredini. Austrijanci su završili samo 9 km pružne trase. Problemi u izgradnji pojavili su se u savlađivanju šarganskog masiva. Danas se ne znaju sve pojedinosti oko okupatorske gradnje šarganske pruge. Zna se da su najduži tunel kopali ispod brda Budim na Šarganu. Kada se desila velika tragedija u tunelu, usled odrona kamena zatrpana je jedna cela smena radnika, pa su radovi na pruzi prekinuti. Stradali su ruski i italijanski zarobljenici, a tačan broj se ne zna (pretpostavlja se oko 200 stradalnika). Na ovu tešku tragediju ukazuje spomenik od betona na brdu Budimu, na kome su se od teksta sačuvale samo brojke godine izgradnje 1916. i ništa više. Gradnja je ponovo započeta 1921. godine, da bi prvi voz krenuo 4 godine kasnije. Prvo čudo u Šarganu desilo se 1925. godine kada je ovim stenovitim tesnacima prošao prvi voz, popularni Ćira koji je išao prugom Užice-Sarajevo, a na toj pruzi bila je važna stanica Mokra Gora. Na potezu od Šargana do Mokre Gore nastade „Šarganska osmica“. Putovali su i divili se ovom čudu i putnici i železničari. Od Beograda do Ploča u drvenim vagonima putovalo se „Ćirom“ dva dana i dve noći.

Godine 1974. trasa je zbog nerentabilnosti bila ukinuta. Život u planinama je zamro. „Ćira“ je otišao u muzej, pruga u staro gvožđe, a Mokrogorci su ostali bez železničke veze sa svetom. Pošto se u životu sve okreće, u Mokroj Gori se okrenulo i preokrenulo ono u šta niko nije verovao. Udruženje Mokrogoraca pod imenom Šarganska osmica uz pomoć jugoslovenske železnice i Mokrogoraca rasutih po celom svetu obnavljaju prugu kojom će ići turistički voz. Dužina trase pruge iznosi 16370 m i jedinstvena je po tome što na relativno kratkom rastojanju savlađuje visinsku razliku od oko 250m. Takozvanu „osmicu“ pruga pravi na području železničke stanice Jatare gde dva puta prolazi kroz istu geografsku tačku, ali na različitim nadmorskim visinama.

Pruga uskog koloseka, u predivnom ambijentu Mokre Gore na padinama Tare, Zlatibora i Šargana, jedna je od najlepših železničkih trasa u svetu. Visinsku razliku od 300m projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven način, neobičnom kružnom petljom iznad podnožja Jatare u vidu broja osam – popularnom „Šarganskom osmicom“. „Osmica“ je bila duga oko 13,5 km i na svojoj trasi imala oko 22 tunela, desetak mostova i vijadukata.

Zaljubljenika u usku prugu ima širom sveta, ipak najviše ih je u Velikoj Britaniji gde je ovaj nesvakidašnji hobi ponikao. Nakon što su strastveni hobisti o Šarganu saznali preko specijalizovanih časopisa i interneta, došli su podno Mokre Gore prve grupe inostranih gostiju. Ovi gosti bili su jedinstveni u oceni da je ovo prava svetska atrakcija i najatraktivnija turistička muzejska pružna trasa u Evropi.

Iz Muzeja železnice u Požegi dovučeni su vagoni i parnjača, a čitavu obnovljenu deonicu od 15,5 km Ćira  je ponovo prekrstario 2003. godine. Danas je Šargan najduži i najlepši ostatak pruga uskog koloseka koje su nekada postojale u Evropi, tipičan je za Srbiju kao i svi mogući modeli tipova lokomotiva koje se ovde mogu videti i koje ne postoje više nigde u svetu. Turisti, ljubitelji parnih lokomotiva i prošlih vremena, koji vole prugu uskog koloseka, imaju jedinstvenu priliku da u neobičnom izvanredno uređenom muzeju na otvorenom prostoru, u Požegi, vide sačuvane lokomotive, vagone i ostale prateće objekte.

U organizaciji Železnice Srbije šinama nekadašnjeg „Ćire“ posetioci Šargana se voze vozom zvanim „Nostalgija“. Vožnja traje dva i po sata. Period saobraćanja voza Nostalgija je od aprila do novembra, svakodnevno u dva termina. Kapacitet voza iznosi 150 putnika, a moguć je i zakup voza u dnevnim i noćnim terminima.

Zanimljivost – Stanica Jatare verovatno je jedina u svetu u kojoj četvrt veka niko nije kupio kartu, niti sišao iz voza, iako se on tu redovno zaustavljao. Putniku je gotovo bilo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao, a kuda tek treba da prođe voz „Osmicom“. Snimajući film „Život je čudo“ i shvativši da ovde ima savršen dekor sa filmskom ekipom boravio je režiser Emir Kusturica. Među već obnovljenim železničkim stanicama izgradio je i stanicu Golubići, koja je tako vešto „patinirana“ da bi svako neupućen pomislio da je stara najmanje 100 godina. Kusturica je izgradio drvenu kuću za odmor, potom je nikla i sledeća, da bi danas čitav grad „Drvengrad“ sa apartmanima, crkvom, galerijom, bioskopom, bazenom predstavljao jedinstvenu turističku atrakciju. Grad i posebni objekti, kao i objekat železničke stanice podno Šargana ostali su meštanima Mokre Gore na korišćenje.

  1. Plavi voz

Plavi voz je popularno ime specijalnog voza korišćenog za potrebe Josipa Broza Tita, bivšeg predsednika SFRJ. Garnitura Plavog voza izgrađena je u periodu od 1958. do 1963. godine i čini je 20 vagona različitih namena. Zahvaljujući dobrom održavanju i maloj eksploataciji garnitura je u dobrom stanju. Sve je počelo 1945. godine kada su železničari uzeli jedina dva preostala vagona kraljevskog voza i njima pridodali najbolje vagone iz redovnog saobraćaja te je tako voz za druga Tita bio spreman za upotrebu. Godine 1956. su železničari spontano doneli povelju kojom predsednika Tita smatraju počasnim, doživotnim, najdražim putnikom i to je bila ona poslednja karika u lancu koja je doprinela da 1958. godine bude izrađeno 10 specijalnih šinskih vozila za potrebe prevoza predsednika Tita. Tako je počeo život Plavog voza. Stanica u Topčideru nije bila problem jer, budući da ju je i kralj upotrebljavao, smatrali su da je ipak dovoljno reprezentativna.

Predsednik Tito je u Plavom vozu ugostio preko 60 državnika iz celog sveta, a voz je po koncepciji činio celinu koja omogućava boravak, rad i sve protokolarne obaveze tokom putovanja, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Unutrašnjost voza opremljena je svime što je neophodno za luksuzno i komforno putovanje i s pravom nosi epitet salonski. Glavni deo Plavog voza čini Predsednikov apartmanski salon, svečani konferencijski salon, vagon restoran, centralna kuhinja, apartmanski salon za goste, kola za spavanje i energetska kola. Enterijer, koji je urađen uglavnom u drvetu – entarzije od mahagonija, kruške i oraha, oplemenjuje unutrašnjost voza. Voz je prešao preko 600.000 kilometara.

Najveću znatiželju izazivao je vagon koji je bio namenjen Josipu Brozu i njegovoj supruzi Jovanki. Sastoji se od salona, radne i spavaće sobe. Kupatilo u nežnoplavoj boji razdvajalo je spavaće sobe, od kojih je druga pripadala drugarici Jovanki.

Budući da je “Plavi voz” predviđen za komforna putovanja u zemlji i inostranstvu, Železnice Srbije stavile su ga u funkciju turizma. Raspolaže sa svečanim salon sa trpezarijom u kojoj su moguće bioskopske projekcije, a pun kapacitet spavaćih kola je 90 posteljnih mesta. Klima uređaji, parno grejanje, ozvučenje, kao i tehničke karakteristike voza – “hotela na točkovima”, obezbeđuju udobnu vožnju, mogućnost održavanja “putujućih” manifestacija različitog karaktera poput pokretnih izložbi, promocija i prezentacija.

U sastavu voza su Titov salon, De Golov salon, svečana trpezarija, kuhinja, pokrivena kola za prevoz automobila i dr. Danas su vozna sredstva „Plavog voza“, uz apsolutnu autentičnost, sposobna za eksploataciju unutar Srbije kao i na međunarodnim prugama. Postoji sve veća zainteresovanost komitenata za angažovanje „Plavog voza“.

Zanimljivost – Plavim vozom putovalo je preko 60 šefova država i vlada poput kraljice Elizabete, Gadafija, Pertinija, Miterana, predsednici Portugala, Turske, Mađarske i mnogi drugi i sve što je za njih spremano nalazi se danas prikupljeno u vidu recepata u knjizi pod nazivom “Titov kuvar”.

Voz spada u red srednje klase i najveća brzina mu je 140 kilometara na sat. Najviše je bio u upotrebi šezdesetih i sedamdesetih godina kada je Titu bilo zabranjeno da putuje avionom, sem ako drugačije nije moglo. Nedeljno je voz iz Topčidera izlazio dva do tri puta i, kada se sve sabere, Tito je u njemu prevalio oko 600.000 kilometara. Tito je voleo da putuje Plavim vozom i nazivao ga je svojom pokretnom rezidencijom koju je, u vreme najveće frekvencije, opsluživalo dvadesetak ljudi. U njegovo vreme voz nikada nije zakasnio ni jedan jedini minut. Kada je Tito umro 1980. godine, voz je prevozio njegovo telo kroz celu Jugoslaviju.

  1. Muzejski voz „Romantika“

Projekat muzejskog voza „Romantika“ zaživeo je 1996. godine. Ideja da se na prugama nađe srpski Orijent ekspres potekla je u vreme obeležavanja 110 godina železnice u Srbiji, tačnije 1994. kada je organizovano putovanje takozvanim „Šetnim vozom“ od Beograda do Topčidera. Dve godine kasnije realizovan je projekat muzejskog voza „Romantika“ i organizovana prva promotivna vožnja od Topčidera do Ljubičeva.

Sastav kompozicije muzejskog voza „Romantike“ čine jedna kola prvog razreda, dvanaest kola drugog razreda, vagon restoran i vagon za prevoz bicikala. Parne lokomotive koje su angažovane za potrebe muzejskog voza bile su eksponati Železničkog muzeja. Vagoni prve klase nekada su bili namenjeni bogatom i privilegovanom stanovništvu, opremljeni su udobnim stilskim sedištima koja pružaju potpun komfor. Tako ovi putnici mogu da se poistovete sa nekadašnjom aristokratijom. Vagoni druge klase imaju veći broj sedišta i skromnije su uređeni, jer je nekada ovom klasom putovao srednji stalež, dok su vagoni treće klase opremljeni drvenim klupama i najvećim brojem sedišta. Ovom klasom nekada su putovali siromašni ljudi.

Svojim ambijentom voz „Romantika“ omogućuje putnicima ugođaj vraćanja u prošlost, uz romantičan način uživanja uz dim parne lokomotive. Pored redovne komercijalne ponude i destinacija poput Sremskih Karlovaca, Vršca, Palića, Smedereva, Vrnjačke banje postoji i mogućnost iznajmljivanja garniture voza kako bi klijenti na prikladan i nesvakidašnji način mogli obeležiti jubileje, predstaviti poslovne projekte, organizovati prezentacije i sl. Organizatori putovanja „Romantikom“ trude se da obogate ponudu novim sadržajima kao što su sajmovi, vinarije, berbe grožđa, festivali, karnevali koje organizuju turističke organizacije u Srbiji.

Zanimljivost – Voz „Romantika“ imao je ulogu u 20 igranih filmova, neki od njih su: „Belo odelo“, „Mi nismo anđeli 1 i 2“, „Zona zanfirova“, „Ivkova slava“, „Lajanje na zvezde“…

Manifestacija takmičenja parnih lokomotiva održava se u Budimpešti od 2001. godine u trajanju od dva dana. 2003. godine „Železnice Srbije“ prihvatile su učešće na takmičenju parnih lokomotiva „Velika nagrada“. Sledeće godine osvojeno je prvo mesto, a postignut uspeh, odnosno titula prvaka odbranjena je i 2005. godine. Sa šestog tradicionalnog takmičenja parnih lokomotiva Centralne Evrope održanom 16. i 17. septembra 2006. godine ekipa „Železnice Srbije“ vratila se sa dve glavne nagrade i tri plakete. Takmičenje se odvijalo u 5 disciplina: engleska pošta, prevoz limenki piva na osovini lokomotive, gašenje vatre, oslobađanje devojke i vožnja dresine, slepa vožnja i brzinska vožnja. Ekipa sekcije KSR Beograd u vagon restoranu iz sastava voza „Romantika“ osvojila je tri prva mesta u kategoriji za najboljeg kuvara, najtopliji doček i enterijer i najbolji klasični meni.

Specijalitet voza „Romantika“ predstavlja „Čađin doručak“ koji se priprema na jedinstven način. Hrana se na lopati peče u kotlu sa ložištem i potom servira putnicima. U restoranu se mogu pripremiti specijaliteti sa roštilja kao i druge vrste jela na zahtev klijenata. Kapacitet vagon restorana je oko trideset mesta.

Posebni vozovi Železnice Srbije postali su brend po kojem nas prepoznaju u svetu. Zbog svoje atraktivnosti mogu izuzetno doprineti kako povećanju turističkog prometa, tako i poboljšanju slike o našoj zemlji.

 Trenutna propaganda ovih vozova nije na zadovoljavajućem nivou, što se negativno održava na mogućnost informisanja javnosti o njihovim aktivnostima. Neophodno je boljom reklamom u početku se koncentrisati na prezentovanje posebnih vozova prema pojedinim ciljnim grupama kao što su: ljubitelji vozova iz celog sveta, rekreativni sportisti, ljubitelji prošlih vremena… Iako ovi vozovi sami po sebi mogu predstavljati motiv putovanja, neophodno je izraditi adekvatne programe koji će promovisati destinacije kroz koje vozovi prolaze tako da će njihova uloga u afirmaciji turističkih linearnih destinacija biti izuzetno velika.

S obzirom da danas živimo vrlo brzo, da imamo malo vremena za odmor i razonodu, ovi vozovi su jedinstvena prilika da iz današnjeg urbanizovanog sveta otputujemo u neka davna vremena u kojima se negovao duh tradicije, poštovanja i romantike.

 

Korišćena literatura:

-Milinović, B. (2007): Uloga voza Romantika u afirmaciji turističkih linearnih destinacija, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

-Ivkov, A. (2004): Šarganska osmica, duh minulih vremena, Časopis „Gea“ broj 14, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.

-Radišić, S. (2003): Turistička prezentacija Šarganske osmice, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

 

 

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja