Svetske ekonomske krize – pojam, cikličnost krize, uzroci nastajanja, tipovi krize, sanacija i istorijski pregled

30/05/2017

Svetske ekonomske krize – pojam, cikličnost krize, uzroci nastajanja, tipovi krize, sanacija i istorijski pregled

Drugi deo

Autor: Bogdan Kukić

Istorijski pregled Svetskih Ekonomskih Kriza

Kroz istoriju u svetu je bilo više velikih ekonomskih kriza, koje su pogađale kako privredu u centru (zemlja u kojoj je kriza nastala), tako i periferiju. Svaka kriza je sa sobom donela neku novinu, što je samim tim kao uzročno-posledičnu vezu imalo uvođenje novih oblika regulacije tržišta, koji nije bio unapred isplaniran. Ovde je opisano nekoliko kriza do početka Drugog svetskog rata. Pored ovih opisanih kriza treba istaći još:

  1. Ekonomsku krizu iz 1897. godine
  2. Bankarska kriza 1907. godine
  3. Kriza Radi Finasiranja Rata 1914. Godine
  1. Kriza Bankarskog Sistema 1857. godine

Kriza iz 1857. godine je nastala u Americi i proširila se na više zemalja. Ova kriza je bitno uticala na nacionalne privrede i život u zemljama poput Nemačke, Britanije i Francuske. Početak krize i panika je počela na berzi, gde su investitori Oxio Life Insurance and Tryst izgubili skoro sav uložen novac. Pribojavajući se sličnog scenarija mnogi, investitori u drugim kompanijama su povukli svoja sredstva iz opticaja, što je kao uzročnu posledicu imalo propast brojnih kompanija i ostavilo bez posla na hiljade radnika. Kolaps berze je pokrenuo krizu Američkog bankarskog sistema. Iste godine kriza se proširila u Engleskoj i celoj Evropi, a pogodila je i Latinsku Ameriku. Skoro svaki potez bankara i brokera se završavao bezuspešno, jer su reakcije na poteze bile izuzetno negativne i to je dodatno pojačavalo krizu i stvaralo sveopštu paniku. Na ruku krize su išli i sledeći potezi koje su povlačili, naime, britanski investitori maltene po izbijanju krize odmah povukavši sav kapital iz američkih banaka, a veličina tog kapitala je bila značajna. Rusija je u tom trenutku prodavala pamuk ispod cene na slobodnom tržištu, što je bio dodatni udarac za američku privredu, jer su njihova proizvedena dobra uglavnom bila na skladištima, jer ih nisu imali kome prodati.

Cena žita je značajno pala, što je dovelo do bankrotstva brojnih farmera. Ovaj pad je dalje doveo do ruba propasti veliki broj farmera i investitora, jer je došlo do naglog pada cene zemlje, jer je vrednost zemlje u tom trenutku u pojedinim slučajevima bila stostruko jeftinija, nego pre izbijanja krize. Trgovina zemljištem i nekretninama je skoro obustavljena a svi koji su pre izbijanja krize ulagali u zemlju su osetili posledice nekada visokih cena.

Prvi potezi koji su počeli umirivati strasti na bankarskom tržištu su rezultat ministra finansija Xowell Cobb-a, koji je nagovorio predsednika Bucxanan-a da predloži Kongresu izdavanje novih državnih obveznica, prvi put nakon Meksičkog rata. Do 1859. godine, Sjedinjene Američke Države su polako počele da izlaze iz krize.

Tokom krize u SAD-u je najviše bila pogođena proizvodnja gvožđa, koja je opala za 20%, potrošnja pamuka je opala za 27%. U Britaniji je najviše stradala brodogradnja, jer je zbog smanjenja porudžbina izvoz pao za 26%. U Evropi dolazi do značajnog smanjenja potrošnje sirovog gvožđa, pa je potrošnja u Nemačkoj manja za 25%, Francuskoj za 13% i Rusiji za 17%. U Rusiji, takođe, dolazi do smanjenja proizvodnje tkanina od pamuka za 14%.

  1. Kriza nekretnina iz 1873. godine

Duga depresija iz 1873 godine je prva globalna ekonomska kriza zabeležena u istoriji. Ova kriza je počela u evropskim metropolama poput Beča, Pariza i Berlina i proširila se na ceo svet. Sve je počelo jakim građevinskim razvojem Evrope. Ovi gradovi bili su vodeći gradovi Evrope sa veoma razvijenim finansijskim institucijama. Međutim, nagli rast gradnje kuća, javnih objekata i sl, je veoma brzo prerastao u spekulativni balon koji se temeljio na hipotekama. U to vreme, hipoteke su bile lako dostupne i velike britanske banke su rado delile velike kredite građevinskim firmama, ali i pojedincima koji su željeli kupiti kuće. Izvođači radova su shodno uslovima na tržištu radili još više objekata, pa su se krediti mogli dobiti sa nedovršenom kućom kao hipotekom.

Do sloma berze je prvo došlo u Beču, koji se odmah proširio na berze u Cirihu i Amsterdamu, nakon toga i na Njujoršku berzu. Ovo je veoma ubrzo dovelo do toga da su Evropska i Američka privreda ušle u recesiju. Posebna karakteristika ove krize je dužina njenog trajanja, jer je ona trajala sve do 1878 godine.

Ekonomske krize pre dvadesetog veka, bile su ograničene na jednu, dve, ili tri zemlje. Tek razvojem međunarodnih trgovinskih odnosa i povezanosti privreda, razvijanjem te krize su počele da stiču međunarodni karakter.

  1. Velika depresija 1929. godine

Posle Prvog svetskog Rata, američka ekonomija se neverovatnom brzinom razvijala. Generalno većina investitora je povećavala svoj kapital, proizvodnja je bila na vrhuncu, što je samim tim uzrokovalo i ubrzani rast potrošnje. Euforija je zahvatila celo američko društvo, a rast vrednosti akcija i devidende kao prinos na njih su bile vise nego fantastične.

Međutim, takav rast je bio nerealan i 24. oktobar 1929. (crni Četvrtak) Na Njujorškoj berzi se desio veliki pad vrednosti akcija. Taj pad je obeležio početak najveće u Istoriji Svetske Ekonomske Krize, Velike Depresije. Nekoliko vodećih bankara na Wall Streety je održala sastanak kako bi pronašli rešenje za paniku i haos u trgovanju, te su kao zaključak doneli odluku da će paniku najviše umanjiti jaka aktivnost na strani kupovine kod vodećih blye cxip dionica poput Y. S. Steel. Na njihovu nesreću, ali generalno i svih ostalih, to je samo privremeno zaustavilo pad na jedan dan. Sledeći dan se sve nastavilo po starom i ukupni pad je trajao dotad neviđenom brzinom celi sledeći mesec.

Jedan od glavnih uzroka nastanka krize na berzi, bila je činjenica o veoma niskim zahtevima za pokriće pri kreditu koji su se kretali oko 10%. Brokerske kuće su zapravo pozajmnjivale 9 dolara na svaki uloženi dolar investitora. Kada je došlo do pada tržišta, one su zatražile naplatu tih zajmova, koje naravno klijenti više nisu mogli vratiti. Banke koje su počele propadati zajedno sa dužnicima i ubrzo je sve više štediša pokušavalo povući svoje depozite.

Nakon zatvaranja nekoliko banki, strah kod običnog građanina je rastao i kao logički rezultat tog straha, veliki broj ljudi je nasrnuo u banke kako bi povukli svoju životnu ušteđevinu. Ovo je opet za uzročno-posledičnu vezu imalo veliku količinu povučenog novca, što je dalje rezultiralo propadanjem još većeg broja banaka. Oni koji nisu na vreme povukli svoja sredstva, a u međuvremenu im je banka bankrotirala i oni sami su bankrotirali. Ogroman broj ljudi je izgubio svoje poslove i domove, i najčešće su živeli u privremenim naseljima, koje su popularno zvali zvanim „Hooverville“ po američkom predsedniku Hoveru kojeg su mnogi krivili za nastanak krize koja se ogoršavala, a tadašnji američki predsednik Hover je uporno odbijao pružiti bilo kakav oblik direktne državne pomoći kako bi se olakšali životni uslovi. Čak je u jednom trenutku angažovao vojsku kako bi smenila 20.000 prosvednika, većinom veterana Prvog svetskog rata i njihovih porodica, koji su zahtevali državnu pomoć za olakšanje trenutnih patnji. Nakon panike 1929. godine, te u toku prvih 10 meseci 1930. godine, propale su 744 američke banke. Procenjuje se da je u 1930-ima ukupno propalo oko čak 9000 banaka. Sve je to imalo značajan uticaj na nezaposlenost koja je 1933. dosegla viskih 25% i postala najveći problem Sjedinjenih Američkih Država.

Ovakva situacija je dovela do toga da su hartije od vrednosti pale u proseku za 60-70%, što je automatski imalo za posledicu smanjenje poslovne aktivnosti, što je opet kao posledicu imalo ukidanje zlatnog standarda. Ovo se katastrofalno odrazilo na najveće kompanije u SAD-u, poput ATT (telefon i telegraf), zatim UEK (elektro kompaniju), GMC I druge. Pad vrednosti na berzama u roku od nekoliko dana je iznosio 15 milijardi dolara, da bi taj gubitak do kraja godine iznosio 40 milijardi dolara. Nezaposlenost je dostigla svoj vrhunac i samo u SAD-u je bilo 14 miliona nezaposlenih. Industriska proizvodnja je pala za 46%, a cene akcija industriskih kompanija, kao što su neke gore navedene su pale za čak 87%.

Ovakvo stanje je trajalo do 1932, kada su krajnje nezadovoljni građani SAD-a izabrali za predsednika Franklina Ruzvalta. On je skupio većinu u Kongresu i progurao paket zakona popularno zvan New Deal. Većina tih zakona je sadržavala ekonomsku politiku u skladu sa teorijama britanskog ekonomiste  Johna Maynarda Keynesa (verovatno najvećeg uma ekonomske misli ikada), koji je verovao da se planiranom potrošnjom državnog budžeta može ponovno pokrenuti ekonomija. Uz ogromne javne radove)programe direktne stimulacije ekonomije), doneta je nova regulativa o tržištima kapitala. Na temeljima te regulative, 1934. godine usvojen je zakon o stvaranju regulatora američkog tržišta kapitala pod nazivom SEC (Securities and Exchange Commission).

Velika depresija je najjače pogodila Ameriku, ali je i ostatak sveta osetio strašne posledice ovako kataklizmičnog cunamija. S obzirom na to da se u vreme krize , obično svaka zemlja okreće protekcionističkim merama, kako bi zaštitila svoju vlastitu industriju, ovakve mere su dovele do naglog pada u svetskoj trgovini.

Tako npr. u Australiji, koja je u to vreme bila zemlja prilično zavisna od izvoza poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, s obzirom na znatno smanjenje u svetskoj trgovini, to je stvorilo ogroman pritisak na plate i zaposlenost. Tako da je 1932. godine nezaposlenost iznosila čak 29%. Kanada je takođe pretrpele ogromnu štetu, pa je doživela pad industriske proizvodnje od 42%, a nezaposlenost je u najkritičnijoj fazi tokom krize iznosila 28%.

Carski Japan je prilično dobro reagovao na krizu, iako je doziveo pad GDP od 8%, oni su sproveli dve velike ekonomske promene tokom trajanja krize. Oni su kroz devalvaciju valute i veliku državnu potrošnju ponovo postali konkurentni.

Nemačka je pretrpela ogromne gubitke tokom krize, pa je tako nezaposlenost 1932. godine, iznosila 30% i imali su jednu od najvećih inflacija u istoriji sveta. A pad industriske proizvodnje je iznosio 41%, a cena industriskih akcija je pala za 64%. Ovo je išlo na ruku ultra ekstremističkim političkim opcijama i sigurno pomoglo Adolfu Hitleru da dođe na vlast.

U Britaniji takođe dolazi do velikog pada industrijske proizvodnje od 24%, dok pad vrednosti industrijskih akcija je iznosio 48%. Krizom je pogotovo bio pogođen sever zemlje u kojem su se nalazile većina industriske proizvodnje. Nezaposlenost je u periodu od početka krize do kraja 1930. godine skočila sa milion nezaposlenih na 2.5 miliona, a vrednost izvoza se prepolovila. Francuska je takođe snažno bila pogođena krizom, pa dolazi do pada industriske proizvodnje od 32% i pada vrednosti industriskih akcija od 60%.

Generalno Velika Depresija se završila početkom Drugog Svetskog rata, jer politika masovnog naoružavanja, dala je podsticaj evropskim ekonomijama ili ako ništa drugo ubrzala oporavak.

Međutim, pored toga što je kriza najviše pogodila SAD, u dugoročnom pogledu, prema mom skromnom mišljenju, najveću štetu od krize je preživela kontinentalna Evropa. Naime, usled velikih ekonomskih problema, u SAD-u su uspeli da sačuvaju politički mir, dok u Evropi dolazi do procvata ekstremnih ideologija poput fašizma i nacizma, nošenih na talasima velikog nezadovoljstva. zbog kataklizmične ekonomske situacije. Ovo će za posledicu imati Drugi svetski rat, koji će odneti milione života I za sobom ostaviti pustoš i razorenu Evropu.

Nakon toga SAD-a kao jedina zemlja, u kojoj su ostala kapitalna dobra netaknuta, postaje neosporno najjača ekonomska sila na svetu i pijemont oko kojeg se okupljaju druge zemlje u strahu od Sovjeta.

Literatura:

  1. prof. dr Milenko Dželetović; Finansijska Tržišta; Beoprint-Petrović, Beograd; Beograd, 2007. godine
  2. Mishkin S. Frederic: Monetarna Ekonomija, Bankarstvo i Finansijska Tržišta, Beograd, Data Status, 2006. godine
  3. prof. dr Vojin Bjelica; prof. dr Božidar Raičević; prof.dr Marko Radičević; prof. dr Blagoje Babić; dr Stanko Radmilović; Finansije u Teoriji i Praksi; Stylos D.O.O. Novi Sad; Novi Sad, 2006.God
  4. prof. dr Periša Ivanovic, Novac i Bankarstvo, Fabus 2006/07. godina.
  5. Ćirović, Milutin: Finansijska Tržišta – Instrumenti, Institucije, Tehnologije, Beograd, Naučno Društvo Srbije, 2007. godine
  6. http://www.psinvest.rs/merderi#4
  7. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0
  8. http://stednja.blogspot.rs/2011/09/panika-iz-1857-posljedice-krize.html
  9. http://www.politika.rs/sr/clanak/234079/Svet/Kada-se-bum-pretvara-u-lom-istorijske-lekcije-za-evro
  10. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalizam-i-kriza.html?alphabet=l
  11. https://sh.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dnoazijska_ekonomska_kriza

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja