Светске економске кризе – појам, цикличност кризе, узроци настајања, типови кризе, санација и историјски преглед

query_builder

Светске економске кризе – појам, цикличност кризе, узроци настајања, типови кризе, санација и историјски преглед

Други део

Аутор: Богдан Кукић

Историjски преглед Светских Економских Криза

Кроз историју у свету је било више великих економских криза, које су погађале како привреду у центру (земља у којој је криза настала), тако и периферију. Свака криза је са собом донела неку новину, што је самим тим као узрочно-последичну везу имало увођење нових облика регулације тржишта, који није био унапред испланиран. Овде је описано неколико криза до почетка Другог светског рата. Поред ових описаних криза треба истаћи још:

  1. Економску кризу из 1897. године
  2. Банкарска криза 1907. године
  3. Криза Ради Финасирања Рата 1914. Године
  1. Криза Банкарског Система 1857. године

Криза из 1857. године је настала у Америци и проширила се на више земаља. Ова криза је битно утицала на националне привреде и живот у земљама попут Немачке, Британије и Француске. Почетак кризе и паника је почела на берзи, где су инвеститори Oxio Life Insurance and Tryst изгубили скоро сав уложен новац. Прибојавајући се сличног сценарија многи, инвеститори у другим компанијама су повукли своја средства из оптицаја, што је као узрочну последицу имало пропаст бројних компанија и оставило без посла на хиљаде радника. Колапс берзе је покренуо кризу Америчког банкарског система. Исте године криза се проширила у Енглеској и целој Европи, а погодила је и Латинску Америку. Скоро сваки потез банкара и брокера се завршавао безуспешно, јер су реакције на потезе биле изузетно негативне и то је додатно појачавало кризу и стварало свеопшту панику. На руку кризе су ишли и следећи потези које су повлачили, наиме, британски инвеститори малтене по избијању кризе одмах повукавши сав капитал из америчких банака, а величина тог капитала је била значајна. Русија је у том тренутку продавала памук испод цене на слободном тржишту, што је био додатни ударац за америчку привреду, јер су њихова произведена добра углавном била на складиштима, јер их нису имали коме продати.

Цена жита је значајно пала, што је довело до банкротства бројних фармера. Овај пад је даље довео до руба пропасти велики број фармера и инвеститора, јер је дошло до наглог пада цене земље, јер је вредност земље у том тренутку у појединим случајевима била стоструко јефтинија, него пре избијања кризе. Трговина земљиштем и некретнинама је скоро обустављена а сви који су пре избијања кризе улагали у земљу су осетили последице некада високих цена.

Први потези који су почели умиривати страсти на банкарском тржишту су резултат министра финансија Xowell Cobb-а, који је наговорио председника Bucxanan-а да предложи Конгресу издавање нових државних обвезница, први пут након Мексичког рата. До 1859. године, Сједињене Америчке Државе су полако почеле да излазе из кризе.

Током кризе у САД-у је највише била погођена производња гвожђа, која је опала за 20%, потрошња памука је опала за 27%. У Британији је највише страдала бродоградња, јер је због смањења поруџбина извоз пао за 26%. У Европи долази до значајног смањења потрошње сировог гвожђа, па је потрошња у Немачкој мања за 25%, Француској за 13% и Русији за 17%. У Русији, такође, долази до смањења производње тканина од памука за 14%.

  1. Криза некретнина из 1873. године

Дуга депресија из 1873 године је прва глобална економска криза забележена у историји. Ова криза је почела у европским метрополама попут Беча, Париза и Берлина и проширила се на цео свет. Све је почело јаким грађевинским развојем Европе. Ови градови били су водећи градови Европе са веома развијеним финансијским институцијама. Међутим, нагли раст градње кућа, јавних објеката и сл, је веома брзо прерастао у спекулативни балон који се темељио на хипотекама. У то време, хипотеке су биле лако доступне и велике британске банке су радо делиле велике кредите грађевинским фирмама, али и појединцима који су жељели купити куће. Извођачи радова су сходно условима на тржишту радили још више објеката, па су се кредити могли добити са недовршеном кућом као хипотеком.

До слома берзе је прво дошло у Бечу, који се одмах проширио на берзе у Цириху и Амстердаму, након тога и на Њујоршку берзу. Ово је веома убрзо довело до тога да су Европска и Америчка привреда ушле у рецесију. Посебна карактеристика ове кризе је дужина њеног трајања, јер је она трајала све до 1878 године.

Економске кризе пре двадесетог века, биле су ограничене на једну, две, или три земље. Тек развојем међународних трговинских односа и повезаности привреда, развијањем те кризе су почеле да стичу међународни карактер.

  1. Велика депресија 1929. године

После Првог светског Рата, америчка економија се невероватном брзином развијала. Генерално већина инвеститора је повећавала свој капитал, производња је била на врхунцу, што је самим тим узроковало и убрзани раст потрошње. Еуфорија је захватила цело америчко друштво, а раст вредности акција и девиденде као принос на њих су биле висе него фантастичне.

Међутим, такав раст је био нереалан и 24. октобар 1929. (црни Четвртак) На Њујоршкој берзи се десио велики пад вредности акција. Тај пад је обележио почетак највеће у Историји Светске Економске Кризе, Велике Депресије. Неколико водећих банкара на Wall Streety је одржала састанак како би пронашли решење за панику и хаос у трговању, те су као закључак донели одлуку да ће панику највише умањити јака активност на страни куповине код водећих blye cxip дионица попут Y. S. Steel. На њихову несрећу, али генерално и свих осталих, то је само привремено зауставило пад на један дан. Следећи дан се све наставило по старом и укупни пад је трајао дотад невиђеном брзином цели следећи месец.

Један од главних узрока настанка кризе на берзи, била је чињеница о веома ниским захтевима за покриће при кредиту који су се кретали око 10%. Брокерске куће су заправо позајмњивале 9 долара на сваки уложени долар инвеститора. Када је дошло до пада тржишта, оне су затражиле наплату тих зајмова, које наравно клијенти више нису могли вратити. Банке које су почеле пропадати заједно са дужницима и убрзо је све више штедиша покушавало повући своје депозите.

Након затварања неколико банки, страх код обичног грађанина је растао и као логички резултат тог страха, велики број људи је насрнуо у банке како би повукли своју животну уштеђевину. Ово је опет за узрочно-последичну везу имало велику количину повученог новца, што је даље резултирало пропадањем још већег броја банака. Они који нису на време повукли своја средства, а у међувремену им је банка банкротирала и они сами су банкротирали. Огроман број људи је изгубио своје послове и домове, и најчешће су живели у привременим насељима, које су популарно звали званим „Hooverville“ по америчком председнику Ховеру којег су многи кривили за настанак кризе која се огоршавала, а тадашњи амерички председник Ховер је упорно одбијао пружити било какав облик директне државне помоћи како би се олакшали животни услови. Чак је у једном тренутку ангажовао војску како би сменила 20.000 просведника, већином ветерана Првог светског рата и њихових породица, који су захтевали државну помоћ за олакшање тренутних патњи. Након панике 1929. године, те у току првих 10 месеци 1930. године, пропале су 744 америчке банке. Процењује се да је у 1930-има укупно пропало око чак 9000 банака. Све је то имало значајан утицај на незапосленост која је 1933. досегла виских 25% и постала највећи проблем Сједињених Америчких Држава.

Оваква ситуација је довела до тога да су хартије од вредности пале у просеку за 60-70%, што је аутоматски имало за последицу смањење пословне активности, што је опет као последицу имало укидање златног стандарда. Ово се катастрофално одразило на највеће компаније у САД-у, попут АТТ (телефон и телеграф), затим УЕК (електро компанију), ГМЦ И друге. Пад вредности на берзама у року од неколико дана је износио 15 милијарди долара, да би тај губитак до краја године износио 40 милијарди долара. Незапосленост је достигла свој врхунац и само у САД-у је било 14 милиона незапослених. Индустриска производња је пала за 46%, а цене акција индустриских компанија, као што су неке горе наведене су пале за чак 87%.

Овакво стање је трајало до 1932, када су крајње незадовољни грађани САД-а изабрали за председника Франклина Рузвалта. Он је скупио већину у Конгресу и прогурао пакет закона популарно зван New Deal. Већина тих закона је садржавала економску политику у складу са теоријама британског економисте  Јохна Маyнарда Кеyнеса (вероватно највећег ума економске мисли икада), који је веровао да се планираном потрошњом државног буџета може поновно покренути економија. Уз огромне јавне радове)програме директне стимулације економије), донета је нова регулатива о тржиштима капитала. На темељима те регулативе, 1934. године усвојен је закон о стварању регулатора америчког тржишта капитала под називом SEC (Securities and Exchange Commission).

Велика депресија је најјаче погодила Америку, али је и остатак света осетио страшне последице овако катаклизмичног цунамија. С обзиром на то да се у време кризе , обично свака земља окреће протекционистичким мерама, како би заштитила своју властиту индустрију, овакве мере су довеле до наглог пада у светској трговини.

Тако нпр. у Аустралији, која је у то време била земља прилично зависна од извоза пољопривредних и индустријских производа, с обзиром на знатно смањење у светској трговини, то је створило огроман притисак на плате и запосленост. Тако да је 1932. године незапосленост износила чак 29%. Канада је такође претрпеле огромну штету, па је доживела пад индустриске производње од 42%, а незапосленост је у најкритичнијој фази током кризе износила 28%.

Царски Јапан је прилично добро реаговао на кризу, иако је дозивео пад ГДП од 8%, они су спровели две велике економске промене током трајања кризе. Они су кроз девалвацију валуте и велику државну потрошњу поново постали конкурентни.

Немачка је претрпела огромне губитке током кризе, па је тако незапосленост 1932. године, износила 30% и имали су једну од највећих инфлација у историји света. А пад индустриске производње је износио 41%, а цена индустриских акција је пала за 64%. Ово је ишло на руку ултра екстремистичким политичким опцијама и сигурно помогло Адолфу Хитлеру да дође на власт.

У Британији такође долази до великог пада индустријске производње од 24%, док пад вредности индустријских акција је износио 48%. Кризом је поготово био погођен север земље у којем су се налазиле већина индустриске производње. Незапосленост је у периоду од почетка кризе до краја 1930. године скочила са милион незапослених на 2.5 милиона, а вредност извоза се преполовила. Француска је такође снажно била погођена кризом, па долази до пада индустриске производње од 32% и пада вредности индустриских акција од 60%.

Генерално Велика Депресија се завршила почетком Другог Светског рата, јер политика масовног наоружавања, дала је подстицај европским економијама или ако ништа друго убрзала опоравак.

Међутим, поред тога што је криза највише погодила САД, у дугорочном погледу, према мом скромном мишљењу, највећу штету од кризе је преживела континентална Европа. Наиме, услед великих економских проблема, у САД-у су успели да сачувају политички мир, док у Европи долази до процвата екстремних идеологија попут фашизма и нацизма, ношених на таласима великог незадовољства. због катаклизмичне економске ситуације. Ово ће за последицу имати Други светски рат, који ће однети милионе живота И за собом оставити пустош и разорену Европу.

Након тога САД-а као једина земља, у којој су остала капитална добра нетакнута, постаје неоспорно најјача економска сила на свету и пијемонт око којег се окупљају друге земље у страху од Совјета.

Литература:

  1. проф. др Миленко Џелетовић; Финансијска Тржишта; Беопринт-Петровић, Београд; Београд, 2007. године
  2. Мисхкин С. Фредериц: Монетарна Економија, Банкарство и Финансијска Тржишта, Београд, Дата Статус, 2006. године
  3. проф. др Војин Бјелица; проф. др Божидар Раичевић; проф.др Марко Радичевић; проф. др Благоје Бабић; др Станко Радмиловић; Финансије у Теорији и Пракси; Стyлос Д.О.О. Нови Сад; Нови Сад, 2006.Год
  4. проф. др Периша Ивановиц, Новац и Банкарство, Фабус 2006/07. година.
  5. Ћировић, Милутин: Финансијска Тржишта – Инструменти, Институције, Технологије, Београд, Научно Друштво Србије, 2007. године
  6. http://www.psinvest.rs/merderi#4
  7. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0
  8. http://stednja.blogspot.rs/2011/09/panika-iz-1857-posljedice-krize.html
  9. http://www.politika.rs/sr/clanak/234079/Свет/Када-се-бум-претвара-у-лом-историјске-лекције-за-еврo
  10. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalizam-i-kriza.html?alphabet=l
  11. https://sh.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dnoazijska_ekonomska_kriza

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language