СВЕТСКА КЊИЖЕВНОСТ РОМАНТИЗМА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ – I ДЕО: СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И РЕПУБЛИКА СРПСКА

22/06/2026

Аутор: мср Владимир Папић

 

Епоха романтизма представља негацију претходне, класицистичке епохе, односно „општеевропски духовни покрет широких размера, који је захватио књижевност и све уметности и дао обележје читавом културном животу Европе крајем XVIII и у првим деценијама XIX века” (Деретић 2008: 27). Романтизам представља преврат у целокупној светској књижевности, а тај преврат подразумева битно проширење читалачке публике, другачију свест о моћи разума у односу на просвећеност, другачије посматрање традиције, али и специфичан однос према стваралаштву који истовремено обухвата тежње ка универзалности и индивидуализму.

Актуелни наставни програми Српског језика и књижевности за други разред гимназија у Србији укључују обавезна и изборна дела епохе романтизма у светској књижевности. Осим тога, књижевност романтизма је подељена и у одређене тематске блокове који омогућавају успешније разумевање романтичарских књижевних родова и врста. У оквиру поетике романтизма у европским књижевностима, ученици у Србији читају кратке програмске текстове у виду цртица, то јест избор из Новалисових фрагмената (773, 780, 1186, 1187, 1188, 1197, 1204, 1209, 1214, 1229 и 1778). Ученици се у обавезном делу програма такође упознају са одломцима из Чајлда Харолда Џорџа Гордона Бајрона и романом у стиху Евгеније Оњегин Александра Сергејевича Пушкина, док изборни део програма чини и поема „Цигани” овог аутора.

Другу целину предметног програма чини проучавање аспеката романтизма „који се односе на тематизовање мрачних понора људске душе, страшног, језовитог и фантастичног”. Обавезно дело у овој програмској целини јесте песма „Гавран” америчког песника и приповедача Едгара Алана Поа, док изборни део програма чини већи број дела припадника романтизма, али и савремене књижевности, која се такође баве овом књижевном темом. Међу њима су Поове приповетке „Пад куће Ашерових” и „Маска Црвене смрти”, Гетеова лирска песма „Вилински краљ” („Краљ виловњак”), роман Франкенштајн Мери Шели, док у дијалог са Гавраном могу да ступе и два дела српске књижевности – Костићев „Спомен на Руварца” и савремени роман Страх и његов слуга Мирјане Новаковић. У наредним програмским целинама се још једном појављује поезија европског романтизма, када се у дијалогу са српском љубавном романтичарском поезијом посматрају и два (изборна) песничка дела Немца Хајнриха Хајнеа („Лорелај” и „Азра”). Међу највећим (и најкомплекснијим) делима светске књижевности која се проучавају у четвртом разреду гимназије, налази се и једно романтичарско – Гетеова драма у стиховима Фауст.

У односу на раније важеће наставне програме књижевности (актуелне до 2020. године), међу обавезним делима нема неких поменутих песничких остварења, као што су „Лорелај” и „Цигани”, а у потпуности су из програма изостављени програмски текст Виктора Игоа „Предговор Кромвелу” и песма „Слобода света” Шандора Петефија, док се на страницама одређених читанки налазила и песма „Анабел Ли” Едгара Алана Поа. Осим поменутог дела Едгара Алана Поа и његове „Филозофије композиције”, у Читанци са књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа Александра Јовановића (Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2005), наилазимо и на избор из Гетеових Римских елегија (I, VIII, XVIII, као и „Римску елегију” Ивана В. Лалића у дијалогу с овим делом), Гетеову песму „Вилински краљ” и Шилерову песму „Рукавица”.

Обавезни део новог наставног програма за филолошке гимназије одговара прописаном програму за друге типове гимназија, док се изборни део програма проширује делима Виктора Игоа (одломци из „Предговора Кромвелу”), Јохана Волфганга фон Гетеа (Јади младог Вертера), Михаила Јурјевича Љермонтова (Јунак нашег доба) и Семјуела Тејлора Колриџа („Песма о старом морнару”). Интересантан је и пример новог наставног програма књижевности за средње музичке школе (2020), који у изборном делу наставног програма, насловљеном „Књижевност и музика”, предлаже читање Пушкинове приповетке „Пикова дама” у дијалогу са истоименом опером Петра Иљича Чајковског, односно прича немачког романтичара Е. Т. А. Хофмана у дијалогу са Офенбаховом опером Хофманове приче.

Актуелни наставни програм Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности за гимназије у Црној Гори прописује сродан списак књижевних дела светске књижевности романтизма: „Предговор Кромвелу” Виктора Игоа, Бајроново Ходочашће Чајлда Харолда, Пушкинова дела „Цигани” и Евгеније Оњегин, Гетеову песму „Краљ виловњак” и одломке из драме Фауст (које нема ни у једној одобреној читанци после 2011. године), као и Поову поему „Гавран”. Ипак, на страницама одобрених читанки које су током ХХI века објављиване у Црној Гори, наилазимо на већи број романтичарских дела него што програм прописује, које су аутори уџбеника уврштавали у мале антологије:

Павловић–Јелушић 2007, „Мала антологија пјесништва европског романтизма” Čogurić et al. 2015, „Кратка антологија пјесништва европског романтизма” Kalezić-Radonjić et al. 2021, „Ко ватрени облак самотан сам лутао… – романтизам”; „Избор из поезије романтизма”
Алфонс де Ламартин („Језеро” / „Le lac”); Ђакомо Леопарди („Силвији” / „A Silvia”); Јохан Волфганг Гете („Прометеј”); Хајнрих Хајне („Лорелај”, „Азра”); Едгар Алан По („Гавран”); Перси Биш Шели („Ноћи” / „Night”); Џон Китс  („Лепа госпа без милости”); Михаил Јурјевич Љермонтов („Небо и звезде”, „Сам у ноћи идем према друму…” / „Выхожу один я на дорогу…”); Ласгуш Порадеци („Извор нашег села” / „Kroi i fshatit tonë”) Јохан Волфганг Гете („Пјев духова над водама”); Вилијам Блејк („Тигар”); Фридрих Хелдерлин („Хиперионова пјесма о судби”); Новалис („Чежња за смрћу”); Перси Биш Шели („Вордсворду”); Хајнрих Хајне („Азра”); Адам Мицкјевич („Акерманске степе”); Виктор Иго („Девојка рашчешљане косе”, „Вечерас је сунце за облаке зашло”); Едгар Алан По („Гавран”, „Анабел Ли”); Теофил Готје („Сећање и сањарење”); Михаил Јурјевич Љермонтов („Песникова смрт”); Волт Витмен („О капетане! Мој капетане!”) Вилијам Блејк („Болна ружа”); Ђакомо Леопарди („Самом себи”); Едгар Алан По (приповетка „Ћутање”); Вилијам Вордсворт („Суноврати”); Џорџ Гордон Бајрон („Кад судба нас одели”); Џон Китс („Кад обузме ме стрепња”); Перси Биш Шели („Кад нежне свирке тихи замре тон…”); Хајнрих Хајне („Отроване су ми пјесме”); Едгар Алан По („Анабел Ли”); Алфонс де Ламартин („Јесен”); Виктор Иго („Сијач”); Адам Мицкјевич („Над водом великом и чистом”); Михаил Јурјевич Љермонтов („Једрилица”); Шандор Петефи („Једна ме само тишти мисао”); Емили Дикинсон („Нада је створење пернато”, „Ниједна лађа као књига”)

Табела 1. Додатна дела романтизма која нису прописана наставним програмом, али су уврштена у одобрене читанке у Црној Гори.

Када је реч о наставним програмима Српског језика и књижевности у Републици Српској, њихови садржаји у највећој мери кореспондирају са програмским садржајима у Србији пре реформе из 2020. године. На списку обавезних дела светске књижевности романтизма налазе се одломци из Игоовог „Предговора Кромвелу”, Чајлда Харолда Лорда Бајрона и Евгенија Оњегина Александра Сергејевича Пушкина, док се у целости читају лирске песме „Слобода света” Шандора Петефија, „Лорелај” Хајнриха Хајнеа и „Анабел Ли” Едгара Алана Поа. У одељку посвећеном лектири наводи се да су гимназијалци у Републици Српској у обавези да прочитају и први део Гетеовог Фауста. Већи избор из романтичарске прозе и поезије присутан је у приручнику Књижевност за други разред гимназије и средњих стручних школа Душка Бабића, у ком ученици могу да се упознају са одломцима из Гетеовог романа Јади младог Вертера, али и ширим избором дела Хајнриха Хајнеа („Шлески ткачи”, „Лирски интермецо”, „Једна се одрони звезда”, „Азра” и „Намучили ме силно”).

Увидом у наставне програме и уџбенике који су у протеклих четврт века били одобрени за коришћење у настави матерњег језика и књижевности на подручју Србије, Црне Горе и Републике Српске, увиђамо сродан канонски статус највећих аутора ове епохе (Игоа, Бајрона, Пушкина, Поа, Гетеа и Хајнеа), док иновације у највећој мери примећујемо када је у питању увођење дела романтичарске прозе (Пушкина, Поа, Хофмана, Мери Шели) или креирање малих антологија романтичарског песништва у уџбеницима за гимназије и средње стручне школе у Црној Гори.

 

 

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

  1. Деретић 2007: Јован Деретић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  2. Јовановић 2005: Александар Јовановић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  3. Бабић 2011: Душко Бабић. Читанка за други разред средње школе. Београд: БИГЗ.
  4. Сувајџић et al. 2016: Бошко Сувајџић. Наташа Станковић Шошо, Александра Угреновић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Нови Логос.
  5. Павловић 2017: Миодраг Павловић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
  6. Николић–Милић 2019: Љиљана Николић, Босиљка Милић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
  7. Милић–Вучић 2020: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
  8. Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Вукосава Живковић, Јелена Журић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.
  9. Павловић–Јелушић 2007: Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
  10. Čogurić et al. 2015: Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za drugi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  11. Kalezić-Radonjić et al. 2021: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  12. Бабић 2020: Душко Бабић. Књижевност за 2. разред гимназије и средњих стручних школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
  13. Пржуљ–Митрић 2021: Жељка Пржуљ, Маријана Митрић. Читанка за други разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

  1. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
  2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
  3. Правилник о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу музичку школу, 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/4ad498a2-486c-4ea4-9044-858330975c01?fromLink=true
  4. Наставни програм за други разред гимназије свих смјерова у Републици Српској, 2012: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2025/08/2.NPP-za-drugi-razred-svih-smjerova-1.pdf
  5. Наставни програми за средње стручне школе у Републици Српској: https://rpz-rs.org/nastavni-programi-sss/
  6. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања