Шта читају Французи?

Аутор: др Александра Колаковић, виша научна сарадница Института  за политичке студије

О најчитанијим књигама у Француској у првој половини 2025. године

Французи су познати као нација која радо чита, али и пише, стога су бројна дела на полицама француских књижара прави рај за љубитеље писане речи и из целог света. Дуге вожње метро линијама и возовима, које су свакодневица просечног Француза, често су испуњене читањем или разговорима о читању ако се путује у друштву. У 2025. години, француски читаоци показали су велико интересовање за књиге које обухватају широк спектар жанрова, од историјских и политичких дела до биографија и савремених романа. У Србији је данас познато дело већине важних и актуелних француских писаца, а у стручним круговима и аутора научних и стручних монографија или зборника радова. Стога је интересантно указати на неке од тенденција писане речи у Француској. Овога пута ограничили смо се на биографије и историјска дела (научне монографије и романе), које су најчитаније у Француској.

У времену када се актуелизују политике сећања у контексту Другог светског рата и када се годишњице тзв. „великих датума” обележавају кроз рефлексије савремених догађаја, Жан-Пјер Мартен објавио је једну од најчитанијих књига. Његова Les Ombres de Stalingrad (Сенке Стаљинграда) приказује судбине француских добровољаца на Источном фронту током Другог светског рата. Роман комбинује историју и фикцију, при чему успешно ствара перцепције ужаса рата и судбина војника на далеком фронту. Сукоб између идеала и реалности се провлачи као главна тема књиге, при чему се поставља кључно питање – Да ли је херојство могуће у рату? Француска критика је истакла стил писања овог аутора и навела да подсећа на Толстојев приступ ратној прози.

Le Mystère de la Bastille (Тајна Бастиље) написала је Ана Дибоа и тиме осветлила приче и догађаје из чувеног затвора. Значајно је да истражује симболичку моћ Бастиље као почетне искре револуције и представља Бастиљу као микрокосмос старог режима. Овим се, не само на основу архивских истраживања и мање познатих докумената, пружа и допринос историјском знању у популарном виду, већ се и изнова француска јавност у време кризе политичког система, дискусија о демократији и вредностима републике које су узавреле од претходних избора, подстиче на ревалоризовање вредности нације и државе кроз дискусије.

Софи Лефевр француским читаоцима оживљава Помпеју као живи град, а не као фосилну локацију. У делу La Vie Quotidienne à Pompéi (Свакодневни живот у Помпеји) истражује се живот обичног човека и пише историја положаја, места и улоге у друштву робова, деце и жена. Настоји да користећи резултате археолошких ископавања и путне белешке из 18. века, открије сличности између древне и савремене урбане културе. Испитује шта је космополитско у римско доба и да ли је то Помпеја.

Још једна тема о историји, великим и далеким недовољно познатим народима и државама L’Empire des Tartares (Царство Татара) Марка Делакруа привукла је пажњу Француза. Интересовање за Азију, које је већ више од деценије присутно у Француској, вероватно има утицаја на ово дело које истражује ширење и организацију татарске власти од Кине до Источне Европе. Веза између војне доминације и културних утицаја, културна размена и трговина, утицаји Татара на исламске, хришћанске и будистичке заједнице које су приказане на страницама ове књиге, омогућавају да аутор развија тезу о кључној улози Татара у светској историји.

Француска револуција једна је од непресушних тема француске историографије. Књига која је посвећена истраживању живота и политичког успона Мирабоа стога је очекивано једна од најчитанијих. Реч је о делу La revanche du prisonnier (Освета затвореника) где ауторка Лорис Шаванет пружа увид у тајне преговоре између краљевске породице и револуционара, при чему на основу до сада необјављених историјских извора истражује улогу личних освета у обликовању историјских догађаја. Оно што привлачи читаоце може бити и представа коју дело гради о Мирабоу који је приказан као трагични херој и човек компромиса.

Le Grand Condé. Un exil pour l‘honneur (Велики Конд Изгнанство за част), аутора Гзавијеа ле Персона нуди реконструкцију дворског живота у изгнанству као и испитивање вредносног оквира политичких стратегија живота који се гради у изгнанству. У средишту је анализа сложених односа између Конда и кардинала Мазарина и представља значајан допринос истраживањима борби и фракција унутар француске аристократије. Једна од тема које су дуго чекале истраживаче и озбиљна истраживања, постала је веома интересантна и широј публици.

Историја елитне војне јединице (1622–1815) приказана је у делу Les mousquetaires du roi (Краљеви мускетари) Жилијен Вилмар и постала једна од најчитанијих књига и ван кругова историчара. Упоређивање стварности и мита, кроз објашњавање њихове улоге у церемонијама, заверама и двобојима на двору, показује их као симболе моћи. Интересантно је да књига реконструише њихову обуку, униформу и стил живота, чиме изнова актуелизује интересовање за један сегмент војне историје који није везан за светске ратове, што је било доминантно у ранијем периоду услед организовања комеморативних свечаности у време тзв. великих годишњица.

Култура сећања и Холокауст присутне су и важне теме, које такође привлаче читаоце у Француској. Запажена је стога књига Лоран Жоли Le savoir des victimes (Знање жртава) која истражује како су жртве Холокауста обликовале француско историјско памћење. Фокусирана на правне процесе и улогу преживелих у формирању историографије, књига показује и промене перцепција Вишијевског режима током деценија. Ово је веома важно дело за разумевање колективног идентитета Француске и дискусија око политичке инструментализације сећања и историје. Методолошки приступ и стил који Жоли користи омогућавају сагледавање Холокауста и његове улоге у грађењу идентитета Француске, а упоредо и односа који се формира у политичком животу земље према историјским истинама, чињеницама и њиховој интерпретацији.

Une histoire populaire de la France (Народна историја Француске) Жерар Нојријел привлачи пажњу јер приказује историју „одоздо”, дакле, из перспективе обичних људи. У истраживачком фокусу су жене, сиромашни и маргинализовани, раднички протести, миграције и репресија, а не традиционална историја елита.  Овај друштвено-политички есеј о Француској, омогућава да се француска историја сагледа из једне нове перспективе и тиме подстакне промишљања и актуелних дилема француског друштва.

До сада је 2025. година, као што се види из напред наведених дела, показала да Французи и даље имају дубоко интересовање за историју. Полице књижара богате су делима која се баве прошлим вековима, биографијама и судбинама моћних појединаца, али и историји маргинализованих група, жена и деце. Савремени изазови француског друштва могу се такође препознати као мотив који води француске читаоце ка овим делима. Читалачке навике у Француској одражавају трајну жељу да се разуме и прошлост и садашњост, кроз пажљиво документована и често провокативна издања. Историјске анализе и романи са историјском позадином остају веома тражени и читани у Француској, што говори о перманентном интересовању за изворе идентитета и конструкције представа о себи и другима, као и храбрости да се полемише на теме које нису само део херојске прошлости.