Autor: Jelena Todorović Lazić
Prema Godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu, u Srbiji je uglavnom uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava. U junu 2018. godine usvojene su izmene i dopune koje poboljšavaju zakonodavni okvir vezan za nacionalne manjine. Međutim, potrebno je obezbediti doslednu i efikasnu primenu zakonodavstva. Pored ulaganja značajnih napora da se podrži sloboda izražavanja, Srbija mora da otkloni nedostatke koji su već identifikovani u izveštaju iz 2018. godine. Srbija treba naročito da: ojača institucije za ljudska prava i garantuje njihovu nezavisnost; pojača mere za zaštitu prava lica koja se suočavaju sa diskriminacijom, uključujući pripadnike lezbijske, gej, biseksualne, transrodne populacije (LGBT), osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge ranjive pojedince; da aktivno sprovodi istragu i donosi presude za krivična dela učinjena iz mržnje; da usvoji novu strategiju za borbu protiv diskriminacije; obezbedi doslednu primenu zakonodavstva koje se odnosi na nacionalne manjine, uključujući Rome.
Srbija je ratifikovala osam od devet međunarodnih instrumenata o ljudskim pravima. Ona tek treba da postane strana u Međunarodnoj konvenciji o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica. Odlukom Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, Srbiji je odobren status posmatrača u Evropskoj agenciji za osnovna prava. Učešće Srbije kao posmatrača u radu ove Agencije je važan korak ka postepenom usklađivanju sa pravom Unije u oblasti osnovnih prava. To će naročito doprineti razmeni najboljih praksi što će olakšati napredak u konkretnim pitanjima vezanim za osnovna prava u skladu sa važećim standardima EU.
Evropski sud za ljudska prava je 2018. godine doneo 13 presuda koje se tiču Srbije i utvrdio da je ona prekršila Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u 12 slučajeva. Četiri kršenja koja se odnose na pravo na pravično suđenje, šest na dužinu postupka, jedan na neizvršenje, a jedan na zaštitu svojine. Trenutno postoji 69 predmeta protiv Srbije u postupku pojačanog monitoringa pred Komitetom ministara Saveta Evrope.
Kada je reč o podsticanju i sprovođenju ljudskih prava, broj pritužbi građana podnetih Zaštitniku građana smanjen je za 19% dok je broj preporuka Zaštitnika građana upućenih organima vlasti ostao stabilan. Već četvrtu godinu zaredom, Skupština nije na plenarnoj sednici raspravljala o godišnjim izveštajima Zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela; stoga nisu doneti zaključci koji bi bili dostavljeni Vladi na razmatranje.
Kako veliki broj preporuka Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja (CPT) nije sproveden, CPT je objavio izveštaj u junu 2018. godine nakon ad hoc posete Srbiji, navodeći da je zlostavljanje prihvaćena praksa u postojećoj policijskoj kulturi. Zakon o prevenciji zlostavljanja i zloupotrebe u socijalnim ustanovama tek treba da se donese.
Kada je reč o zatvorskom sistemu, renoviranje i modernizacija nekoliko zatvora, uključujući zatvorsku bolnicu u Beogradu, nastavljena je u skladu sa strategijom za smanjenje prenaseljenosti u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Odluka o reorganizaciji službe za programe tretmana i alternativne sankcije doneta je u maju 2018. godine, ali još nije sprovedena. Međutim, i dalje postoje nedostaci u pogledu uslova smeštaja i pružanju pravne pomoći i zdravstvene zaštite.
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je u novembru 2018. godine, sa ciljem usklađivanja sa novim pravnim tekovinama EU, tj. Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona. Mandat prethodnog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti okončan je u decembru 2018. godine. Kancelarija Poverenika i dalje nema dovoljno zaposlenih ni dovoljno sredstava. Potrebni su adekvatni resursi kako bi se obavljali njegovi zadaci, posebno imajući u vidu povećane odgovornosti prema novom zakonu.
Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u vezi sa slobodom izražavanja. Međutim, nije bilo napretka u izveštajnom periodu. Ovaj nedostatak napretka sada je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Radna grupa sastavljena od medijskih udruženja i javnih funkcionera podnela je Vladi Nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja (medijska strategija) u decembru 2018. godine; proces konsultacija se za sada sprovodi na transparentan i inkluzivan način. U pogledu preporuka Komisije, celokupno okruženje još uvek nije pogodno za ostvarivanje slobode izražavanja. Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost. Dok je nekoliko slučajeva rešeno, a neke krivične prijave podnete, istrage i pravnosnažne presude i dalje su sveukupno retke. Inače, prva presuda u slučaju ubistva novinara izrečena je u aprilu 2019. godine. Zakonodavstvo koje se odnosi na medijski sektor i dalje treba u potpunosti sprovesti. Pravni okvir Srbije treba da predvidi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija.
Prilikom otklanjanja nedostataka koji su ovde predstavljeni, Srbija treba naročito da: stvori podsticajno okruženje u kome se neometano može ostvariti sloboda izražavanja i obezbedi da organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi adekvatno i efikasno prate pretnje, fizičke napade, podstrekavanje na nasilje i slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogere, kao i da vladini funkcioneri javno osude ovakve slučajeve; obezbedi potpuno sprovođenje medijskih propisa i ojača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i poveća njegov kapacitet da deluje proaktivno; usvoji i sprovede novu medijsku strategiju, na transparentan i inkluzivan način; obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih radiodifuznih usluga, transparentno i pravično sufinansiranje za medijske sadržaje koji služe javnom interesu i povećanu transparentnost u vlasništvu na medijima i oglašavanju.
Potrebno je ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi mu se omogućilo da štiti medijski pluralizam. Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često koriste i tolerišu u medijima, a regulatorni organi i tužioci retko reaguju na te slučajeve.
Sredstva koja su dostupna za dva javna radiodifuzna servisa nisu dovoljna. Privremena priroda modela finansiranja – kombinacija pretplate, subvencija iz budžeta i komercijalnih prihoda, čini ih osetljivim na politički uticaj. Javni radiodifuzni servisi treba aktivnije da se uključe u otvaranje svojih programa za pluralizam stavova i promovisanje javnog dijaloga.
Sloboda okupljanja i udruživanja je zajemčena Ustavom i generalno se poštuje. Zakonodavstvo je generalno u skladu sa evropskim standardima, ali ga tek treba uskladiti sa Smernicama ODIHR o slobodi mirnog okupljanja.
U oblasti zabrane diskriminacije, zakonodavstvo je uglavnom u skladu s evropskim standardima, iako je potrebno dalje usklađivanje s pravnim tekovinama Evropske unije. Potrebno je uzeti u obzir novu preporuku Evropske komisije o standardima za tela za ravnopravnost, koja je usvojena 22. juna 2018. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je nastavila da učestvuje u radu Evropske mreže tela za ravnopravnost. Strategija za borbu protiv diskriminacije je istekla u januaru 2018. godine, a nova tek treba da bude usvojena. Izmene i dopune Krivičnog zakonika iz 2016. u vezi sa zabranom i kažnjavanjem krivičnih dela rasne i druge diskriminacije još uvek nisu u potpunosti usklađene sa pravnim tekovinama EU. Prema godišnjem izveštaju Poverenice za ravnopravnost, najveći broj pritužbi se odnosi na diskriminaciju na osnovu invalidnosti, diskriminaciju na osnovu starosnog doba i rodnu diskriminaciju. Aktivisti za ljudska prava, zajedno sa LGBTI osobama, često se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama i nasiljem. Ove zloupotrebe treba bez odlaganja i adekvatno istražiti i kazniti.
Što se tiče ravnopravnosti žena i muškaraca, donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti je ozbiljno odloženo. Novi indeks rodne ravnopravnosti EU za Srbiju je objavljen u decembru 2018. godine i prikazao je da je najveći napredak postignut u oblasti rodne ravnopravnosti bio u oblasti politike, zbog povećanog učešća žena u Narodnoj skupštini, vladi i lokalnim skupštinama. Starije žene, žene sa sela i romkinje, kao i žene s invaliditetom i dalje su među najdiskriminisanijim u društvu.
U pogledu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, usvajanje odgovarajuće strategije i akcionog plana je ozbiljno odloženo. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je podnelo prvi nacionalni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije o nasilju nad ženama Savetu Evrope u julu 2018. godine. Od donošenja novog zakona o sprečavanju nasilja u porodici prijavljen je veliki broj slučajeva nasilja; policiju i socijalne radnike treba dodatno obučavati za efikasno sprovođenje ovog zakona. Uspostavljena je nova SOS linija za žene žrtve nasilja.
Još uvek je potrebno uspostaviti integrisani nacionalni okvir kako bi se obezbedilo odgovarajuće sprovođenje prava deteta. Nacionalni savet za prava deteta je osnovao radnu grupu za izradu akcionog plana za decu, pošto je prethodni plan istekao 2015. godine. Nasilje nad decom i dalje izaziva zabrinutost. Pripremljen je Nacrt Strategije (2018–2022) za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i treba ga usvojiti. Savet za maloletničko pravosuđe je ponovo uspostavljen u aprilu 2018. godine.
Nije bilo napretka u pogledu prava osoba s invaliditetom. Srbija je strana u Konvenciji UN o pravima osoba s invaliditetom. Nedostaju sredstva za razvoj usluga u zajednici, licenciranih pružalaca usluga i socijalnih službi. Smeštaj i lečenje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim smetnjama u socijalnim ustanovama još uvek nije uređeno u skladu s međunarodnim standardima.
Kada je reč o pravima LGBTI osoba, dve parade ponosa, u junu i septembru 2018. godine, odvile su se bez ikakvih incidenata. Međutim, sveukupna situacija u Srbiji ostaje uglavnom ista kao i prethodnih godina, uz retko sprovođenje aktivnosti na istekle Strategije za borbu protiv diskriminacije. Sprovođenje zakonodavstva koje se odnosi na krivična dela učinjena iz mržnje, uključujući zbog seksualne orijentacije, i dalje je neadekvatno. Transrodne osobe su posebno podložne nasilju, zlostavljanju i diskriminaciji.
U pogledu procesnih prava, pravni okvir ostaje samo delimično usklađen sa pravnim tekovinama EU. Kada je reč o pristupu pravdi, novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je donet u novembru 2018. godine i treba da počne da se primenjuje od oktobra 2019. godine; pitanje koje treba pratiti je dostupnost besplatne pravne pomoći najranjivijim grupama. Ne postoji nacionalna institucionalizovana podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela.
Pravni okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava postoji i u skladu je sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina. Sprovođenje akcionog plana Srbije za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i relevantnog zakonodavstva treba da dovede do konkretnog poboljšanja u delotvornom ostvarivanju prava nacionalnih manjina u celoj zemlji. Izvestan napredak je postignut izmenama i dopunama pravnog okvira u junu 2018. godine. Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina održani su u novembru 2018. godine. Budžetski fond za nacionalne manjine je dodatno povećan. Ovi saveti još uvek nisu osnovani i nisu počeli sa radom u svim opštinama gde je to predviđeno pravnim propisima.
U pogledu inkluzije Roma, osnovana je radna grupa za pripremu akcionog plana za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2019–2020. godine. Većina Roma u Srbiji ima ličnu dokumentaciju. Došlo je do povećanja broja romskih učenika i studenata koji su dobili stipendije. Međutim, samo 9% romske dece ide u vrtiće, u poređenju sa 28% neromske dece koja žive u blizini. Stopa napuštanja školovanja je i dalje visoka, posebno kada je reč o romskim devojčicama, a samo 67% romske omladine završi obavezno školovanje, u poređenju sa 96% neromske populacije.
Od marta 2019. godine, u Srbiji je bilo 199.584 interno raseljenih lica (IRL), od kojih je 68.514 i dalje ranjivo i imaju potrebe u vezi sa raseljenjem. Svi kolektivni centri osim jednog su zatvoreni. Vlada je preduzela neke mere i usvojila strategiju za rešavanje problema izbeglica i IRL. Međutim, rešenja su i dalje spora i ograničena, sa potrebom za povećanim finansiranjem. Srbija učestvuje u regionalnom dijalogu o trajnim rešenjima za raseljena lica sa Kosova („Skopski proces“).
Ostavi komentar