SRBIJA I EVROPSKA UNIJA –UČIMO ZAJEDNO O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA –UČIMO ZAJEDNO O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu. Proces analitičkog pregleda zakonodavstva (skrining) započeo je 25. septembra 2013. kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23 posvećeno Pravosuđu i osnovnim pravima, a 24. marta 2015. godine održavanjem bilateralnog skrininga za Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama završen je celokupan proces skrininga. Do sada je ukupno otvoreno šesnaest poglavlja (Poglavlje 5 – Javne nabavke, Poglavlje 6 – Pravo privrednih društava, Poglavlje 7 – Intelektualna svojina, Poglavlje 13 – Ribarstvo, Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika, Poglavlje 18 – Statistika,  Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje, Poglavlje 26 – Obrazovanje  i kultura, Poglavlje 29 – Carinska unija, Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, Poglavlje 32 – Finansijski nadzor, Poglavlje 33 – Finansijske i budžetske odredbe i Poglavlje 35 – Ostalo), a Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura) privremeno su i zatvorena.

POGLAVLJE 5 JAVNE NABAVKE

Javne nabavke su važan segment funkcionisanja privrede, a delotvoran sistem javnih nabavki je neophodan za postizanje ciljeva slobodnog tržišta. Pravne tekovine EU o javnim nabavkama utemeljene su na opštim načelima kao što su: vidljivost, ravnopravan tretman, slobodna konkurencija i nediskriminacija. Ova načela se primenjuju na sve postupke javnih nabavki. Uz standardne postupke javnih nabavki, sistem javnih nabavki u EU čine i koncesije i javno-privatno partnerstvo. Usaglašenost sa direktivama o nabavkama zahteva adekvatne administrativne kapacitete za njihovo sprovođenje, kako bi bilo obezbeđeno funkcionisanje sistema javnih nabavki, kreiranje politike, funkcionisanje operativnih sredstava, službi za podršku, nadzora i statističkih podataka, kao i usklađene kontrole za sve oblasti koje se tiču javnih nabavki. Pravne tekovine EU takođe sadrže pravila o postupku zaštite i pravnim lekovima u postupcima javnih nabavki. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Unapređenje sistema javnih nabavki je preduslov za privredni rast i razvoj, a ono se pre svega ogleda u poštovanju osnovnih načela, pružanju međusobne stručne pomoći i edukaciji u oblasti javnih nabavki, sa posebnim naglaskom na sprečavanju i prevenciji korupcije u sistemu javnih nabavki.

POGLAVLJE 13 RIBARSTVO

Zajednička politika ribarstva Evropske unije obuhvata pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, pitanja uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanja strukturne politike, nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Politika Evropske unije u oblasti ribarstva reformiše se svakih deset godina, kao odgovor na promene koje se odnose na količinu ribe, kao i na opšte privredne prilike u ribarstvu. Bez obzira što Republika Srbija nema more, pregovori u ovom poglavlju će se odvijati kao u svim prethodnim proširenjima. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.

POGLAVLJE 25 NAUKA I ISTRAŽIVANJE

Cilj politike EU u oblasti nauke i istraživanja jeste stvaranje naučnog i tehnološkog sistema kao jednog od ključnih činilaca održivog i privrednog razvoja. Pravne tekovine EU u oblasti nauke i istraživanja, u skladu sa UFEU, zahtevaju od država članica da preduzmu korake i sprovedu potrebne aktivnosti da bi se omogućilo funkcionisanje Evropskog istraživačkog prostora, kao i da preduzmu neophodne mere da obezbede primenu Okvirnog programa za istraživanje i inovacije – Horizont 2020. Načelno posmatrano, pravne tekovine EU na polju nauke i istraživanja ne zahtevaju transpoziciju pravila EU u nacionalni pravni poredak. Uspešno sprovođenje pravnih tekovina EU na ovom području uglavnom podrazumeva ispunjavanje uslova koji su neophodni radi delotvornog učešća u programima istraživanja, radi integrisanja u Evropski istraživački prostor i radi doprinosa Uniji inovacija. Neophodni su dobri administrativni kapaciteti, kao i izvrsnost u nauci, da bi se uspešno sprovodili projekti istraživanja i inovacija zajedno sa istraživačkim subjektima iz država članica EU i međunarodnim partnerima. Istraživačka politika u EU ima za cilj da ojača naučne i tehnološke osnove Evropske unije stvaranjem Evropskog istraživačkog prostora u kome se istraživači, naučna i tehnološka saznanja slobodno kreću i koje podstiču konkurentnost (uključujući tu i svoje privrede), promovišući sve neophodne istraživačke aktivnosti, obavezno uključujući tu i mere koje se zasnivaju na drugim politikama EU. Na putu ka Evropskom istraživačkom prostoru važno je da zemlje kandidati u potpunosti učestvuju u okvirnim programima istraživanja. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Pristupanjem naučnom sistemu Evropske unije, državama članicama se otvaraju mogućnosti punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje njenih naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje dodatnih sredstava za finansiranje istraživanja. Na taj način zemlje članice EU mogu postizati bolje zajedničke rezultate i viši nivo konkurentnosti na globalnom planu.

POGLAVLJE 26 OBRAZOVANJE I KULTURA

Oblasti obrazovanja i obuka, mladih i kulture prvenstveno su u nadležnosti zemalja članica Evropske unije. UFEU predviđa da Evropska unija treba da pospešuje saradnju zemalja članica i da podržava i upotpunjuje njihov rad, uz puno poštovanje njihove odgovornosti za sadržaje koji se izučavaju, organizaciju obrazovanja i stručnog usavršavanja, kao i njihove nacionalne i regionalne kulturne raznolikosti. Polazeći od navedenog, pravne tekovine EU u oblasti obrazovanja i kulture sastoje se pre svega od okvira za saradnju, koji čine programi EU i otvoreni metod koordinacije koji treba da doprinese približavanju nacionalnih politika i ostvarivanju zajedničkih ciljeva. U oblastima obrazovanja i omladine države članice treba da obezbede valjano upravljanje decentralizovanim programima EU. Pravne tekovine EU takođe nalažu članicama da omoguće obrazovanje dece radnika migranata koji dolaze iz drugih članica, kao i da spreče diskriminaciju državljana članica EU. Kada je reč o oblasti kulture, Uneskova Konvencija o zaštiti i podsticanju raznolikosti kulturnog izraza iz 2005. godine, koju su članice EU ratifikovale, predstavlja glavnu komponentu pravnih tekovina Evropske unije. EU takođe pomaže promovisanje tema u vezi za sportom u Evropi. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Potrebno je da sve države članice uspostave nacionalne agencije i da odrede nacionalna tela za nadzor nad implementacijom relevantnih programa EU, na primer trenutno „Erazmus +“. Pored dostavljanja informacija i savetovanja korisnika, ove nacionalne agencije upravljaju većim delom programskih aktivnosti kao finansijski posrednici u ime Evropske komisije i odgovorne su za puno sprovođenje projektnog ciklusa u aktivnostima koje se finansiraju iz ovih programa. Kada je reč o politikama u oblasti kulture, primenom načela iz člana 167 UFEU, omogućiće se razvoj, očuvanje i promovisanje kulturne raznolikosti.

POGLAVLJE 29 CARINSKA UNIJA

Pravne tekovine EU u ovom poglavlju sastoje se uglavnom od instrumenata kojima se obezbeđuje funkcionisanje carinske unije, kao i efikasna zaštita i kontrola spoljnih granica. Bez carinske unije EU, Zajednička trgovinska politika i razvoj Evropske unije, njeno zajedničko poljoprivredno tržište i efikasna koordinacija ekonomskih i monetarnih politika – ne bi bili mogući. Pojam carinska unija podrazumeva prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih zemalja primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote. Pravne tekovine EU u ovom sektoru sastoje se od zakonodavstva koje se direktno primenjuje u državama članicama i koje uključuje Carinski kodeks EU i prateće odredbe o njegovom sprovođenju, Kombinovanu nomenklaturu EU, Zajedničku carinsku tarifu sa trgovinskim preferencijalima, tarifnim kvotama i tarifnim suspenzijama i drugim carinskim propisima van opsega Carinskog kodeksa, kao što su carinske kontrole krivotvorene i piratske robe, prekursora droga i izvoz kulturnih dobara. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Pregovori u poglavlju carinske unije su uglavnom koncentrisani na usvajanje pravnih tekovina EU. Država kandidat mora da razvije politike, sisteme, procedure i instrumente tehnologije kompatibilne sa zahtevima i standardima EU i da obezbedi neophodne kapacitete za primenu i sprovođenje.

POGLAVLJE 30 EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Poglavlje 30 se odnosi na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu – uključujući carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama – kao i na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU pruža zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama. Zajednička trgovinska politika ima poseban politički značaj kao spoljni aspekt unutrašnjeg tržišta i ona, u velikoj meri, proizilazi iz ugovora zaključenih u okviru STO. Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske tokove, a istovremeno je i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak za pristupanje Evropskoj uniji. Zakonodavstvo EU u ovoj oblasti se uglavnom direktno primenjuje u državama članicama, odnosno ne zahteva se prenošenje u domaće zakonodavstvo. Države članice su u potpunosti prepustile Zajedničku trgovinsku politiku Evropskoj uniji, što znači da je za nju isključivo zadužena Evropska komisija. Ovo zakonodavstvo je uglavnom nastalo iz multilateralnih i bilateralnih trgovinskih obaveza EU, kao i iz nekoliko autonomnih preferencijalnih trgovinskih mera. Međutim, u ovoj oblasti postoji i nekoliko propisa iz domena izvoznih kredita i robe sa dvostrukom namenom i oni zahtevaju prenošenje u domaće zakonodavstvo. Od država kandidata za članstvo u EU se traži da progresivno usklađuju svoju politiku prema trećim zemljama i pozicije u međunarodnim organizacijama s politikama i pozicijama usvojenim od strane EU i njenih država članica. Na području razvojne pomoći, države članice moraju da se pridržavaju zakonodavstva i međunarodnih obaveza EU i moraju da obezbede kapacitete za učestvovanje u razvojnim i humanitarnim programima i projektima EU. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Poglavlje 30 spada u relativno lakša poglavlja. Nakon pristupanja, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala. Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, carinska unija Rusija–Belorusija–Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU. Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom zemljom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na određene srpske poljoprivredne proizvode, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU). Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini (pre svega Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji mora biti usklađen sa pravilima EU u toj oblasti, a što sada nije slučaj), kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim zemljama (pre svega sa Rusijom i Ukrajinom, budući da se ne pregovara sa svim zemljama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže). Srbija je u procesu pristupanja STO od 2006. godine.

POGLAVLJE 35 OSTALA PITANJA

Pregovaračko poglavlje 35 je specifično u slučaju pregovora o pristupanju Srbije. U drugim pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom, obuhvatalo je pitanja koja ne mogu da se svrstaju ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje ili za raspravu o pitanjima koja se pojave nakon što je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, kako bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem tih poglavlja. Zbog toga u ovom poglavlju nema unapred definisanih pravnih tekovina EU. U slučaju pregovora sa Srbijom, osim navedenih pitanja, Evropska unija je iskoristila Poglavlje 35 kako bi se preko njega pratio i napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Ovo je utvrđeno Pregovaračkim okvirom EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom, koji kaže da će se „pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 – Ostala pitanja kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a u posebno opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja. Ovo znači da se u okviru Poglavlja 35 neće voditi rasprava o temama koje su predmet dijaloga Beograda i Prištine, već o primeni dogovora nastalih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Imajući u vidu značaj dijaloga Beograda i Prištine, na Poglavlje 35 će se odnositi pravila vođenja pristupnih pregovora utvrđena u pregovaračkom okviru EU, a koja se prema novoj metodologiji pregovora primenjuju na poglavlja 23 i 24.

U Izveštaju sa skrininga, Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Evropska komisija su predložile otvaranje pregovora bez merila za otvaranje. Budući da u ovom poglavlju nema pravnih tekovina EU o kojima se u ovom trenutku razgovara, ovo poglavlje je otvoreno bez podnošenja pregovaračke pozicije Republike Srbije. Prilikom otvaranja poglavlja, Evropska unija je utvrdila 36 prelaznih merila za dalje pregovore u ovom poglavlju.