СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА –РАЗГОВОРИ О ОТВОРЕНИМ ПОГЛАВЉИМА

СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА –РАЗГОВОРИ О ОТВОРЕНИМ ПОГЛАВЉИМА

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Преговори о приступању Србије Европскоj унији формално су започели јануара 2014. године у Бриселу. До сада је укупно отворено шеснаест поглавља. Тема трибине биће седам преосталих отворених преговарачких поглавља која се углавном односе на економију (економска и монетарна политика, предузетништво и индустријска политика, право привредних друштава), али биће речи и о другим поглављима попут финансијског надзора, интелектуалне својине или статистике.

ПОГЛАВЉЕ 6 ПРАВО ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

У оквиру овог поглавља разматрају се питања у вези са оснивањем и обављањем делатности привредних друштава у државама чланицама ЕУ, при чему су уређена правила о оснивању, регистрацији, обављању делатности, домаћем и прекограничном спајању и подели привредних друштава. Истовремено, овим поглављем обухваћена су и питања рачуноводства и ревизије, што укључује правила о успостављању система провере квалитета рада ревизорске струке, ефикасног система јавног надзора, као и система објављивања годишњих финансијских извештаја. Примена међународних рачуноводствених стандарда (International Accounting Standards) обавезна је за нека тела од јавног значаја. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Усклађивањем законодавства са правним тековинама ЕУ у области права привредних друштава се, између осталог, стварају пословни услови који ће домаћим привредним субјектима омогућити конкурентност и једнак третман на тржишту Европске уније. Истовремено, на овај начин се додатно потврђује правна сигурност, која је неопходан предуслов за успешно пословање и инвестиције.

ПОГЛАВЉЕ 7 ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА

Основни циљ прописа Европске уније у области права интелектуалне својине јесте допринос стварању повољног амбијента за пословање на унутрашњем тржишту. Интелектуална својина подразумева ауторско и сродна права, као и право индустријске својине. Ауторско и сродна права се стичу самим чином стварања ауторског или сродног дела (уметничког, научног или дела техничке природе) и њиховим изношењем или извођењем, тако да за њихову заштиту није потребно спровести формални поступак, нити је потребна претходна објава дела. Право индустријске својине се односи на заштиту изума патентом, заштиту производа и услуга жигом, заштиту спољног изгледа производа дизајном, заштиту разликовања специфичних производа и услуга посебних квалитета који су условљени подручјем настанка и ознаком географског порекла. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Последица усклађивања са европским законодавством у области интелектуалне својине за Републику Србију ће бити већа правна сигурност и делотворније спровођење права интелектуалне својине и њихова боља заштита, што ће омогућити побољшање промета роба и услуга, убрзавање технолошког развоја као и стимулисање стварања предмета интелектуалне својине који се штите.

ПОГЛАВЉЕ 17  ЕКОНОМСКА И МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА

Правне тековине ЕУ у области економске и монетарне политике садрже правила којима се захтева независност централних банака у државама чланицама и забрањује директно  финансирање јавног сектора од стране централних банака и привилеговани приступ јавног сектора финансијским институцијама. Националне централне банке подлежу Статуту Европског система централних банака и Европској централној банци. Од држава чланица се очекује да координирају своје економске политике и поштују правила Пакта о стабилности и расту која се односе на стабилност јавних финансија и координацију фискалних политика (превенција), као и на поступак прекомерног дефицита (корекција). Године 2011. уведен је тзв. Европски семестар, тј. систем надзора економске и фискалне политике утемељен на праћењу макроекономских и структурних трендова, конкурентности и финансијске стабилности држава, а што укључује дефинисање стратешких смерница, израду програма стабилности (еврозона) и конвергенције (остале чланице). На основу тога, Европски савет доноси препоруке, чиме врши контролу у процесу израде буџета држава чланица. Притом се успоставља систем раног упозорења који би требало да региструје макроекономске неравнотеже које земље морају отклонити одговарајућим корективним мерама како се не би изложиле санкцијама. Макроекономски и фискални надзор унутар ЕУ доприноси консолидацији јавних финансија односно смањењу буџетског дефицита и јавног дуга (максималне дозвољене вредности су: јавни дуг не сме прећи 60% БДП-а, а буџетски дефицит 3% БДП-а). Европски стабилизациони механизам (основан 2012. године) пружа финансијску помоћ државама еврозоне које се суочавају са финансијским неравнотежама. Нове државе чланице су такође обавезне да поштују критеријуме за усвајање евра. Док се не придруже еврозони, оне ће учествовати у економској и монетарној унији као државе чланице са изузећем и морају да третирају своју политику девизног курса као питање од заједничког интереса. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Државе чланице ЕУ имају обавезу да координирају националне економске политике кроз заједничко планирање интеграције привреда, подстицање привредног раста, обезбеђивање радних места и конкурентности европске привреде као целине. Један од важних предуслова за функционисање Економске и монетарне уније је независност Европске централне банке и централних банака држава чланица ЕУ. Државе чланице имају обавезу да фискалну политику воде у складу са правилима и начелима која се примењују у ЕУ, да извештавају о стању буџетског дефицита и јавног дуга, као и да учествују у координацији економских политика. У случају када земља чланица испуни критеријуме за увођење евра и уведе евро као националну валуту, централна банка те државе чланице спроводиће Заједничку монетарну политику у сарадњи са Европском централном банком и осталим централним банкама еврозоне. Достигнућа Европске монетарне уније огледају се кроз функционалну тржишну економију, ниску стопу инфлације, ниске каматне стопе, креирање бољег пословног амбијента, очување макроекономске и финансијске стабилности и интегрисано, конкурентно тржиште које снижава цену роба и услуга.

ПОГЛАВЉЕ 18 СТАТИСТИКА

Правне тековине ЕУ у области статистике се, готово искључиво, састоје од законодавства које има непосредну примену у државама чланицама, као што су уредбе Европског парламента и Савета и одлуке и уредбе Европске комисије. Правне тековине ЕУ које уређују питање статистике садрже и широк спектар методолошких приручника и упутстава у разним статистичким доменима, као што су пољопривреда, економска и монетарна политика, демографске и социјалне статистике и истраживања. Поред значаја званичне статистике ЕУ, неоспоран је и значај статистика држава чланица, имајући у виду да европску статистику на државном нивоу израђују национални статистички заводи, а на нивоу Европске уније то чини Статистички завод Европске уније – Евростат. Најзначајнија улога Евростата је у обради и објављивању упоредивих статистичких података на европском нивоу. Евростат настоји да дође до заједничког статистичког „језика“, који обухвата концепте, методе, структуре и техничке стандарде. Евростат не прикупља податке, већ то чине државе чланице кроз рад својих статистичких завода, који проверавају и анализирају националне податке које достављају Евростату. Улога Евростата јесте да консолидује податке и обезбеди да буду упоредиви, користећи хармонизовану методологију.

Преговори о приступању у оквиру овог поглавља имају за циљ унапређење националног статистичког система и његово усклађивање са системом Европске уније. На овај начин иде се у сусрет побољшању квалитета, доступности и упоредивости статистичких података, што доводи до унапређења свих стандарда на којима се заснива званична статистика.

ПОГЛАВЉЕ 20 ПРЕДУЗЕТНИШТВО И ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА

Индустријска политика ЕУ има за циљ да промовише индустријске стратегије које би повећале конкурентност, убрзале прилагођавање на структурне промене, подстицале стварање повољног пословног окружења широм ЕУ, повећање домаћих и страних инвестиција и побољшање општег пословног амбијента у коме послују мала и средња предузећа, а подстичу се и предузетништво и иновације. Поред индустријске стратегије, ова политика ЕУ подразумева приватизацију и реструктурисање и подједнако се односи на компаније, индустријске секторе и европску индустрију у целини. Правне тековине ЕУ у овој области, у принципу, не захтевају преношење прописа у домаће законодавство или посебне мере за спровођење и примену. Дакле, индустријска политика се делимично води на националном, а делимично на наднационалном, односно европском нивоу.

Инструменти предузетничке и индустријске политике су развијени у оквиру ЕУ програма за конкурентност и иновације 2007–2013. Наставак активности из овог програма реализује се кроз програм COSME (Programme for the Competitiveness of Enterprises and SMEs – COSME – Програм за конкурентност малих и средњих предузећа (МСП)) и Хоризонт 2020. програм има за циљ да унапреди конкурентност и одрживост МСП, подстичући предузетничку културу и промовишући раст и развој сектора МСП. Инструменти политике предузетништва и индустријске политике укључују финансијску подршку и регулаторне мере, као и одговарајуће капацитете на националном, регионалном и локалном нивоу. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

У оквиру преговора, од држава кандидата се захтева да представе политику развоја индустрије и стратегију реструктурисања, како би се проценило да ли су њихове индустријске политике у складу са принципима ЕУ, посебно у погледу приватизације и реструктурисања. На пример, сва предузећа у државном власништву у Србији мораће да прођу кроз поступак прилагођавања, што подразумева структурне и организационе промене у тим предузећима и њихову припрему за самостално и конкурентно учешће у тржишној утакмици. Индустријска политика је тесно повезана са другим преговарачким поглављима, посебно са политиком конкуренције (укључујући државну помоћ), јер индустријска политика ЕУ има надлежности у контроли и ограничавању субвенција и других облика државне помоћи, како на националном, тако и на нивоу ЕУ.

ПОГЛАВЉЕ 32 ФИНАНСИЈСКИ НАДЗОР

Ово поглавље садржи четири главне области на које се односи политика, а то су интерна финансијска контрола у јавном сектору (ИФКЈ), екстерна ревизија, заштита финансијских интереса ЕУ и заштита евра од фалсификовања. Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватан концепт за подршку земљи кандидату при побољшању њеног система унутрашње контроле и обухвата међународно признате стандарде и добру праксу ЕУ у погледу интерне контроле у целом јавном сектору. Екстерна ревизија се односи на функцију врховне ревизорске институције, која је одговорна парламенту. Интерна финансијска контрола у јавном сектору и екстерна ревизија се односе на целокупан јавни буџет, посебно на приходе и расходе на централном нивоу, укључујући страна средства. У погледу екстерне ревизије, од земље кандидата се очекује да примени норме које је дефинисала Међународна организација врховних ревизорских институција – ИНТОСАИ – посебно декларација из Лиме и Мексика, које предвиђају да те институције буду функционално, институционално и финансијски независне и да буду одговорне само парламенту. Ово питање укључује оперативну сарадњу земаља чланица, које морају бити способне да ефикасно сарађују са Европском комисијом и да извештавају о свим сумњивим случајевима и нерегуларностима, као и о злоупотребама. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање. Ово поглавље је отворено на 2. састанку Међувладине конференције 14. децембра 2015. године и тада су утврђена следећа четири (4) мерила за његово затварање:

1. Србија треба да измени правни оквир како би обезбедила кохерентност законодавства у области ИФКЈ. Србија треба да спроводи законодавство у области ИФКЈ, као и основне политике, и обезбеди довољне административне капацитете на централном и локалном нивоу, у фондовима за социјално осигурање и у јавним предузећима. Србија треба да осигура да функција централизоване буџетске инспекције буде усклађена са захтевима ИФКЈ.
2. Државна ревизорска институција треба да функционише у складу са стандардима Међународне организације врховних ревизорских институција (ИНТОСАИ), укључујући финансијску, функционалну и институционалну независност, спровођење финансијске ревизије и ревизије сврсисходности, обезбеђујући довољне административне капацитете.
3. Србија треба да обезбеди делотворну и ефикасну координацију активности за сузбијање неправилности и превара и сарадњу са Комисијом; како би гарантовала извршавање будућих обавеза Србија у националном законодавству треба да обезбеди постојање обавезе чувања доказа.
4. Србија треба да ратификује и спроводи међународну Женевску конвенцију о сузбијању фалсификовања валута из 1929. године, усклади своје законодавство са правним тековинама ЕУ о провери аутентичности кованица евра и поступању са кованицама евра које нису подобне за оптицај и о провери аутентичности новчаница евра. Србија треба да обезбеди довољне административне капацитете у центру за техничку анализу.

ПОГЛАВЉЕ 33 ФИНАНСИЈСКЕ И БУЏЕТСКЕ ОДРЕДБЕ

Ово поглавље обухвата правила која се односе на финансијска средства неопходна за финансирање буџета ЕУ (сопствена средства). Буџетска средства ЕУ прикупљају се из три основне врсте прихода: традиционалних сопствених (приходи од царина, укључујући и царине на пољопривредне производе и дажбине на шећер); сопствених средстава по основу пореза на додату вредност и сопствених средстава из уплата држава чланица на основу бруто националног дохотка. Земље чланице морају да имају одговарајући административни капацитет да адекватно координишу и обезбеде прикупљање, исплату и контролу сопствених средстава. Правне тековине у овој области су непосредно примењиве и не захтевају преношење у национално законодавство. Међутим, потребно је предузети све неопходне кораке како би се обезбедила пуна и правилна примена правила о сопственим средствима од тренутка приступања. Уплате сопствених средстава држава чланица на основу бруто националног дохотка су најважнији извор прихода Европске уније и у знатној мери су директно повезане са економском снагом појединих држава чланица. Годишњи буџет се планира у оквиру Финансијске перспективе, која чини вишегодишњи финансијски оквир за буџетске приоритете током средњорочног периода и она се пре свега бави расходном страном буџета, односно програмима који се финансирају из заједничког буџета Европске уније. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Од приступања ЕУ, држава чланица уплаћује потребне доприносе у заједнички буџет ЕУ, тако да је у могућности да у одређеном износу користи средства из одговарајућих фондова ЕУ. Спровођење правних тековина ЕУ у овој области подразумева да држава чланица располаже административним капацитетом који ће бити у могућности да на поуздан и прописан начин обавља делатности у вези са одређивањем и стављањем на располагање финансијског доприноса земље чланице буџету ЕУ.